Прочитај ми чланак

БОРИМ СЕ ЗА БУДУЋНОСТ наше рођене и нерођене деце

0

Да не бих генерализовала међуљудске односе на глобалном нивоу, базираћу се на матичној, родној земљи Србији.

Славица Мојсин

Славица Мојсин

С тим у вези, књига Арчибалда Рајса „Чујте Срби, чувајте се себе“ , требало би да буде обавезна школска лектира, како би се деца упознала са свим врлинама и манама свог народа.

Перманентна парадигма нашег народа јесте недостатак стрпљења и завист.

Присутне су поделе у свим животним сегментима на прве, друге, па и треће Србе са наглашеном театралношћу.

Делили смо се на Карађорђевиће и Обреновиће, партизане и четнике, верујуће и атеисте, а у садашње време на нацоше (како националисте пежоративно ословљавају) и европејце, хомофобичаре и оне који су толерантни јер ако се не подржава ЛГБТ популација, по аутоматизму се одобрава „насиље“.

Стога и постоји клетва „ Не дај Боже, да се Срби сложе“.

А шта заправо представљају четири С (оцила) око Крста у који се кунемо? Свети владика Николај Велимировић је рекао: У српском народу се користи знак са четири слова С што означава добро познате речи које је изговорио Свети Сава “Само слога Србина спасава“. Међутим, ретко ко зна зашто се ова формула налази чак и око Крста. Ах, тај најчемернији српски грех-неслога! Многи заборављају, да су четири С исписана око Крста. У Крсту је слога, а не у словима. Кад би сви Срби то знали и Крсту се поклонили, брзо би се сложили, али многи виде само четири слова, а не виде Крст. Крст ствара слогу, а слога Србина спасава.

Дакле, ујединимо се око Часног Крста, утврдимо се у вери и јединој саборној апостолској цркви јер ко није у њој, није у броду спасења.

q

Док се одвајкада делимо, шта бива са људима који се боре за голу егзистенцију, ратним војним инвалидима, ивалидима свих категорија, женама које трпе насиље у породици, вишедетним породицима у којима је само један од родитеља запослен или ниједан, образованим младим људима који су у тридесетим годинама без и једног дана радног стажа!?

Они су дискриминисани и стигматизовани без ичије помоћи!

Након наведених подела, долазим до оне круцијалне, међу децом, основцима на основу плантежне моћи родитеља. Вршњачко насиље које је све израженије према деци која су другачија, а термин другачија у данашње време имплицира на скромнију, на ону децу која у овом друштвеном хаосу бирају да буду оно што и јесу -деца, а не потенцијалне старлете или криминалци. Она која се због изражених врлина не укалупљују у шаблон, штрче . Бивају чопоративно нападнута вербално и физички .Насиље се дешава у школи за време одмора, на путу до ње и по повратку кући.

Насилиници имају моћ над жртвом, уцењују је, прогоне, воде се методом „ко тебе каменом, ти њега са два“, а ако је жртва већ интровертна и без самопуздања, зна се колико је то погубно по њену психу. Постаје још интровертнија са тенденцијом ка самодеструкцији

. Живимо у парадоксалном времену с дефицитом емпатије, тако да и она деца која посматрају насиље над другом или другарицом, не помажу ,него се лате мобилниог телефона и бележе застрашујући призор, те су и они учесници у насиљу.

За насиље, никада, али никада не постоји оправдање!

Изборимо се за Алексин, Тијанин и Тамарин закон. Подржимо фондацију „Марија Јовановић-Дете”.
Прошетајмо улицама због све деце која трпе физичко и вербално насиље јер њихова крхка плећа нису у стању да носе баласт који им се свакодневно кроз њега намеће. Сачувајмо децу од суицида, то наше благо и будућност!

Са сузом у оку прошетаћу поносно улицама Београда, и било ког места у Србији, бранећи основну ћелију овог друштва, породицу и децу, њихове животе уз које треба да су боје дуге.