Прочитај ми чланак

БИЛА УСПЕШНА НОВИНАРКА, ИМАЛА СВЕ, а кад се разболела завршила на улици и гладује

0

Ова несрећна жена одрасла је у породици средње класе. Живела је лепо и путовала свугде по свету. Завршила је факултет и одлично зарађивала. Али, живот јој се распао...

e

Ова несрећна жена одрасла је у породици средње класе. Живела је лепо и путовала свугде по свету. Завршила је факултет и одлично зарађивала. Али, живот јој се распао…

Када имам среће, сањам како поновно живим у топлом дому и на кратко се осећам опуштено као да сам у небу, почела је своју тужну причу 66-годишња бескућница из САД-а. Некада је имала све, а сада живи на улицу. Каже како никада није мислила да ће старије дане проживљавати у тешком сиромаштву.

Ово је њена исповест:

Око 4:30 сати, док остатак света још спава, будим се и под окриљем мрака одлазим. Спавам на местима која имају мало стабала или на паркиралиштима болница и цркви. Али, ипак постоји ризик да ће ме неко видјти или да ће ме пронаћи полиција. Срећна сам ако се успем опустити и одспавати шест сати. Осећам се омамљено, немам енергије, а ноге и руке су ми отечене. Свако јутро се осећам као да ме прегазио камион.

Тешко је када немаш свој дом у 66 години живота. Никад нисам мислила да ћу под старе дане живети у ауту. Већину живота имала сам кров над главом, храну на столу и сталан посао као новинар и писац. Одрасла сам у породици средње класе у држави Њујорку. Била сам у могућности да живим лепо и путујем свугде по свету, од Европе, Индије… Завршила сам факултет.

r

Мој живот се почео полако распадати средином 40-година живота. Развела сам се, а три члана моје породице су преминула. Изгубила сам све, оболела сам од фибромилагије. Стигла је рецесија.
Радила сам као писац, уредник, ПР менаџер, али добре плате које сам добијала нагло су се смањивале. Послала сам стотине цв-јева покушавајући пронаћи сталан посао. Потрошила сам уштеђевину. Са 62 године отишла сам у превремену пензију која ми ни близу није довољна за живот.

Потом сам уселила у неки јефтини станчић. Имала сам цимера како би трошкови били мањи. Али, тај човек је био алкохоличар и насилник. Било је толико грозно да сам морала отићи. Две године касније живим у свом ауту и покушавам пронаћи дом, а изнајмљивање станова је јако скуп. Добијам бонове за храну за месец дана, али они потрају тек недељу дана. Овај живот оставља трага на мом здрављу. У задњих годину дана била сам у болници 13 пута. Имала сам и операцију рака дојке.

Живот бескућника је јако усамљен, људи дођу и прођу. Мој пас ми је сада најважнији на свету, увек је уз мене. Он ми даје разлога да се пробудим ујутро и устанем.

r

Овај живот је стална борба и преживљавање, гладовање и очај. Понекад се пробудим и нисам сигурна хоћу ли преживети. Како више могу живети без посла, без новца, без свог дома.

Понекад седнем на плажу, гледам таласе и покушавам се присетити шта је важно у животу, колико дивних и добрих људи има на свету. Покушавам се присетити свог претходног живота и свега лепога што сам проживела. Када имам среће, сањам како поновно живим у топлом дому и накратко се осећам опуштено као да сам у небу.