Прочитај ми чланакЖивот краљице Елеоноре је био пун пустоловина, скандала, оговарања и интрига. Путовала је. Била је супруга и мајка краљева. Имала је дуг живот који је био испуњен авантурама.
Живот краљице Елеоноре је био пун пустоловина, скандала, оговарања и интрига. Путовала је. Била је супруга и мајка краљева. Имала је дуг живот који је био испуњен авантурама.
Описивали су је као „перпулцхра“, латински – више него лепа. Фем фатал – фатална жена. Елеонора од Аквитаније била је најмоћнија жена средњег века. Због свог утицаја и моћи, што је било неприродно за једну средњовековну жену, представљена као као дијаболична, односно демонска особа.
Била је центар скандалозних трачева и интрига на двору. Ставовима, понашањем изазивала би праву буру.
Ураган Елеонора брисао је пред собом идиличну слику средњовековне жене чија је дужност била да производи наследнике и да буде покорна.
Ко је Елеонора од Аквитаније?
Она је била ћерка изобиља и краљевски драгуљ своје Аквитаније. Рођена је између 1122. и 1124. а преминула је 1. априла 1204. Доживела је дубоку старост за време у коме је живела. Може се рећи да је живела два просечна средњовековна живота ако се узме у обзир да је просечна старост када су људи умирали око четрдесет година. Припадала је династији Рамнулфилд.
Њен отац је био Виљам X Свети (Wиллиам X, енгл. 1099- 1137), а мајка јој се звала Енора од Шателроа (Аенор де Цхателлераулт, енгл. 1103- 1130). После очеве смрти наследила је највећи и најбогатији посед Европе – Аквитанију. Име је добила по својој мајци, али да би се разликовала од своје мајке на латинском су је називали алиа Аенор, лат. или друга Енора па је тако настала Елеонора. Елеонора је била изузетно интелигентна. С обзиром на време у ком је живела примила је свеобухватно образовање нетипично за женску особу тог доба.
Осим кућних послова, ткања, предења, знала је да пева, игра, играла је и шах, свирала је на харфи и знала је латински језик. Богата, лепа, мудра и паметна. Тако би се у неколико речи могла описати ова будућа краљица. Судбина је за ову жену одредила да буде двострука краљица и мајка краљева. Елеонора је била војвоткиња Аквитаније, краљица Француске, а потом и Енглеске.
Али пре него што је почео њен незаустављив успон и сјај попут звезде на тамном ноћном небу њен отац Виљиам ју је ставио под заштиту француског краља Луја ВИ Дебелог ( Лоуис ВИ Ле Грос, франц. 1108-1137 ). Саставио је тестамент по коме ће Аквитаније задржати своју независност све до оног тренутка када ће заједнички потомак њене ћерке и неког француског краља полагати право на Аквитанију и француски престо.
III – Крсташки поход и брачни бродолом
Елеонору је чекао предодређен живот за средњовековну жену: брак, супруг, деца. Француски краљ је одлучио да ожени богату наследницу, то би била двострука корист: Француска би тим браком добила најбогатији посед – Аквитанију, а француски краљ лепу и паметну жену.
25. јула 1137. склопљен је брак између француског краља Луја VII Млађег и Елеоноре која је постала краљица Француске. Као свадбени поклон краљица је краљу поклонила прелепу вазу опточену стаклом и златом. То је једини предмет за који историчари знају да је припадао краљици и који се доводи у везу са њом. Брачни пар је годинама био без деце. Млади краљ је био изузетно заљубљен у краљицу, која је својим говорим, начином понашања изазивала приче у тајности о њеном лошем понашању. Краљица је кренула заједно са краљем на пут у Свету земљу и тако је постала учесница II крсташког похода (1145-1149). Тада је почела њена авантура.
Краљевски брачни пар дочекао је краљичин ујак Рајмонд од Антиохије. Краљица је са собом повела и групу војника из Аквитаније. На тај начин она је исто учествовала као политичка личност у овом сукобу између хришћана и муслимана.
Убрзо су почела оговарања и сплетке. Светом земљом пронео се глас да краљица ужива у скандалозној инцестној љубавној вези са својим ујаком. Овакве приче никада нису доказане нити за њих постоје чврсти докази. Током те њене крсташке авантуре низали су се трачеви и оговарања један за другим. Према једној причи она је са својим дворским дамама које је повела на пут у Свету земљу знала да имитира Амазонке и да голих груди јашу коње.
Наводно, она и њена свита играли су игру „Ходочасник“. Један од њих глумио би свеца који би затим био затворен у сандук док би остали учесници имали задатак да га засмеју својим молитвама и опсценим гестовима.
Луј VII је планирао да пре војних акција оде да се помоли на Христовом гробу у Јерусалиму док је краљица сматрала да треба да се одмах изврши напад на град Алеп. Краљица је одбила да са краљем пође на пут у Јерусалим већ је желела да остане са ујаком у Антиохији. То је вероватно изазвало бес код краља који је на силу краљицу натерао на брод да би се заједно упутили у Јерусалим.
II крсташки рат је касније обележен међусобним сукобима и размирицама. Придошли крсташи нису никако могли да разумеју живот у раскоши и суживот са муслиманима својих земљака који су пре пола века населили Свету земљу током И крсташког рата. Све вође II крсташког рата напустили су Свету земљу, а да никакву корист нису учинили крсташким државама на том подручију.
На пут су кренули и краљица и краљ. Краљица је током посете Светој земљи родила краљу после осам година брака прво дете – ћерку. Њихов повратак кући претвориће се у судбоносни.
