Прочитај ми чланак

СВЕ СЕ ПРОМЕНИЛО: Зашто трудноћа више није „друго стање“ него дијагноза?

0

Разлози за такву промену, су што се жене и код нас као и у свету, све чешће одлучују за рађање у каснијем животном добу. Компликацијама у трудноћи доприноси и стресан живот, који је готово немогуће избећи, каже Проф. др Жељко Миковић, начелник Одељења високоризичних трудноћа у ГАК "Народни фронт".

beba1_9

Разлози за такву промену, су што се жене и код нас као и у свету, све чешће одлучују за рађање у каснијем животном добу. Компликацијама у трудноћи доприноси и стресан живот, који је готово немогуће избећи, каже Проф. др Жељко Миковић, начелник Одељења високоризичних трудноћа у ГАК „Народни фронт“.

Три разлога због којих су се у у Србији и ове године, као и неколико претходни, најчешће узимала боловање дужа од 30 дана јесу трудноћа, рађање и бабиње. Ова боловања према подацима Републичког завода за здравствено осигурање чине 34, 62 одсто свих одсуства са посла, пише Политика додајући питање: „Како је и кад трудноћа престала да буде ‘друго стање’, а постала дијагноза“?

Разлози за такву промену, су што се жене и код нас као и у свету, све чешће одлучују за рађање у каснијем животном добу. Компликацијама у трудноћи доприноси и стресан живот, који је готово немогуће избећи, каже Проф. др Жељко Миковић, начелник Одељења високоризичних трудноћа у ГАК „Народни фронт“.

„Савремена медицинска доктрина подразумева провере неких здравствних параметара код труднице, за које се до скоро није могло ни претпоставити да би могли имати негативан утицај на мајку или нерођено дете. Рецимо, свакој трудници у прва три месеца треба да се провери штитаста жлезда. Тако откривамо да четвртина трудница има повећеу вредност једног од хормона који лучи ова жлезда и такво стање захтева терапију. До пре 20 година није се радио тест оптерећења шећером, а данас се то ради скро свакој трудници и дијабетес има њих пет досет одсто“, објашњава др Миковић.

У прва три месеца свака трудница се подвргава испитивању које открива Дунов синдром и друге генетске поремећаје, скриниг који упозорава да ли код жене постоје предиспозиције за појаву високог притиска….

Није више тајна да и у Србији све већи број жена рађа децу у 50. години или око тог „јубилеја“ захваљујући вантелесној оплодњи или уз помоћ донираних јајних ћелија.

Ипак, има трудница које захвати „помодни тренд“, па многе скупе и додатне, а у суштини непотребне анализе, раде „на своју руку“.

Др Миковић подсећа како су се „разне ствари у свету промениле, само је билошки сат остао исти“: најлакше и најбезбедније животно доба за рађање је између 20. и 30. године.