Прочитај ми чланак

Коридор 11 активира „Мораву“, Турци заинтересовани

0

Београд -- Дозволу Директората цивилног ваздухопловства Србије за коришћење тренутно имају 22 аеродрома, објављено је у новом броју часописа Бизнис и финансије.

falkon avionОцењено је да би развој малих аеродрома у Србији допринео растерећењу београдског аеродрома „Никола Тесла“, јачању привреде, туризма и саобраћаја али и развоју целог региона у којем је та ваздушна лука смештена.

Поред београдског аеродрома, до сад је у потпуности све услове испуњавао само аеродром „Константин Велики“ у Нишу, док се већина других малих аеродрома користи углавном за авио-такси, или летове за сопствене потребе. О развоју малих аеродрома убудуће би требало да се стара предузеће Аеродроми Србије које се бави оспособљавањем постојећих већих војних и мешовитих аеродрома за прихват путника и робе.

Један од најважнијих послова који би мали аеродроми требало да преузму од „Николе Тесле“ је пружање услуга лоу-кост компанијама.

Прошле године је са нишког аеродрома лоу-кост компанија Визер отворила редовне линије за Базел и Малме, а недавно је у Ниш дошао и Рајанер.

Нови важан задатак за нишки аеродром је, како преноси часопис Бизнис и финансије, развој карго саобраћаја.

Недавно је у Ниш допремљена специјализована машина за утовар и истовар терета из авиона, која може да опслужује широкотрупне летелице што би олакшало инвеститорима у том подручју да ефикасније допремају репроматеријал и другу робу, која је до сада стизала углавном преко београдског аеродрома.

Ове јесени, како је најављивано, у Србији би требало да буду активирана још два аеродрома, „Поникве“ код Ужица и „Морава“ у Лађевцима код Краљева.

Аеродром „Поникве“ има дозволу за цивилни саобраћај мањих летелица, а ускоро би требало да буде у пуној функцији и технички оспособљен да прима и велике авионе попут боинга 737-300.

Према речима челника тог аеродрома, у почетку ће бити организоване линије мањих авиона.

Аеродрома „Морава“ ће имати значајнију улогу после завршетка деонице коридора 11 код Прељине, а поједине турске компаније већ су исказале интерес за даљи развој тог аеродрома.

Постоје планови и за аеродром у Вршцу, који ради у саставу Агенције за контролу летења, односно користи га Ваздухопловна академија.

У Ваздухопловном савезу Србије шансу за развој виде и за београдски спортски аеродром „Лисичији Јарак“ где би се након изградње бетонске писте, као и царинске и полицијске испоставе на том аеродрому, могао пребацити саобраћај лаке и пословне авијације.