Када се било где данас помену појмови „пропаганда” и „пропагандна машинерија”, поготово у негативном контексту, сви намах помисле на Паула Јозефа Гебелса (1897-1945), Хитлеровог најближег сарадника кога је (а не Химлера!) Фирер тестаментом одредио за будућег канцелара Рајха.

Када се било где данас помену појмови „пропаганда” и „пропагандна машинерија”, поготово у негативном контексту, сви намах помисле на Паула Јозефа Гебелса (1897-1945), Хитлеровог најближег сарадника кога је (а не Химлера!) Фирер тестаментом одредио за будућег канцелара Рајха.

Но, када уочимо годину Гебелсове смрти, јасно је како су се ти планови изјаловили… С друге стране, у Србији је потпуно непознат и међу пропагандистима тек ретко издалека, узгредно или случајно, помињан био Едвард Луис Бернајс (Едwард Лоуис Бернаyс, Беч, 1891 – Кембриџ, Масачусетс, 1995). Ниједна књига му донедавно није преведена.

Такође, овде се не зна да се исти тај Гебелс клео у Бернајса, носио са собом и цитирао његове књиге. Хитлеру се вајкао како му је Бернајс недостижан узор, а Адолф га је ваљда тешио да има времена да га достигне и да ће му он као Фирер дати прилике да вежба. Ипак, за разлику од Гебелса и других нарцисоидних следбеника, Бернајс је био довољно мудар да делује и вуче конце из сенке, па је, на пример, за разлику од ученика Гебелса, који није доживео ни педесету, догурао до 105. године.

Фројд му је био ујак, па је у младости имао прилике да од њега штошта научи о психологији и појединаца и масе. И према сопственим исповестима – те прилике је обилато користио!

Бернајс је по наруџби моћне дуванске индустрије 20-их допринео томе да жене масовно почну да пуше.

Једва да је прешао двадесет шесту, а већ је саветовао америчког председника Вудроа Вилсона. Дао је допринос томе да САД ипак 1917. уђе у рат и ојача свој утицај у свету. Преко његовог Комитета за јавно информисање се лагало како немачке подморнице потапају силне цивилне бродове, да су Немци малтене пред доковима Њујорка… Добро се показао! Са 28 је на Париској мировној конференцији био учесник у подели међународних сфера утицаја.

Те 1919. је можда као први у свету отворио канцеларију за односе са јавношћу, дефинисао пи-ар и 1923. увео га у програм Њујоршког универзитета. Своју књигу о манипулисању гомилом, светином и руљом, како су његови претходници Гистав ле Бон и Вилфрид Тротер означавали „народ” – еуфемистички је насловио са „Кристализовање јавног мњења”.

Богме, кристализовао је и своје „вјерују” у пропаганди: „Секс продаје све”.

Бернајс је по наруџби моћне дуванске индустрије, посебно „Тхе Америцан Тобаццо Цомпанy”, двадесетих допринео да жене масовно почну да пуше, убедивши их да тиме разбијају табуе и мушку доминацију. Кампању цигарета „лаки страјк” је насловио „Бакља слободе!”. Потплаћивао је лекаре да изјављују како је пушење корисно.

Прича се и да је учествовао и у дешавањима с подстицањем Јапанаца да бомбардују Перл Харбур. После Другог светског рата он је наставио да саветује председнике САД и корпорације, поготово међународне. Подстицао је и страх Американаца од комунизма, а за рачун чувене „Тхе Унитед Фруит Цомпанy” и њених сивих еминенција из ЦИА, баш ОН је за државе Централне и Јужне Америке, где је компанија обарала легално изабране власти (Гватемала), смислио подругљив и омаловажавајући термин банана државе.

Што се конкретно овог наслова као Библије спиновања тиче, једна критичарка је свој приказ Бернајсове „Пропаганде” по изласку 1928. насловила са: „Млади Макијавели нашег доба”.

Код нас је није превела ниједна од великих кућа са својим „професионалцима” уредницима, већ мали београдски издавач „Аммоните” у скромној опрему, при чему је преводилац Владимир Краков уједно и технички уредник. Тихо, очигледно без средстава за пропаганду, али са пуном свешћу о капиталној важности наслова, објављен је тек недавно у само 150 примерака на 144 стране као палп-издање за случајне купце. У предговору Краков о књизи каже: „До данас није изгубила ни трунку актуелности” и „делује као да је писана јуче”.

Прва реченица „Пропаганде”: „Свесно и интелигентно манипулисање организованим навикама и мишљењима маса важан је елемент демократског друштва.” За њега – ту нема контрадикције!

Ови наши извикани „маркетиншки магови” и други продавци магле?

Они су чорбине чорбе чорба овог безобзирног манипулатора, иако се неспорно веома труде. Ваљда су га наши паланчани због тога досад и мрзели и прећуткивали.

Први светски рат, Други или трећи, Централна Америка, Србија или Украјина – принципи спиновања су исти већ читав век, а и остаће такви у догледно време.

Извор: blic.rs

Ознаке: Јозеф Гебелс, Едвард Бернајс, књига, пропаганда, Слободан Ивков