ЗАШТО ДОБРОВОЉНО СЛУЖЕЊЕ ВОЈНОГ РОКА није добро за Србију и њену војску?

Жарко Пецић

12:16 29.11.2016.

Министарство одбране Србије расписало је конкурс за добровољно служење војног рока са оружјем у Војсци Србије за 2017. годину. Скоро свакодневно на ТВ екранима врте се спотови који мотивишу младиће и девојке да добровољно ступе у редове војске, а за узврат ће имати одређене бенефите који им могу одредити даљу животну судбину.

Министарство одбране Србије расписало је конкурс за добровољно служење војног рока са оружјем у Војсци Србије за 2017. годину. Скоро свакодневно на ТВ екранима врте се спотови који мотивишу младиће и девојке да добровољно ступе у редове војске, а за узврат ће имати одређене бенефите који им могу одредити даљу животну судбину.

Концепт добровољног служења војног рока у трaјању од шест месеци започео је 2015. године, а наставља се даље и то четири пута годишње са контигентом од око 500 војника по упутном року. Оно што је позитивно у решавању овог проблема је да постоји велико интересовање младих за одлазак у војску. Зашто је до сада то био проблем? Србија је 2010. године одлуком Скупштине РС замрзла дотадашњи концепт обавезног (законског) служења војног рока, што се веома негативно одразило на стање система одбране. Ни многобројни апели стручњака из ове области да се врати укинути редовни војни рок нису узети чак ни у разматратрање, већ је настављено даље девастирање Војске Србије. (1*)

Да ли је данас свест одговорних политичара на већем степену, или је нешто „друго“ у питању, тек, дешавају се „стидљиви“ помаци ка бољим решењима од досадашњих. Концепт добровољног служења војног рока је само мали помак у односу на досадашње стање, али није довољно, а још мање добро решење, иако се у јавности приказује као задовољавајуће.

Зашто добровољно служење војног рока није добро за Србију и њену војску?

Зато што је војна обавеза присилна радња која се регулише, од стране државе, законским и подзаконским актима. Војна обавеза као и радна обавеза обезбеђују војсци да правилно функционише и извршава своје уставне и законске обавезе. Уколико је нешто на бази добровољности онда то нема тежину обавезе, што значи да може да се одустане у сваком тренутку. Принцип добровољности може бити занимљив за нека цивилна занимања, али за војску свакако не. Једина добра страна принципа добровољности у војсци је што се млади обучавају у руковању наоружањем и опремом, што је корисно за одбрану домовине. (2*)

Планирани регрутни контигент Војске Србије износи око 1500 војника добровољаца за годину дана. Ако упоредимо тај број са бројем који је имала ЈНА, а то је годишњи контингент од 90.000 војника на редовном служењу, а у односу на површину територије и број становника у СФРЈ који је износио 22 милиона, није тешко закључити колико би војника требало да одслужи војни рок у Војсци Србије током једне године. То значи да овај садашњи концепт добровољног служења војног рока од око 1500 војника годишње спада у маркетиншке потезе Министарства одбране и да се о неком озбиљном приступу побољшања система одбране још не може говорити.

Према изјави портпарола Министарства одбране, Војска Србије спремна је за прихват војника на редовно служење војног рока уколико Скупштина Србије донесе такву одлуку. Војни рок би се служио према швајцарском моделу у месту боравка, на обуку би ишли у касарне радним данима, а спавали би код куће! (3*)

Овакав приступ ме подсећа на ону одлуку о цивилном служењу војног рока коју су нам увели НАТО и западни ментори, којом су вероватно хтели потпуно да нам униште дух и традицију српског војника, када смо младе људе, уместо у касарне, слали у градско зеленило, филхармонију, позоришта и јавна предузећа те на тај начин војно осакатили читаве генерације младих. (4*)

На предлог за враћање редовног војног рока реаговао је Министар одбране Зоран Ђорђевић и рекао да би то коштало Србију 70 милијарди динара, али само у првој години, док би касније тај износ био мањи. (5*)

Тако је то када нешто не желите или не смете да урадите – онда је најлакше рећи да нема новца. Прво треба испоштовати одлуку Скупштине Србије о издвајању за војни буџет који износи 2% од БДП, а који се константно смањује од 2011. године, за значајну суму новца. Тим неуплаћеним новцем у војни буџет могла је да се реши обука те прве године, која кошта највише. Губици јавних предузећа које сваке године покрива Влада Србије могли би да се усмере на Војску Србије. Постоје и други модалитети финансирања војске уколико се то жели, јер новца сигурно има.

Само у 2013. години губици јавних предузећа износили су преко 55 милијарди динара, а у 2015. години више од 35 милијарди динара (податке изнео министар привреде Жељко Сертић – прим. аутора). (6*)

Србија је и у најтежим периодима издвајала потребна средства за своју војску. Ни санкције уведене Србији нису биле препрека да се одржи војска и одбрани од агресије НАТО. Данас финансирање војске не би требало да представља проблем, с обзиром да Србија није под санкцијама, давно је изашла из рецесије и у привредном је успону (о томе свакодневно слушамо хвалоспеве премијера и чланова владе), те као водећа сила у региону треба највише да издваја за војску, свакако више у односу на државе СФРЈ.

