Прочитај ми чланакОне чувене 1999, коју ми не памтимо баш по много тога лепом, по први пут су се на тениском терену један наспрам другог нашла двојица клинаца за које је мало ко тада могао да каже "Е, они ће кројити слику белог спорта за деценију и по!". Оних мирнијих дана 1999, када се овде код нас нису чуле сирене, на јуниорском турниру у Француској са разгласа се чуло: Новак Ђоковић. Недуго затим: Енди Мареј. Са једне стране мреже талентовани момак из Србије, са друге дечко ког многи нису разумели када прича, јер је са старим шкотским акцентом изговарао енглеске речи. Енди Мареј је, међутим, добио тај меч. И, ове недеље, ривали и другари из детињства поново ће на терен - у 19 сати по средњеевропском времену бориће се не само за титулу на Завршном мастерсу у Лондону, већ и за прво место на АТП листи.
Оне чувене 1999, коју ми не памтимо баш по много тога лепом, по први пут су се на тениском терену један наспрам другог нашла двојица клинаца за које је мало ко тада могао да каже „Е, они ће кројити слику белог спорта за деценију и по!“. Оних мирнијих дана 1999, када се овде код нас нису чуле сирене, на јуниорском турниру у Француској са разгласа се чуло: Новак Ђоковић. Недуго затим: Енди Мареј. Са једне стране мреже талентовани момак из Србије, са друге дечко ког многи нису разумели када прича, јер је са старим шкотским акцентом изговарао енглеске речи. Енди Мареј је, међутим, добио тај меч. И, ове недеље, ривали и другари из детињства поново ће на терен – у 19 сати по средњеевропском времену бориће се не само за титулу на Завршном мастерсу у Лондону, већ и за прво место на АТП листи.
„Сећам се тог нашег првог дуела. Мислим да ми је то чак био мој први међународни турнир. Сећам се да је Енди имао коврџаву косу. Заправо, то је све чега се сећам. А и то да сам остао кратко на терену“. Тим речима је Новак 2013, пред вимблдонско финале са Ендијем призвао у сећања њихов први дуел.
Али, од тог кратког сусрета на југозападу Француске, њихове животне приче, ма колико биле различите, остале су јако повезане. Уосталом, рођени су у размаку од седам дана. Исте те 1987, истог маја. Енди 15., а Ноле 22. Тениски су одрастали далеко од својих кућа, Новак у Немачкој, Мареј у Шпанији. Али, сретали су се. Често. Сасвим довољно да се добро упознају, ма колико била и истинита и духовитова Ђоковићева опаска да је због акцента испрва Мареја „слушао“ тако што га је терао да „рукама и ногама“ објашњава шта има да каже.
На терену су често одмеравали снаге и као младићи. Сан Ремо, 2001. године. Првенство Европе. У конкуренцији дублова, на највишем степенику победничког постоља Новак Ђоковић и Бојан Божовић. Недалеко од Нолетовог левог рамена, на трећем месту, дечак кратке косе, офарбан у плаво. Енди Мареј, уз свог дубл партнера Ендрјуа Кеноа.
Од тада, морали су пет година да чекају док не одмере снаге у сениорској конкуренцији. А када се то десило, 2006. у Мадриду, Мареју је припао први сет. Новаку преостала два – 1:6, 7:5, 6:3.
Ноле је пре Мареја ушао међу 100 најбољих на свету. Урадио је то у јулу 2005, три месеца пре Ендија. Пре њега је стигао и до Топ 10, у марту 2007. Месец дана касније и Енди је био ту. Мареј је први освојио АТП титулу, у фебруару 2005, пет месеци пре Ђоковића, али је Ноле потом први узео мастерс трофеј, у марту 2007. што је за 17 месеци „брже“ од Шкота. Први је дошао и до гренд слем финала, потом и до таквог трофеја.
„Одувек сам памтио Ендија као веома талентованог играча, веома самоувереног на терену, без обзира ко му је са друге стране мреже. Видело се још тада, у нашем детињству, да ће он успети. А слагали смо се лепо, од тих најранијих дана. Били смо прилично добри пријатељи, иако су нам се путеви разишли. Он је отишао у Шпанију, ја неким својим правцем, али смо бар 12 месеци одрастали малтене заједно“, говорио је Новак 2011.
Од када су почели да играју један против другог на професионалном нивоу, Ђоковић је победио у мало више од две трећине њихових сусрета. Сада је 24:10 за њега, али – ниједан једини пут Енди није тријумфовао када се играло на бетону, у хали. У таквим условима су се састали пет пута, свих пет пута победио је Новак. У таквим условима играће се и ово финале.
Асоцијација тениских професионалаца овај меч најављује речима „Улог? Улог је све“.
Није. Јер, што рече сам Ђоковић, није „тенис све“, живот је важнији, онај породични, пун смисла и радости.
Али, мало ко неће пратити овај вечерашњи мегдан. Не због одговора на питање „да ли ће Ноле одбранити лондонску титулу?“ или на питање „Колико Мареј може да пружи? Па, ове недеље је одиграо два најдужа меча у историји Завршног мастерса (3 сата и 20 минута против Нишикорија, па 3 сата и 38 минута против Раонића, спасавши и меч лопту у полуфиналу)?“.
Не. Неће се овај меч пратити ни зато што ће уз Мареја бити цела дворана. Уосталом, што и не би, „њихов игра против неког који би да узме оно што сада Ендију припада“. Неће се пратити ни због тога што Мареј баш то прижељкује, о чему сведоче његове речи:
„Када изађете тамо и борите се пред 17.000 људи, атмосфера вам сигурно прија. Играти пред препуним трибинама које вас бодре, и то у ово доба године, даје вам ону додатну снагу, која вам је тако потребна на крају (исцпрљујуће сезоне). Помаже вам све то да изгурате ствари како и треба“.
Не, пратиће се овај меч баш због онога што Ноле каже о њему:
„Ја сам привилегован што ћу ове недеље бити део историје. Знамо се Енди и ја годинама, можда је ово и највећи меч који ћемо икада играти. Хајде да уживамо у њему!“.
Бити део овакве тениске историје, и као гледалаца, такође је привилегија.
Мареј можда не размишља тако, можда ће ове недеље поново на терен само са једном, истом жељом као и оне давне 1999: да победи Новака.
Само…
… много времена је од тада прошло. И много тога се променило. Мареј је у међувремену постао велики тенисер, а његов друг из детињства – још већи.
Да, АТП листа тврди ових дана нешто другачије.
Али, хајде да уживамо, овако привилеговани. Ноле, Мареј, ви и Блицспорт, седам увече.
Па, да видимо ми ту АТП листу сутра.
