Прочитај ми чланакУ Србији је малтене јерес да жена на венчању дода мужевљево презиме или да, не дај Боже, задржи само своје.
Екипа, листа Блиц звала је матичаре широм Србије како би из прве руке сазнали са каквим су се све случајевима сусретали. За почетак су издвајили пример Лесковца, одакле је потекла и прича о незапамћеном циркусу на свадби – млада је задржала своје презиме, сватови су је прво извређали, а онда се међусобно потукли!
Овај град на југу Србије тек полако добија жене које имају по два презимена, па је зато потпуно разумљив шок и неверица присутних на венчању на коме је муж узео женино презиме! Уз један значајан додатак на ту информацију – син јединац, Црногорац!
– Истог момента атмосфера се из свечарске претворила у мртвачку. Најпре су се зачули узвици изненађења, а потом глас неког старине: „Е, јуначе, срам те било!“. По лицима присутних, видело се да и остали сватови мисле исто – прича матичар из Лесковца са дугогодишњим радним стажом у овој служби.
Испоставило се, међутим, да су млада и младожења имали иста презимена и да је младожења, не обавештавајући ни будућу супругу, смислио како да се нашали са својим патријархалним сродницима.
– Искрен да будем, некако ми је било мило због тог штоса и због штрецања сватова – присећа се са смешком матичар.
Колико тачно жена у Србији узме само мужевљемо презиме, колико њих дода, а колико остане на старом, не постоји, а како је речено у Републичком заводу за статистику, тај податак се не обрађује.
Све више жена са два презимена
Оно што искуства матичара показују, међутим, то је да жене полако, све чешће на своје додају мужевљево презиме.
У Лесковцу је, на пример, у 2015. години склопљено 534 брака, 15 невеста је задржало своје презиме, а 47 је додало мужевљево. Тај тренд се наставља. Од почетка године склопљено је 398 бракова, 19 невеста је задржало своје, а 33 је додало мужевљево.
Задржала своје, али убрзо предомислила
Чајетинке најчешће у бракове ступају прихватајући мужељево презиме. Отприлике свака пета невеста свом дода и супругово, док се врло ретко дешава да у брачне воде уђе само са својим презименом.
– Пре неколико година имали смо случај да је млада на венчању рекла да задржава своје презиме. У сали је настао тајац, али није било никаквих проблема. После неколико дана та иста жена је затражила да је у књигу венчаних уведемо супруговим презименом – речено нам је у матичарској служби у Чајетини.
У Косјерићу тек свака двадесета млада на венчању каже „задржаћу своје презиме“, а у Бајиној Башти на прсте једне руке могу да се преброје случајеви у којима су младе задржале своје презиме за последњих неколико година.
– Жене које припадају средњем сталежу држе до патријархалне традиције па узму мужевљево презиме. Aкадемски образоване грађанке све чешће мужевљевом додају и своје презиме – кажу у бајинобаштанској матичарској служби.
У сали не буде проблема, али шта се дешава после…
У Матичној служби у Крушевцу истичу да се огромна већина жена одлучује да узме мужевљево презиме.
– У скоро од 90 до 95 одсто случајева жене бирају ову опцију. Ситуације да жена свом презимену дода супругово јако су ретке, а случајеве када жена задржава своје презиме у последњих 10 година можемо да пребројимо на прсте обе руке. Не сећамо се ни ситуације да је муж узео презиме супруге – кажу у крушевачкој матичној служби, додајући да нису имали неку бизарну или инцидентну ситуацију приликом венчања због избора презимена.
– Шта се касније дешавало, не знамо – додају крушевачки матичари.
И Београду исто
Гордана Зорић, матичарка која је радила у општини Стари град, каже да у Београду и даље највише жене узимају мужевљево презиме. У великом броју има и оних бракова, где је жена додала мужевљево презиме, али је зато незнатан број оних жена које задржавају девојачко презиме.
– Београд јесте метропола, али многи су дошли у овај град и донели своје обичаје. Никада нећу заборавити ситуацију у коју сам се нашла, ни крива ни дужна. Младенци су ме пред почетак венчања молили да их пред сватовима не питам за презиме. Нисам могла ту жељу да им испуним, јер је то једно од питања које по закону морам да поставим. Наиме, млада је хтела да дода младожењино презиме, па се на свадби посвађала са свекрвом. На крају, за све то била сам крива ја, матичарка – препричава Зорићева.
Она каже да се током своје каријере сусретала и са примерима када је мушкарац узимао младино презиме, као и када је њено презиме додавао.
– То се, наравно, не дешава често. Оно што је ружно, јесте што такве мушкарце у народу зову „женик“. Међутим, више је било случајева када жена жели да свом презимену дода младожењино, али се на дан свадбе предомисли. Онда се дешава да већ сутрадан та иста млада дође у општину и тражи промену презимена – прича Зорићева.
