Прочитај ми чланак
Трамп нема везе са Хитлером, изјавио је недавно Нил Фергусон, угледни британски историчар и Кисинџеров биограф, у заједничком интервјуу са некадашњим министром финансија Грчке Јанусом Варуфакисом. Тешко да ће ова изјава деловати оспокојавајуће на бројне демонстранте који су се окупљали у великом броју америчких градова да протестују против новоизабраног председника наговештавајући нови друштвени покрет – Not My President.
Независно од највероватније јалових протеста, победа Доналда Трампа на америчким председничким изборима је многе оставила у чуду. Заиста је много тога указивало да су Трампове шансе за победу мање од шанси главног противкандидата, Хилари Клинтон. И док америчка златна младеж спаљује пињате са ликом златокосог председника бројеви гласова, распоред у електорском колеџу и много тога другог изазива забуну.
Прво бројеви
Бројеви су прво збунили експерте, посебно оне са прогнозерским склоностима. Мало ко је међу њима очекивао Трампову победу а они који су најављивали у медијима користили су се углавном неортодоксним прогнозама у које стручњаци немају много поверења. Кредибилитет стручњака у индустрији истраживања јавног мњења – прилично развијеној у Сједињеним Државама – биће можда тешко погођен након ових избора. Како је резигнирано забележио Тимоти Иган, новинар Њујорк тајмса: „нико од нас из америчке породице не треба више да верује било коме из индустрије истраживања јавног мњења, укључујући и оне из мојих новина.“ Иган вели да су веће шансе за успешно сагледавање будућих збивања ако се прочита хороскоп.
Ситуација ипак није тако једноставна и важно је направити разлику између истраживања, пројекције и медијског мехура која се око те пројекције развија. Медијска пристрасност према демократском кандидату била је очигледна па су уредници таквих медија показали велику склоност да сваки наговештај повољног развоја ситуације за Хилари Клинтон увеличају до граница доброг укуса.
Када се истраживања боље погледају види се да она нису много оманула, барем не на националном нивоу. По укупном броју гласова – где је Хилари Клинтон остварила бољи резултат – највећи део истраживања је омануо за око два процентна поена што је прецизније него за изборе из 2012. године када је Обама остварио за три процентна поена бољи резултат него што су му предвидели истраживачи јавног мњења. Тако да се можда и није грешило много, само су грешке биле јако лоше распоређене. Наиме, Американци на изборима одређују састав електорског колеџа по државама па грешке од неколико процената у неколико кључних држава могу да имају великог утицаја на крајњи резултат истраживања – и последично на његову кредибилност.
За пуну верзију чланка видети: Зашто Трамп, како Трамп?
