Прочитај ми чланак

НАЈГОРИ ПРЕВОЗ У СРБИЈИ: Ко се није возио аутобусом 493 тај не зна шта је пакао

0

Аутобус 493 који саобраћа на линији Београд - Младеновац може понети епитет једног од најгорих превоза у Србији. Аутобуси се готово свакодневно кваре, поласци касне или ни не крећу, у аутобусу се стоји иако се путује аутопутем, а пре неколико дана један аутобус је потпуно изгорео на аутопуту,

Аутобус у пламену

Аутобус у пламену

Становници београдске општине Младеновац имају, вероватно, најгори превоз у Србији. Аутобуси су лоши, стално се кваре, поласци касне или ни не крећу, у аутобусу се стоји иако се путује аутопутем, неретко се дешавају кварови, а пре неки дан један аутобус је потпуно изгорео на аутопуту, 

Поред свега овога карта у једном правцу кошта 400 дин код возача, а временска (траје 90 минута) кошта 269 динара, док исти превозник (Ласта) који саобраћа на релацији Аранђеловац – Младеновац – Београд за руту из Младеновца до Београда наплаћује 230 дин. Једина разлика између ова два поласка је та што аутобус који креће из Аранђеловца нема бус плус.

Често се дешава да путници купе резервације, али да стигне аутобус са само 18 седишта иако је купљено 30 и више резервација. 

„Свакодневно путујем за Београд линијом 493, и уредно сваког месеца плаћам студентску маркицу, јер немам ни воље ни времена да се расправљам са контролом. Хвала Богу, још увек ми се није десило да се аутобус запали, мада видим да се то често догађа.  Често ми се дешава да се возим у аутобусу који смрди на бензин, такође возила сам се у аутобусу којем нису радиле кочнице по признању возача. Више пута смо у току једне вожње стајали како би се поправио покварени аутобус, углавном онај градски који шаљу из Београда. Возач га мало „оправи“, наставимо вожњу 10-ак километара до наредног квара. Често не стижем на вежбе на факултету, или са истих будем избачена јер касним. Као последицу тога губим бодове који су ми неопходни за излазак на испит. У јуну нисам могла да присуствујем испиту јер сам каснила, а каснила сам зато што у предиоду од 6:50 до 7:25 није дошао ниједан једини аутобус. О дуплим резервацијама да ни не причам, клима је луксуз… Народ се третира и вози као стока, а раднице на шалтеру су увек необавештене, и никада не знају да ли ће се неки аутобус појавити или не. Мислим да никада није била гора ситуација. Поред тога што више не знам да ли ћу, и када стићи у Београд, и да ли ће ми пропасти дан раније купљена резервација, највише ме плаши неисправност великог броја возила. Надам се да не мора нешто страшно да се деси да би неко коначно обратио пажњу на ове проблеме. За своје паре очекујем да се возим пристојно. Ма нека смрди, нека је вруће, само нека су аутобуси исправни, и нека долазе на време“, рекла је Сара Вишњић (23 године) која свакодневно путује за Београд овом линијом.

„Већ пет година путујем линијом 493 Младеновац – Београд и могу вам признати да ме је све више страх да седам у аутобус. Пре свега аутобуси су у јако лошем стању, како унутра тако и споља. Поласци на тој линији јако често касне или уопше не дођу, а и када дођу често се покваре негде на путу па путници морају да се сналазе како знају и умеју (чека се по 20 минута или се стопира, па коме се посрећи). Такође свакодневно у аутобус улази контрола и малтретира путнике који путују на релацији Младеновац – Београд и обрнуто. У летњем периоду у аутобусима који немају прозоре не ради ни клима ни вентилација. Скоро сам имао непријатну ситуацију, на шалтеру сам за полазак у 6:30 купио резервацију број 38, а аутобус је имао само 28 седишта. Замислите како је у таквом аутобусу где има 28 седишта, а путника 3 до 4 пута више путника. Често долази до падања у несвест зато што нема ваздуха у аутобусу. У последње време Ласта све више шаље старе аутобусе (градске, који иду у села). Непријатности су свакодневне и постају уобичајене и стварно не знам куда води све ово“, рекао је Петар (27 година).

„Линија 493, представља колевку српског рулета, ко је имао прилике да се вози том фамозном линијом , зна врло добро о чему причам. Одакле бих могао да почнем? Од карте, увек од карте. Ако успете да уђете у превоз, о седењу нема говора, будите срећни да стојите на обе ноге, наићи ћете на пар исфрустрираних госпођа и мушкараца који вас својим понашањем натерају да се осећате као највећи преступник. Ту долазимо до поменуте карте, дакле ако минималац регулисан законом републике Србије износи 21 700 дин, а месечна карта 5000 дин плус резервација и перонска, то би износило око трећине минималца, за који 75 посто Младеновчана ради, долазимо до тога да Ласта функционише по принципу судских органа који одузимају трећину зараде обичном човеку. Они то раде без уговора, без кредита, до душе и без камате, али само за неизбежан и једва подношљив превоз. Могао бих да причам о утисцима, али све што бих рекао никако није за јавност. Ако смо ми општина Београда зашто нам је маркица скупља? Зашто плаћамо резервацију и перонску? По закону о безбедности не смеју се ограђивати људи, осим ако МУП Србије не донесе одлуку о томе из безбедносних разлога. На крају маркица од 3200 дин би била реална и свако би могао да је приушти, с’ тим да се путницима обезбеде седећа места. Колико ја знам по закону о саобраћају возило је регистровано за онолико путника колико има седећих места. Има ту још милион ствари. Ја лично сам повредио ногу возећи се у 493, људи су падали у несвест, добијали гушења…“, рекао је Миленковић Бојан ( 30 година).

Покушали смо да ступимо у контакт са директорима Ласте Младеновац, али су нас упутили на њиховог гласноговорника из Београда. Када смо рекли да нама нису потребни гласноговорници већ одговорни људи за стање у Ласти речено нам је да директори не дају такве изјаве.