Прочитај ми чланак

10 ЗАНИМЉИВИХ ЧИЊЕНИЦА о највећем владару Македоније

0

Можда сте очекивали да ће овај текст говорити о Александру Великом, али упркос томе што је тај владар прослављен широм планете захваљујући спектакуларном освајању Персије, говоримо о краљу Филипу ИИ, без ког Александар Македонски не би био владар света.

5

Фото: Jastrow / Wikimedia Commons

Можда сте очекивали да ће овај текст говорити о Александру Великом, али упркос томе што је тај владар прослављен широм планете захваљујући спектакуларном освајању Персије, говоримо о краљу Филипу ИИ, без ког Александар Македонски не би био владар света.

Представљамо вам 10 чињеница о оцу који је остао у сенци свог сина:

10. Био је талац у Теби

6

Фото: Nefasdicere/Wikimedia

Око 371. године пре нове ере, Филипов старији брат, краљ Александар ИИ, био је приморан да потпише мировни споразум са Тебом, након што је изгубио рат у Тесалији. Кључни услов био је да им преда свог тада 15-годишњег брата Филипа.

Испоставило се да је тај догађај био заправо врло повољан за младог принца, јер му је оно што је научио у Теби касније помогло у његовом владању. Тренирао је у тебанској војсци (најмоћнијој у то време), али је изучавао и њихову ефикасну администрацију коју су усвојили од Персијанаца. Одседајући у кући пријатеља генерала Епаминондаса добио је увид у његове иновативне тактике и нове војне формације.

9. Наследио је краљевство у најгорем тренутку

Након смрти оба старија брата 359. године пре нове ере, Филип је сео на трон. Македонија коју је наследио била је у хаосу. Илири су се спремали да нападну са запада, Трачани са истока, а Атињани с југа окупирали су македонске руднике и давали подршку Филиповим ривалима.

Нови краљ је реаговао муњевитом брзином и доносио мудре одлуке елиминишући све претње. Подмитио је Трачане скупоценим поклонима и уступио Амфипољ Атињанима како би купио време и добро припремио војску. Служећи се новим тактикама, супротставио се Илирима и потпуно их поразио у бици 358. године.

8. Трансформисао је војску Македоније

8

Фото: Wikimedia

Најважнија промена коју је Филип увео односила се на војску. Он је трансформисао грађанску милицију у армију добро обучених професионалаца. Основни адут његове војске биле су фаланге, збијене и закошене формације сачињене од тешко наоружаних војника. Сваки је носио шест метара дугачко копље, што им је давало велику предност у биткама. За разлику од хоплита (тешко наоружане пешадије), фаланге су биле издељене у јединице, од којих је свака имала свог заповедника, што је олакшавало комуникацију и маневрисање у борби.

7. Изградио је Македонију по угледу на Персију

9

Фото: Wikimedia

Као непобедив краљ, Филип је успоставио македонску доминацију у Грчкој. Међутим, главна слабост његове владавине лежала је у недостатку добро структурисане и стабилне државе. Филип се често бавио свим могућим државним пословима.

Зато је примењујући знање које је као младић стекао у Теби, одлучио да изгради другачију Македонију по угледу на Персију. Уместо да директно окупира и контролише освојене градове, он им је давао независност, а челници су директно одговарали њему. Успостављајући овакав облик контроле, Филип је користио њихове ресурсе (попут рудника злата из старог града Кениде) а да притом не троши ресурсе на њихову контролу.

6. У борбама је претрпео многе повреде

0

Фото: Gunnar Bach Pedersen / Wikimedia

Филип је волео да предводи војску. Лично је био на челу коњице и делио опасност с којом су се суочавали његови људи. То је без сумње инспирисало његове војнике и дало им предност у тешким биткама, али је Филип плаћао високу цену. Претрпео је многе повреде које су га трајно измениле.

