Прочитај ми чланакДа ли је могућа промена спољнополитичког курса Србије после прихватања захтева Москве о слању хуманитарне помоћи у Сирију
Власт у Србији не намерава да мења садашњи спољнополитички курс земље што значи да не намерава да уведе санкције Руској Федерацији, нити да одустане од евроинтеграција, сматрају Данасови високопозиционирани политички извори.
Они међутим у овом тренутку немају одговор шта се може десити у случају промене околности на међународном плану. С тим у вези истичу, да власт у Београду пажљиво посматра развој ситуације у Црној Гори и политичку будућност лидера ДПС Мила Ђукановића. У садашњем контексту, сматра се да је по Србију повољно ако Ђукановић и даље остане на власти и ако Црна Гора остане при политици приступања НAТО. У сценарију да проруске снаге успеју да оспоре изборни процес и да Ђукановићева власт буде доведена у питање, Србија би се нашла под још јачим притиском и Запада и Москве, претпостављају наши саговорници.
У овом тренутку, међутим, како истичу, ниједан сценариј не треба искључити, нарочито зато што се прави одговор Европске уније на одлуку Србије да се одазове позиву Москве и пошаље хуманитарну помоћ за Сирију руским војним авионима, тек очекује. Нашим саговорницима није познато да ли се тај одговор појавио у виду условљавања Брисела да до 31. децембра Београд усклади спољну политику са ЕУ и уведе економске санкције Москви, као што су у петак известили поједини таблоиди у Србији, блиски влади.
Премијер Aлександар Вучић у више наврата ових дана одбацио је тврдње да је Београд под притиском Москве донео одлуку о слању хуманитарне помоћи, међутим саговорници Данаса, чије смо ставове објављивали ових дана, попут председнице Хелсиншког одбора Соње Бисерко, сматрају да се Београд налази под најјачим руским притиском досад.
Да ли последњим потезима захлађења односа са Бриселом због спора око имовине на Космету, као и излажење у сусрет захтеву Русије да са аеродрома у Нишу, руским транспортним авионима буде превезена помоћ у Сирију, што је, према оценама стручне јавности, доказ да Москва „притиска“ Србију да се јасније определи на њену страну, а против ЕУ – Београд шаље сигнал да окреће спољнополитички курс ка Руској Федерацији – питања су на која Данас није успео да добије званичне одговоре у Влади Србије.
Посета званичника Крима
Крим за Русију има огроман историјски, географски и људски значај, као и Космет за Србију, и огромна већина Срба разуме како стоје ствари и нема ништа против сарадње са Кримом, изјавио је у петак руски амбасадор Aлександар Чепурин, преноси ФоНет. У Руском дому у Београду у петак је одржан округли сто о економском и културном потенцијалу Крима. Истакнуто је да је Криму, који је до 2014. био у саставу Украјине а потом прогласио припајање Русији, потребна огромна изградња како би био на нивоу 21. века. Чепурин је истакао да Србија и Крим имају добре перспективе за сарадњу и да зато велики значај има долазак делегације тог региона у Београд, предвођене замеником председника Савета министара Републике Крим Георгијем Мурадовом.
– Доста је лукав потез руских званичника да у времену расправе у ЕУ о пооштравању санкција Русији због ратних дејстава у Сирији тражи од Владе Србије да се прикључи слању хуманитарне помоћи у сиријски град Aлеп. Јер, видите, ко може да има нешто против хуманитарне помоћи, али тај гест, ипак нешто значи – оцењује за Данас Михаило Црнобрња, председник Европског покрета.
Саговорник Данаса је за београдски лист износио своја виђења актуелних дешавања на релацији Београд-Брисел, с једне, и Београд-Москва, с друге стране. Према његовим речима, Србија у овом тренутку очигледно покушава да направи корак напред и када је реч о односима са Русијом и када је реч о односу са Европском унијом.
– На делу је покушај Београда да се обе стране на неки начин задовоље. Чињеница је да у контексту европских интеграција, овај потез Србије о сарадњи са Русијом има значење, али је исто тако очигледно да Министарство одбране и Војска Србије сарађују са НAТО, да имају по неколико заједничких војних маневара и да развијају односе. Такође, то што се не уводе санкције Русији а на страни Бриселског дијалога се испуњавају обавезе, још један је показатељ јасног опредељења спољне политике што већег степена балансирања између Русије и ЕУ – напомиње саговорник Данаса.
Он истиче да се временом повећавају захтеви и једне и друге стране.
– Међутим, не верујем да је у овом тренутку било коме у интересу да затегне односе и тражи јасно опредељење Србије. Дакле, могуће је да Србија у потпуности заокрене своју спољну политику излазећи у сусрет свим захтевима Москве, али мислим да је заиста мало вероватно – сматра директор Европског покрета.
Упитан који би то могао бити захтев Русије упућен Србији чије остварење би угрозило европске интеграције, Црнобрња каже да тренутно не види тај кључни адут Москве који би могао бити искоришћен за прекид европског пута Србије.
– Русија заиста није у тој позицији. Србија је много више везана за ЕУ. Наша спољна трговина се обавља у огромном проценту са државама чланицама ЕУ – сматра саговорник Данаса.
Према његовим речима, утисак је да Србија покушава да настави са Титовим политиком.
– То значи – и лево и десно, односно са свима добро. Међутим, данас су околности доста промењене у односу на то Титово време, тако да то није лако – да се буде добар са обе стране. Да ли ћемо успети у томе, питање је вештине и умећа спољне политике да се избори са свим притисцима. Такође, мислим да је на делу још увек дозиран притисак и Русије и ЕУ – закључује Михаило Црнобрња за наш лист.
Немања Тодоровић Штиплија, главни и одговорни уредник портала Еуропеан Wестерн Балканс, каже за Данас да не очекује да ће Србија изменити свој спољнополитички курс због притисака Русије.
– Реторичко питање гласи: да ли смо се ми прикључили санкцијама Русији због притисака Европске уније, будући да су сви европски званичници јавно говорили и настављају да говоре да ми то треба да учинимо. Дакле, будући да Србија није увела санкције Русији, не верујем ни да ће престати да буде „шампион у балансирању“ између Брисела и Москве због притисака из Русије. Што се тиче слања хуманитарне помоћи Сирији, Србија није ни прва ни последња држава која шаље такву помоћ, све земље то чине, а не мислим ни да је Запад нарочито незадовољан што помоћ иде у организацији Русије, констатује саговорник Данаса.
Према мишљењу овог познаваоца прилика у ЕУ, „притисци са којима се Србија суочава са свих страна“, пре свега, представљају последицу чињенице да ми „немамо јасну спољнополитичку стратегију“.
– Aко и када будемо дефинисали каквој спољнополитичкој будућности тежимо, односно одговоримо на питања „где смо, с ким смо, шта радимо“, и притисци различитих страна биће знатно мањи, закључује Немања Тодоровић Штиплија.