Краљ и краљица су се враћали свако у свом броду. Међутим, олујно невреме је насукало краљичин брод на обалу северне Африке и њих двоје нису знали једно за друго пуна два месеца док се нису коначно срели у Риму. Краљица је у Риму од тадашњег папе Евгенија III тражила да се њен брак поништи.Краљ и краљица су се враћали свако у свом броду. Међутим, олујно невреме је насукало краљичин брод на обалу северне Африке и њих двоје нису знали једно за друго пуна два месеца док се нису коначно срели у Риму. Краљица је у Риму од тадашњег папе Евгенија III тражила да се њен брак поништи.
Међутим, краљ и папа се нису сагласили. Штавише, папа је инсистирао на помирењу које је уродило плодом – краљ и краљица су добили друго дете 1150. и овај пут то је била друга ћерка.
Петнаест година брака и две ћерке то је био резултат њиховог брака. Краљ се плашио да неће добити мушког наследника. Са краљицом више није имао никакав заједнички језик, а њени барони постали су му опозиција. Испуњена је краљичина жеља.
Две године после рођења њихове друге ћерке Алисе, уз обострани пристанак и папину дозволу, брак је поништен. Поништен је уз образложење јер су њих двоје блиски рођаци у четвртом колену. Њихов заједнички предак био је француски краљ Роберт ИИ. Пошто је брак поништен, Елеонора која је изгубила краљевску круну, а не слутећи да ће добити нову, кренула је у своју домовину Аквитанију.
На путу за Аквитанију киднаповао ју је Џефри VI жељан наследства Аквитаније. Џефри је у овој улози у Елеонорином животу одиграо само споредну улогу.
Да би избегла брак са Џефријем она је направила нешто скандалозно, нешто што и жене садашњег времена не чине; добро, ретко која чини. Послала је поруку Џефријевом брату да дође одмах да је ослободи и ожени.
Дакле, она је запросила Хенрија, ни мање – ни више него будућег енглеског краља. За Елеонору се везује још једна скандалозна прича. Наводно је била у љубавној вези са Џефријевим и Хенријевим оцем, који је Хенрија наговорио да је ожени.
Девет недеља пошто је њен брак са француским краљем Лујем VII поништен она је склопила брак са Хенријем 18. маја 1152. Зар то не личи на распусни и раскалашни живот холивудских звезда који тек што су се развели већ су ступили у нови брак?
Краљица је била једанаест година старија од Хенрија који је имао 19, а она 30 када су се заклели пред богом на верност. Није им сметала ни чињеница што су били у још ближој родбинској вези него што су били она и Луј VII, што је наведено као узрок поништења брака. Свакако, онда као и данас с- ве се може уколико си богат, моћан и утицајан.
Брак са Хенријем био је експлозиван. Брзо му се увукла под кожу. Међутим, љубав између младог и несикусног Хенрија и зреле, паметне и лепе Елеоноре заменило је право ратно бојиште. Две године после, Хенри и Елеонора су крунисани за краља и краљицу Енглеске. Једну круну заменила је другом. У њиховом браку рођено је пет синова и три ћерке. Међутим, почетком седамдесетих година XИИ века њихов брак је запао у кризу ,што се завршило стављењем краљице у кућни притвор у ком је била све до краљеве смрти 1189. године. Постоји још једна прича везана за краљицу Елеонору. Краљ је био изузетно привржен, могло би се рећи заљубљен у своју љубавницу Розамунд Клифорд која је наводно отрована или убијена по краљичином налогу.
Брак је запао у кризу од 1168. када је краљица са синовима прешла да живи у Аквитанији. Наредних пет година њен двор је постао место на коме су се окупљали песници, уметници, трубадури на коме се развијала „куртоазна дворска љубав“ на којем је гајен култ платонске љубави према жени.
После учешћа у побуни коју је предводила заједно са својим синовима стављена је у кућни притвор 1173. Враћана је у живот односно пуштана на слободу да изађе у јавност у посебним приликама, на пример у време дочека Божића. Коначно је после Хенријеве смрти 1189. пуштена из притвора. Када је на престо дошао њен син, љубимац, Ричард Лавље Срце, владала је заједно са њим као регент у његовом одсуству док је он био у крсташком рату. Учествовала је иако је била већ у позним годинама у ослобађању њеног сина Ричарда ког је отео аустријски војвода Леоплод В и који га је предао римско-немачком цару Хајнриху VI. Цар је тражио откуп од 100.000 марака, што је у оно време била огромна сума. Краљица је водила живу дипломатску преписку критикујући папу Целестина III у писму.
Писала је:“Да ли је твоја моћ додељена од Бога или човека?“
Врло храбро изнет став за једну жену која осим што је била краљица била је и мајка која је патила за сином који је неправедно утамничен.
Тек 1194. Ричард је ослобођен и коначно се срео са мајком у Мајнцу. Пет година касније, Ричард је умро и тада је на престо дошао њен најмлађи син Џон, познат као Џон Без Земље. То време је обележено и ратом између ње и краља Џона на једној страни и њеног унука Артура од Британије.
Живот краљице Елеоноре је био пун пустоловина, скандала, оговарања и интрига. Путовала је. Била је супруга и мајка краљева.
Имала је дуг живот који је био испуњен авантурама. Од осморо деце које је подарила краљу Хенрију II и двоје које је имала са Лујем VII, од њих десет укупно, само њих двоје ју је наџивело. Сахрањена је поред свог супруга, краља Хенрија II. Њена надгробна плоча окићена је њеном статуом како лежи поред супруга док у руци држи и чита Библију.
Краљица је дала да се тело њеног супруга када је преминуо сахрани на њеној земљи у Француској. Хенри II је био њен партнер, супруг, љубавник, тамничар. Он је њу притворио привремено, али она га је сахранивши га на њеној земљи заробила заувек.
