Све је више родитеља који бесомучно трагају за модерним, "необичним" именима за своју децу заборављајући да постоје стара, једнако лепа и јединствена имена која су на овим просторима давана од памтивека.

Све је више родитеља који бесомучно трагају за модерним, „необичним“ именима за своју децу заборављајући да постоје стара, једнако лепа и јединствена имена која су на овим просторима давана од памтивека.

Према словенској традицији, дете је постајало члан заједнице када би напунило седам година. Дешавало се да тада, приликом обреда увођења у свет одраслих, добије и ново име које би одговарало његовом карактеру, особинама које има или квалитетима за које би родитељи и племе видели у њему. Чак и ако дете не би имало неке изражене (или похване) особине, добијало би „славно“ име које би га подсећало на особине које нема, али којима треба да тежи.

Зато су код Старих Словена најраспрострањенија била тзв. „двочлана имена“, састављена од две пожељне особине или карактеристике. Ово су нека од тих имена:

Мушка словенска имена:

Белослав – Белина, симбол честитости, а слав означава Словена

Вишеслав – Да буде више славан од предака

Гостерад – Гостољубив

Дарко – Онај који дарује

Жирослав – У славу храсту који је био свето дрво код старих Словена

Зор – Сила, снага

Ивша – Словенско свештено дрво (одавде изведена још и имена Ивко, Ивчек, Иво…)

Јарослав – Који слави Бога Јарила

Твртко – Тврд

Перун – старословенски Бог грома, врховни бог

Женска словенска имена:

Борислава – Ратница

Витомирка – Мирољубива господарица, моћница

Градислава – она која гради славу

Далиборка – далека борба

Жарка – жар, она која је ватрена

Људмила – она која је мила људима

Младенка – да увек буде младолика

Озренка – она која је оштрог погледа

Светлана – светла, чисте душе

Чедна – чиста, часна

Извор: dnevno.rs

Ознаке: женска имена, занимљивости из историје, мушка имена, Словени, стара имена