Прочитај ми чланак

„ИСЛАМСКА ДРЖАВА“ на Балкану

0

Међународни тероризам јача своје позиције на Балкану. Ту се више не ради о различитим паравојним групацијама које делују локално у различитим регионима, него о широкој терористичкој прекограничној мрежи са развијеном структуром, јединственим командовањем и најсавременијом техничком опремљеношћу. У вези с тим, масовни терористички удари могу настати у било ком тренутку и на било којој тачки Балканског полуострва.

islamska-drzava

Међународни тероризам јача своје позиције на Балкану. Ту се више не ради о различитим паравојним групацијама које делују локално у различитим регионима, него о широкој терористичкој прекограничној мрежи са развијеном структуром, јединственим командовањем и најсавременијом техничком опремљеношћу. У вези с тим, масовни терористички удари могу настати у било ком тренутку и на било којој тачки Балканског полуострва.

Међутим, главна претња долази од терористичких „пертли“ међународног тероризма и локалних етничких албанских структура. Још један доказ томе је постала информација о спречавању читавог низа терористичких акција које је организовала „Исламска држава“ (организација забрањена у Русији) и који су припремани апсолутно истовремено у различитим рејонима Балкана. Према информацијама локалних правосудних органа, већ је ухапшено око 20 људи у Албанији, Македонији и самопроглашеној „Републици Косово“, а један од терористичких напада требало је да се изврши за време недавног фудбалског меча Албанија – Израел.

Два држављанина Албаније која су имала ратно искуство у Сирији на страни Исламске државе, координирали су дејствима трансграничне структуре одговорне за спровођење терористичких напада. Претња је била толико озбиљна да су организатори меча у тесној координацији са међународним фудбалским властима кренули на хитну промену места одржавања меча из Скадра у Елбасан. [www.rbc.ru/rbcfreenews/582dad959a794738418281e4]

petar iskenderovМеђутим, мета балканских терориста тесно повезаних са Исламском државом, нису само израелски фудбалери. Према подацима локалних медија, у поледње време органи реда добијају информације о томе да се „на нишану“ налазе економски објекти, места масовних окупљања грађана и поједини политичари у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Македонији. А приближавање новогодишњих распуста и Божићних празника још више појачавају степен напетости.

Храњива подлога за јачање међународних терористичких структура на Балкану, као и свуда у Европи, јесте заоштравање миграционих проблема. Према подацима ЕУ, управо преко „Балканске маршруте (Грчка, Македонија, Србија, Хрватска, Словенија) у Европу пристиже 80% избеглица. Само у Немачку је по тој маршрути током 2015. године стигло отприлике 800 хиљада избеглица – од којих су власти земље успеле (или хтеле) да запосле нешто мање од 100 хиљада људи.

Током анкете коју је спровела агенција Reuters, међу 30 компанија укључених у индекс фондовог тржишта Немачке DAX, разјашњено је да су они укупно примили на посао 63 (!) мигранта. Од тога је њих 50 било примљено у поштанску службу DHL, где су се бавили сортирањем и доставком писама и пошиљки.

Према сведочењу компаније, око 80% избеглица нема високу квалификацију, зато им је био предложен рад где није потребна техничка обука или узајамна комуникација на немачком језику [www.vestifinance.ru/articles/74975]. Очигледно, управо слична „достигнућа“ својим бирачима може понудити федерални канцелар Немачке Ангела Меркел, која се спрема да се бори за четврти мандат.

Истовремено све нове хиљаде избеглица и нелегалних миграната (од којих су многи тесно повезани са Исламском државом и другим терористичким организацијама) напунили су логоре у балканским земљама, које још увек не могу решити ни проблем сопствених избеглица из периода распада Југославије. Према информацијама ОУН и ЕУ, на територији Балкана се налази око 100 хиљада људи који као и раније имају статус „пресељених лица“ који су стекли 90-их година прошлог века – међу којима такође има велики број дејствујућих и потенцијалних терориста и екстремиста.

И с тим у вези још актуелније је питање о координацији међународних напора у борби са међународним тероризмом и његовим регионалним филијалама. Од свих водећих земаља света Русија има можда најбогатије – и прилагођено различитим ситуацијама – искуство у терористичкој борби, и то искуство постаје све више потребно. То су принуђени да признају и медији оних земаља које се, благо речено, према Москви односе са подозрењем. „Присаједињење Крима, војна операција у Сирији, стална авио-база у Хмејмиму која доминира Средоземним морем, заједничке вежбе са Србијом, победа Радева на изборима у Бугарској, приметан раст земаља у Европи и Азији са којима ће бити успостављена сарадња.

Све то је о Русији, која је после пада и стагнације који су трајали 23 године, поново пење на врх“ – ово је мишљење једног од водећих турских издања Birgün. „Сигнали/политика Трампа чији је приоритет окружење Кине и усмерење на олакшање терета трошкова које на његову земљу сваљује осовина ЕУ-НАТО – нови су параметри које Русији шире простор за деловање и повећавају њен дипломатски и војни утицај. То ће означити видљиву измену савеза и баланса снага на широком пространству – од југоисточне Азије до Блиског Истока, од Балкана, до Балтика“ – доноси закључак издање. [www.birgun.net/haber-detay/ceyrek-yuzyilin-ardindan-yeniden-yukselen-rusya-136298.html]

Аналогну тачку гледишта исказује и београдски часопис „Политика“, који указује да је у овом тренутку „Балкан ближи Москви него Бриселу“ и даје савет ЕУ „да мало више пажње удели региону“. [www.politika.rs/scc/clanak/367725/Balkan-blizi-Moskvi-nego-Briselu]

Измене у владајућим елитама европских земаља у плану њиховог „отрежњења“ већ се одигравају. Председнички избори у Бугарској, регионални избори у Немачкој, испитивање јавног мњења у Француској, Холандији и Аустрији, сведоче о томе да је становништво тих земаља почело да схвата своје истинске интересе и то одакле заиста „долази претња миру“. А балканским земљама и народима слично схватање је посебно нужно. Терористи из Сирије, Ирака и других „врелих тачака“ већ су практично стигли у њихове куће.

слика http://oslobodjenje.rs/islamska-drzava-pred-porazom-ali-to-je-pocetak-neceg-jos-strasnijeg/