Прочитај ми чланакАко грађани Србије одлуче да њихова земља треба да се придружи ЕУ, треба да знају да се придружују систему који је у овом тренутку врло крхак, каже француски историчар Жан Пол Блед.
Ако грађани Србије одлуче да њихова земља треба да се придружи ЕУ, треба да знају да се придружују систему који је у овом тренутку врло крхак, каже француски историчар Жан Пол Блед.
Француски историчар Жан Пол Блед, почасни професор Сорбоне, специјалиста за историју Средње Европе и водећи француски стручњак за историју Немачке и Хабсбуршке монархије, постао је прошле године инострани члан Српске академије наука и уметности. Професор Блед стари је пријатељ Србије. У време када је у Француској било модерно бити противник наше земље, залагати се за њено бомбардовање и санкције према њој, професор Блед изабрао је другачији пут.
За разлику од многих интелектуалаца, попут Алана Финкелкраута или Бернара Анри Левија, Блед је стао на српску страну.
„Имао сам идеју, и још увек се држим тога, да постоји посебан и врло близак однос између Француске и Србије. Сматрао сам да Француска мора, у најмању руку, да води уравнотеженију политику“, каже Блед.
Ових дана одржали сте приступно предавање у САНУ, чији сте инострани члан постали прошле године. У Србији су честе дебате о улози институције као што је САНУ у друштву. Каква би, према Вашем мишљењу, требало да буде улога академије у једном друштву?
— Академија би требало да буде неко ко подстиче.
Она треба да ослушкује друштво, другим речима, не треба да се затвара у неку врсту гета. Кроз разговор који сам водио са председником ваше академије схватио сам да је то његов план.
Како бисте оценили тренутну ситуацију у ЕУ?
— Претње су бројне. Имамо наравно тероризам. Не погађа баш све земље, али погађа Француску, Белгију и Немачку, а могао би да погоди и Италију. То је заиста суштински проблем.
Европској унији не иде добро, а узроци су бројни. Имамо проблем евра као валуте, који није решен до краја. Супротно економским принципима, у оквиру исте монетарне уније окупљено је толико разнородних и супротних економија, тај проблем није решен.
Такође питање миграната прави ломове у оквиру ЕУ. Видели смо да је пре годину дана ЕУ одлучила да 160.000 миграната буде распоређено у земљама Уније и увела је систем квота. Та одлука уопште није примењена, што ће рећи да су одлуке које су донете у центру оспораване. Оспоравају их земље-чланице. Имамо такође проблем „брегзита“. Не знамо како ће се он развијати. Све то значи да Европи није добро.
Какав је тренутни положај Француске у ЕУ?
— Положај Француске, волели ми то или не, још увек се заснива на идеји посебног савеза са Немачком. То је и даље основа француске политике.
Треба ли Србија да се креће ка ЕУ и да ли јој је место тамо?
— То је питање које превасходно треба поставити Србима, да би се сазнало да ли им је то у интересу. Државе могу да имају свој став, али Србија треба јасно да манифестује жељу ако жели да уђе у Унију и мора да зна да ће ако уђе у Унију ући у систем који је сада врло крхак.
Као пријатељ или непријатељ Русије? Често се може чути да би Србија требало да усклади своју спољну политику са политиком ЕУ која подразумева санкције Русији?
— С обзиром на историју било би легитимно да Србија игра улогу посредника.
Имали сличности у данашњим поделама у Европи са поделама које су постојале у прошлости?
— Сличности постоје са временом Хладног рата. Ако гледате време пре Првог светског рата, Француска је била савезница Русије. Са друге стране, све више клизимо ка ситуацији која је блиска оној коју смо видели за време Хладног рата и то је нешто што је заиста јако тужно.
Руско–француски односи увек су били јако срдачни, чак и за време Хладног рата. Шта се догодило да тако добри односи захладне?
— Можда постоји објашњење у смислу да се већ неколико година уназад Француска удаљила од смерница и упутстава које јој је оставио генерал Де Гол.
