Прочитај ми чланакСтаљинградску битку многи сматрају прекретницом у Другом светском рату. Реч је свакако о једној од најкрвавијих битки у људској историји са скоро 2 милиона жртава. За Совјете, који су изгубили преко милион војника и цивила за време битке, победа код Стаљинграда је значила почетак победе над нацистичком Немачком, а ову борбу и њихову жељу за победом вероватно ниједан објекат не симболизује боље од Павловљеве куће и њене приче.
Стаљинградску битку многи сматрају прекретницом у Другом светском рату. Реч је свакако о једној од најкрвавијих битки у људској историји са скоро 2 милиона жртава. За Совјете, који су изгубили преко милион војника и цивила за време битке, победа код Стаљинграда је значила почетак победе над нацистичком Немачком, а ову борбу и њихову жељу за победом вероватно ниједан објекат не симболизује боље од Павловљеве куће и њене приче.
Павловљева кућа се пре јуна 1942. године ни по чему није разликовала од стотина сличних зграда које су постојале у центру Стаљинграду у првим деценијама 20. века – солидна четвороспратница, изграђена паралелно уз обалу Волге, на великом тргу „9. јануар“, у којој су живеле многобројне безимене радничке породице совјетске Русије.
Тако је било све до септембра 1942. године и напада Немачке. Вод 13. Гардијске армије је добио наређење да заузме зграду и да је брани. Како је командант овог одреда био рањен, водом је командовао млади Јаков Павлов, човек чије ће име заувек остати упамћено и нераскидиво везано за судбину зграде на тргу „9. јануар“.
Трг прекривен лешевима
Преузимање зграде од Немаца било је крваво и напад су преживала само четворица руских војника, међу њима и Павлов. Они су сами наставили да бране зграду и успели су да задрже положај до доласка појачања, неколико дана касније.
Сада је било 25 бранилаца. Окружили су зграду бодљикавом жицом и минским пољима, поставили против-тенковска и митраљеска гнезда на прозорима и забарикадирали се унутра. Зарад боље интерне комуникације и дотурања опреме, пробили су пролазе у зидовима у подруму и на горњим спратовима и ископали ров до совјетских спољних положаја. Намирнице су достављане кроз ров или помоћу бродова који су прелазили реку, упркос немачким ваздушним ударима и артиљерији.
Ипак, одржати позицију у Павловљевој кући било је паклено. Храна, а поготово вода увек је недостајала. Није било довољно кревета, па су браниоци покушавали да спавају на изолационој вуни покиданој са цеви, али им ни то није полазило за руком јер су Немци зграду гађали и дању и ноћу.
Сваки пут када би немачка пешадија или тенкови покушали да пређу трг и приближе се кући, Павловљеви људи су на њих отварали снажну ватру из подрума, са прозора и са крова. Небројано нациста заувек је пало на тргу „9. јануар“ захваљујући храбрим браниоцима из овог здања, а њихова храброст и одлучност да по сваку цену одбране зграду постала је трн у оку Немаца. Постоји податак да је зграда на тргу „9. јануар“ била обележена као тврђава на нацистичким мапама.
Фото: Wikipedia/Insider
Здање које је одбило да се покори
Одбрану зграде чинили су и руски цивили. Они су заједно са војницима наставили да живе у подруму све време опсаде. Издржали су жестоке и даноноћне борбе од 23. септембра до 25. новембра 1942. године, када су коначно пристигле и друге совјетске трупе и када је извршен контранапад.
Павловљева кућа постала је симбол тврдоглавог отпора Совјетског Савеза током Стаљинградске битке. Браниоци који заправо није било више од десетак стали су на пут милионској нацистичкој машинерији познатој по томе што је градове, па и читаве државе освајала за неколико недеља.
Овде, испед једне полу-срушене куће, коју су бранили цивили и шачица војника, остали су више од два месеца, а да нису успели да је освоје. Након рата, поносни браниоци овог здања хвалили су се да су Немци имали више жртава испред Павловљеве куће, него што су имали током напада на Париз.
Зграда је остављена у стању у којем је затечена на крају битке, као споменик, а и данас се може посетити.
![f]()
А Јаков Павлов?
Јаков Павлов, младић од 25 година који је организовао и храбро водио одбрану куће која данас носи његово име дочекао је да види крај рата и велику победу Совјетске Русије. У јуну 1945. проглашен је за Хероја Совјетског Савеза.
За време Великог отаџбинског рата учествовао је у више битака на Југозападном фронту, Стаљинградском фронту, 3. украјинском фронту и 2. белоруском фронту. Павлов је командовао митраљеском јединицом и извиђачком јединицом и имао је чин вишег поручника.
Павлов је добио Орден Лењина, Орден Октобарске револуције, два Ордена Црвене звезде и више медаља.
Преминуо је 1981. у 63 години живота.
