Прочитај ми чланакУ Италији и Аустрији током викендаданас ће бити одржани први у низу кључних избора са којима потресена ЕУ мора да се суочи. Резултати председничких избора у Аустрији и референдума у Италији могли би трајно да преобликују политичку структуру блока, па чак и да означе крај ЕУ у облику у коме она постоји данас.
Мало пре састанка Г7 у Токију у мају ове године Мартин Селмајер, званичник Брисела који води канцеларију председника Европске комисије Жан-Клод Јункера твитовао је да о нечему што је назвао „популистички хорор“.
Европа и свет се мењају пред нашим очима: Њихов свет се руши. Наш је ПОЧЕО ДА НИЧЕ
– Замислите да следеће године уместо Барака Обаме, Франсоа Оланда, Дејвида Камерона и Матеа Ренција овде седе Доналд Трамп, Борис Џонсон, Марин ле Пен и Бепе Грило.
Што се тиче Трампа, био је у праву. Напола је био у праву за Бориса Џонсона, за кога се нагађало да би могао да буде премијер пре него што је Тереза Меј преузела ту функцију, а ако се покаже да је био у праву и за остатка, Европа ће бити у великом проблему.
Бесни, противници естаблишмента, националисти су они који су изгласали Брегзит и Доналда Трампа, а управо те снаге јачају у Европи широм Европе. Истовремено, у нередних 12 месеци Европску унију очекује низ референдума, парламентарних и председничких избора које би популисти и евроскептици лако могли да освоје.
Француски премијер Мануел Валс рекао је би „Европа могла да умре“ пред „нападом популиста“. Немачки министар Волфганг Шојбле упозорава на „демократски популизам“, док Пјер Московиси, европски комесар за економска питања, каже да су европски гласачи спремни да „униште ЕУ“.
Низ кључних избора
Права два теста су данас. У Аустрији бирачи гласају у другом кругу председничких избора, након што је претходно први пут у историји те земље изборни резултат поништен. Норберт Хофер, кандидат Слободарске партије, могао би да постане први ултрадесничар на челу Аустрије од Другог светског рата.
Истог дана, Италијани гласају на референдуму који би могао да доведе до промене устава и ограничавања моћи Сената, што би отворило простор за преко потребне реформе за смењење дуга. Италијански премијер ставио је своју политичку каријеру на коцку, најавивши да ће поднети оставку ако референдум не прође. Анкете показују да то јесте реална могућност, а то би значило да су Бепе Грило и популистички покрет „Пет звездица“ корак ближи власти.
Холандија гласа 15. марта, а анкете предност дају десничару Герту Вилдерсу и његовој Партији за слободу. У Француској први круг председничких избора је 23. априла, а очекује се да у други круг који се одржава месец дана касније готово сигурно уђе Марин ле Пен, лидерка десничраског Националог фронта.
Немачка гласа касније, али очекује се да ће и на тамошњим федералним изборима Алтернатива за Немачку (АфД) направити значајан резултат, можда чак и ући у савезни парламент као трећа политичка странка, иако је основана пре нешто више од годину дана.
Антисламски и антимиграциони покрет подршку је стекао критиковањем политике отворених врата Ангеле Меркел која је недавно потврдила да ће се кандидовати за четврти мандат. И у Чешкој добар резултат се смеши популистима из АНО 2011.
Има ли ЕУ шансу?
Ипак, Брегзит и победа Трампа у Америци не значе да ће аутоматски десничари и ултрадесничари доћи на власт, иак, као је Ле Пенова рекла по објављивању резултата избора у САД, „Трампова победа учинила је оно што се чинило немогућим ипак могућим“. Ултрадесница јесте у успону, али може да се догоди и да бирачи у, по Европу несигурна времена, ипак изаберу познате и стабилне опције.
И утицај десничара могао би бити лимитиран. Ако Хофер заиста победи у Аустрији, треба имати на уму да осим симболичког значаја, у функционалном смислу његова победе неће много променити ствари у Аустрији јер председник има, у суштини, церемонијалну улогу. Као што се готово извесно најављује да ће Ле Пенова ући у други круг, тако је готово сигурно да ће у том кругу убедљиво изгубити од неког мало више центристичког кандидата.
Ипак победом ултрадеснице, мејнстрим лидери попут Ангеле Меркел могли би да буду ослабљењи, а Европа под претњом тероризма, мигранстке кризе, спорог економског опоравка и са теретом Брегзита, могла би да буде у озбиљним проблемима. Да ли то значи и крај? Мали је број оних који верују да ће распасти у потпуности, али без озбиљних реформи тешко да ће моћи да опстане.
