Прочитај ми чланак

ПОТЕРА ЗА ЗЛАТОМ НА ЈУГУ СРБИЈЕ: Радници нашли турски казан са 300 кг злата?

0

Радници који у селу Подримце постављају водоводне цеви нашли су турски казан са 300 килограма злата, твде мештани.

Радници који у селу Подримце постављају водоводне цеви нашли су турски казан са 300 килограма злата, твде мештани.

У полицији кажу да им то нико није пријавио, а радници тврде да су се само шалили.

У лесковачком селу Подримце и околини завладала је хистерична потрага за златом због гласина да је пре две недеље пронађено 300 килограма златника у скривеном турском казану. Иако званичници све демантују, приче се не смирују, а како се глас проноси, „нађено злато“ добија све веће димензије – од ћупа до казана који су извлачили булдожером.

– Прича је тачна, наше село је пуно злата. Кад је злато нађено, био сам на операцији слепог црева, а када сам изашао из болнице, испричали су ми шта се догађало – прича старешина села Срђан Томић.

Злато су наводно нашли радници “Телекомуникације” који постављају водовод.

– Они су нашли злато и почели да га деле, па су се посвађали. Реаговала је полиција и покупила злато – прича Томић. У лесковачкој полицији, међутим, кажу да су за ту причу први пут чули од нас.

– То нема везе с истином. Нико није пријавио да је нашао било какво злато – каже наш извор из полиције.

Актере „великог открића“, раднике „Телекомуникација“, затекли смо јуче на лицу места. Тврде да су све измислили да би се нашалили са мештанима.

– Неко је пролазио и питао да ли смо нешто ископали, а ми смо се нашалили да смо нашли ћуп са златом. После је та прича отишла далеко. Зар мислите да бисте нас нашли овде да је било злата – смеје се радник Светолик Петровић.

Извесно је да се тог дана створила гужва, а очевидац је бака Љиљана Цветковић.

– Била сам на њиви када сам видела на неких 50 метара да се поред радника окупила већа група људи. Мислила сам да су нешто ископали, али нисам ни сањала да је то ћуп. После тога чујем, причају комшије, како су радници нашли 300 килограма злата – прича она, и додаје да зна многе који су се обогатили од ископаног злата.

Пошто се прича раширила југом Србије, настала је права помама за златом.

– Раније су се дивљи трагачи за златом крили, сад јавно копају усред дана, највише око тог места, али и под старим крушкама – вели Слађан Томић.

Трагачи за благом око Лесковца активни су на двадесетак локалитета. Највише их је на планини Кукавица изнад Вучја, која ноћу сија од њихових батеријских лампи. На удару је и локалитет Царичин град из 6. века нове ере.

Турци или Римљани

Иако мештани верују да је реч о турском благу, у Народном музеју у Лесковцу истичу да је у том селу археолошки локалитет Белија из римског доба, где је шездесетих година пронађено 137 сребрњака и бронзана рука статуе.-Прича о злату је мало невероватна, али је вероватно да је ту у 2. или 3. веку постојала римска вила или насеље- каже кустос Јулијана Пешић.