Прочитај ми чланак

ИСТИНА о зверствима јединице 731!

0

У тих неколико година живот је изгубило нешто више од 60 милиона људи што је било око 3 одсто светског становништва које је тада бројало око 2.3 милијарди људи.

1

Уколико се свему придода још око 20 милиона мртвих од глади и болести као директне последице рата, број жртава пење се на више од 80 милиона људи.

Други светски рат био је најсмртоноснији сукоб у историји човечанства.

Далеко највише људи изгубили су Совјети – у рату је наиме изгинуло њих између 26 и 27 милиона. Нацистичка је ратна машинерија у склопу Холокауста убила око 5.7 милиона Јевреја, а у Југославији је животе изгубило између 1.4 и 1.7 милиона људи.

Све те бројке већина људи зна, барем отприлике. Оне су доступне у уџбеницима широм света и о њима се често говори.

Но врло се ретко говори о томе да је, када се говори о жртвама Другог светског рата, Кина изгубила чак 15 милиона људи. Већина њих (око 11 милиона) умрла је од глади и болести коју је узроковао рат.

Већину осталих убили су Јапанци у Другом кинеско-јапанском рату који је потрајао од 1937. до 1945. године и који је постао делом Другог светског рата након напада Јапанаца на Перл Харбор.

Од самог почетка рата у Кини је деловао ‘Одељење Кватунг војске за превенцију епидемије и пречишћавање воде’, јапанска јединица заслужна за неке од најстрашнијих злочина у људској историји.

Године 1941. тај је одељење постао познат као ‘Јединица 731’, усред чијих је изопачених експеримената до краја рата убијено више стотина хиљада људи.

Јединица је основана с циљем тестирања биолошког и хемијског наоружања да би кроз рат проширила своју ‘делатност’.

Јединица је деловала у комплексу од шест квадратних километара који је саграђен у кинеском округу Пингфангу, тј. Харбину, тада највећем граду у марионетске државе Манчукуо.

Експерименти су се већином спроводили на неподобном локалном становништву које се називало ‘деблима’ с обзиром да се локалним властима ‘продала’ прича да је велики комплекс за експериментисање над људима заправо – пилана.

Операције и ампутације ‘на живо’

Десетине хиљада људи хирурзи су подвргавали ампутацијама удова и то најчешће без анестезије и намере да особа преживи.

На тај су начин могли посматрати губитак крви, а одсечени удови некада би се пришили на неки други део тела како би се пратило понашање организма.

Такве ампутације обично су биле резервисане за кинеске комунисте које су Јапанци презирали до сржи.

Друге се пак заразило разним болестима и онда их се оперативно отварало како би се пратио напредак болести. Некима су вадили и цео орган, а све се одвијало искључиво ‘на живо’, без анестезије.

Затвореницима су се смрзавали удови који би се након тога одмрзавали како би се пратио развој гангрене и труљења мртвог ткива. Међу најбруталније методе свакако се може уврстити и операција којом су се људима уклањали желуци, а једњак се спајао директно на црева.

Убијање цивила болестима

Унутар свог комплекса, чланови ‘Јединице 731’ затвореницима су убризгавали различите болести под објашњењем да им дају вакцину. Занимали су их и ефекти полних болести па су затворенике инфицирали сифилисом и гонорејом.

На посебно угрожена кинеска подручја Јапанци су бацали пакете са зараженом храном и одећом. Стотине хиљада цивила тако је умрло од антракса, колере и куге.

Полне болести, присилни секс и присилне трудноће

Након што су неколико затворенике заразили полним болестима путем ињекција, Јапанци су одлучили да ће болести даље ширити ‘природним’ путем – сексом. Сви они који нису пристали на сексуалне односе били су стријељани.

Тела заражених хируршки су се ‘отварала’ у разним фазама болести како би се промотрили унутрашњи и спољни органи, а полни органи заражених жена често су били у толико лошем стању да су их чувари поспрдно називали ‘пецивима препуним џема’.

Као и у свим осталим експериментима, ни у овом случају нису била поштеђена чак ни новорођена деца.

Многе су жене присиљене на трудноћу како би се могао пратити пренос болести са мајке на дете, стопа преживљавања фетуса и штетни утицај на мајчине репродуктивне органе. Иако је у комплексу ‘Јединице 731’ рођено много деце, ни једно из њега није изашло живо.

Биолошко ратовање

Уз мучење бројних затвореника, Јединица 731 радила је на усавршавању биолошких бомби којима су касније кинеску земљу и изворе воде затровали антраксом, кугом, колером, дизентеријом, тифуса и другим смртоносним болестима.

Осим што су, као што смо поменули раније, цивилима давали заражену храну и одећу, деци су давали и заражене слаткише. На тај је начин убијено око 580 хиљада људи.

Јапан је иначе биолошки напад спремао и на калифорнијски град Сан Дијего. Он се требао догодити 22. септембра 1945. године, но Јапан се на крају предао пет недеља раније па до напада никада није дошло.

После рата

Сви они који су учествовали у раду ‘Јединице 731’ морали су обећати да ће све што су видели и радити ‘понети са собом у гроб’.

Када су се повлачили из Кине, Јапанци су покушали уништити цео комплекс који се састојао од 150 зграда, но у томе нису били превише успешни – цео су комплекс напросто саградили изузетно квалитетно и чврсто.

Већини њих никада се није судило, а Јапанска влада никада се није испричала за злочине Јединице 731 нити је породицама жртава омогућила њихову идентификацију и достојну сахрану.

Није ни морала јер Американци и Совјети су им изашли у сусрет. О стравичним злочинима који су се тамо догодили у јапанској се јавности почело говорити тек почетком 80-их година прошлог века.

Без суђења и без последица

Већина јапанских научника и војника који су учествовали у спровођењу експеримената никада нису осуђени. Њих 12 су додуше осудили Совјети на између две и 25 година тешког физичког рада у логорима у Сибиру.

Захваљујући документацији коју су покупили у комплексу Јединице 731 Совјети су након рата у Свердловску изградили фабрику за производњу биолошког наоружања.

Али, већине докумената и сазнања произашлих из стравичних експеримената ‘докопали’ су се Американци. И не само то, они су потајно осигурали имунитет за бројне научнике у замену за информације и знање које су стекли деловањем унутар Јединице 731.

Када су се у америчкој јавности појавиле гласине о томе, власти су их брзо почеле приписивати ‘злонамерној комунистичкој пропаганди’.

А ако нешто нисте желели у послератној Америци, онда је то била етикета комуниста. С њом сте могли заборавити на радно место, а често чак и на пријатну животну околину.

Унутар комплекса Јединице 731 од последица стравичних експеримената умрло је око три хиљаде људи и њих више од пола милиона од експеримената проведених биолошким оружјем.