У време када је умро 336. године пре нове ере, “успомене” на битке биле су видљиве на целом његовом телу. Изгубио је десно око током опсаде Метонија 354. пре нове ере, када га је погодила стрела у око. Храмао је на леву ногу због велике ране коју му је задало трачко копље у једној од њихових бројних битака. Поломио је кључну кост, а једна рука му је била практично неупотребљива.

5. Имао је седам жена

q

Фото: Wikimedia

Многи знају да је Хенри ВИИИ имао осам жена, али је Филип Македонски имао седам и то истовремено!

Аудата, Фила од Елимеје, Никесиполис из Фере, Олимпија из Епира (будућа мајка Александра Великог), Филина из Ларисе, Меда из Одесе и Клеопатра Еуридика из Македоније биле су његове супруге које су у његов живот ушле не због љубави, него због чисте политичке амбиције.

Најбољи пример је Александрова мајка Олимпија. Филип се њом оженио око 357. године како би обезбедио западну границу Македоније. То се показало као мудар потез, јер је учврстило његов савез са Епиром и омогућило му да се концентрише на заузимање атинског града Амфиполиса.

4. Своју најважнију битку добио је код Херонеје

Како је Филипова моћ у Грчкој расла, атински политичар Демостен радио је на антимакедонској коалицији са Тебом која је напослетку објавила рат Филипу. Краљ је окупио војску и кренуо у сусрет нападачима на југу.

У близини Херонеје 338. године пре нове ере две велике силе су се судариле. На десном грчком крилу било је 300 светих тебанских чета, а насупрот њима јуришао је млади принц Александар са својом коњицом. Атињани на левом крилу напали су први, али је Филип својој војсци на тој страни наредио да се повуку и оставе празан простор између два крила Тебе и Атине. Онда је окружио њихову војску и након што је страдало више од половине тебанских војника, савезници су побегли са бојног поља и препустили победу Македонији.

3. Грчку је контролисао кроз Коринтски савез

Након победе код Херонеје над два најјача полиса, идеја да заузме целу Грчку је сазрела. Филип је окупио представнике свих грчких градова у Коринту и обећао мир. Услови су били да се градови-државе удруже у Коринтски савез под Филиповом управом.

Савез је водило веће у ком је сваки град имао свог представника, али је Филип вукао све конце. Као врховни заповедник, могао је да управља армијама савеза и припрема их за свој главни циљ – освајање Персије – који никад није остварио.

2. Иза његовог убиства можда је стајао Александар

Филип је 338. пре нове ере хтео да се ожени Клеопатром, женом која је припадала високом друштвеном слоју у Македонији. Вероватно је желео да добије наследника чисте македонске крви, што је отворило његов сукоб са Александром, који је желео да буде једини наследник.

Током прославе венчања, Филипа је насмрт избо млади македонски племић Паусанија. Убица је покушао да побегне, али су га ухватили и убили Александрови пријатељи. Пошто је и сам био Александров пријатељ, неко време се сумњало да је принц наручио убиство, а онда убио свог друга како би га ућуткао. У сваком случају, Филипову нову жену/удовицу Клеопатру и њихово дете убрзо је убила Александрова мајка.

1. Не зна се где се налази његов гроб

w

Фото: Sarah Murray/ Wikimedia

Археолози су се 1977. понадали да су пронашли Филипову гробницу у Егејској Македонији у близини Солуна. Међутим, касније се испоставило да је то гроб из 317. године пре нове ере и да никако није могао припадати Филипу.

Недавно је испитиван још један гроб у близини Солуна, у ком је пронађен скелет 45-годишњег мушкарца (одговара Филиповим годинама у време смрти) заједно са остацима жене и бебе, због чега је било врло вероватно да је реч о гробници македонског владара.

Међутим, други извештаји указују да је генерал Касандер кремирао Филипово тело, тако да вероватно никад нећемо са сигурношћу знати где почива велики македонски краљ.