За враћање редовног служења војног рока, пре одлуке Скупштине, потребна је воља Владе Србије да то учини и одобрење ММФ-а, а тек потом да се озбиљно приступи решавању овог проблема. То треба чинити поступно, систематски, све док Војска Србије не изгради степен борбене готовости који је потребан Србији управо онако како то сада раде НАТО и запад са стварањем „војске Косова“.

За почетак би могао да послужи новац од продаје војних објеката и касарни широм Србије, а касније рационалном буџетском политиком створити услове за редовно финансирање потреба одбране (МО и ВС). (7*)

О враћању редовног војног рока у Војску Србије огласили су се многи аналитичари, а посебно се за овај концепт залаже Г. Лазански у својим јавним наступима што је, свакако, за похвалу. Углавном сви који подржавају овакав став слажу се да војни рок треба да траје 6 месеци. Сматрам да војни рок треба да траје 12 месеци, а обука 6 месеци. На тај начин бисмо добили бројчано значајан контигент обучених војника у току године, који би обезбедили сталну борбену готовост и били спремни да у сваком тренутку реагују на безбедоносне изазове. У комбинацији са војницима по уговору који би били на кључним позицијама у војсци и са бољом модернизацијом у наоружању и војној опреми, имали бисмо озбиљну војну силу у региону.

Иако многи званичници Србије, министри, премијер па и врховни командант говоре да нам не прети опасност од рата и да војска није неопходна, истина је сасвим другачија. Србија је безбедоносно најугроженија земља у региону. На то нас упозоравају многи стручњаци из ове области и чињенице које иду у прилог томе. Зато Србија мора одмах да приступи правој реформи војске и врати углед и достојанство које је деценијама имала. Поштоваће нас онолико колико смо јаки. Сетимо се какво је стање било у Русији ’90-тих година, то је била држава коју нико у свету није уважавао, а онда је дошао човек (Путин) који је прво реорганизовао војску у најмоћнију силу на свету, вратио достојансто свом народу, а затим кренуо у обнову и изградњу државе. Данас таква Русија, на реалним основама, нуди помоћ Србији у реорганизацији и јачању војске кроз опремање наоружањем и војном опремом.

Зато Влада Србије треба да учини заокрет у досадашњем односу према систему одбране и да озакони обавезно служење војног рока по угледу на земље које су прошле сличну голготу и да организује своју војску. Србија није Швајцарска и никада се не може поредити са том земљом ма колико би поједини политичари то желели (вероватно због својих банковних рачуна у тој држави – прим. аут). Држава са којом би се свакако требало поредити је Русија, нама најближа, без злих намера и увек спремна да пружи помоћ.

Само добро организована, оспособљена, модерно опремљена и материјално обезбеђена Војска Србије представљаће озбиљан војни потенцијал, у којој неће синдикати водити главну реч већ ауторитет старешина који је воде. Основно правило у војсци је убек било и биће: „војнику треба дати оно што га следује да би од њега добили оно што се тражи“. Данас тога нема, Војска Србије је додирнула дно и зато се дешавју штрајкови и побуне, што је незапамћено кроз историју војевања у Србији.

Предлог Влади Србије који треба да спроведе у наредном периоду:

– Увођење обавезног (редовног) служења војног рока за мушкарце са оружјем или без оружја (приговор савести). За жене служење војног рока на принципу добровољности.
– Не разматрати тзв. цивилно служење војног рока.
– Законом регулисати бенефите за служење војног рока са оружјем;
– Бенефицирани радни стаж (12/15 месеци)
– Приоритет запослења у државним органима, војсци, полицији и јавним предузећима
– Законом регулисати бенефите и ограничења за служење војног рока без оружја:
– Радни стаж без бенефиција (15/15 – војни рок би се служио 15 месеци)
– Служење војног рока без оружја врши се у јединицама, установама и командама Војске Србије и Министарства одбране (курири, возачи, администрација, помоћно особље у ресторанима и кухињама итд.)
– Не могу добити дозволу за оружје, нити се бавити ловом
– Законом регулисати бенефите за добровољно служење војног рока за жене:
Бенефицирани радни стаж (6/6 – жене би служиле 6 месеци)
– Приоритет запослења у државним органима, војсци, полицији и јавним предузећима
– Новчана примања за војнике у току редовног служења војног рока и за жене. За војнике који служе без оружја мањи износ.
– Запрећене казне затвора за избегавање служења војног рока.
– Оваквим приступом служењу војног рока у Војсци Србије вратили бисмо традиционалне вредности нацији, млади би као некада имали понос, већи морал, животну прекретницу, лепе успомене, а Србија би добила бољу позицију и поштовање у окружењу и међународним односима.