Прочитај ми чланакБЕОГРАД - Заменица помоћника државног секретара САД задужена за енергетику Мери Ворлик изјавила је да је неопходно да Србија спроведе реформе како би се створили економски и пословни услови за привлачење нових инвестиција у енергетском сектору.
Фото: Ројтерс
БЕОГРАД – Заменица помоћника државног секретара САД задужена за енергетику Мери Ворлик изјавила је да је неопходно да Србија спроведе реформе како би се створили економски и пословни услови за привлачење нових инвестиција у енергетском сектору.
Она је за дневни лист Политика казала да су првенствено потребна улагања у обновљиве изворе енергије, јер Србија има велики потенцијал за то и искоришћавање тих ресурса значајно би помогло земљи.
„Потребне су промене правног оквира, пре свега закона који би омогућавали да се земља снабдева зеленом енергијом која аутоматски утиче на смањење штетних гасова у атмосферу. Што више корака направи у том правцу Србија ће бити енергетски сигурнија“, казала је Ворлик.
Према њеним речима, обновљиви извори енергије су важна област за Србију, јер се земља обавезала да ће до 2020. добијати 27 одсто енергије из тих извора.
Она је додала и да охрабрује то што је на нивоу државе договорено да ће доћи до постепеног повећања цене струје, нагласивши да цена струје мора бити тржишна, а тај новац који се добије може да се искористи за нова улагања.
Ворлик је нагласила и да је са представницима српске владе разговарала о енергетској безбедности и диверсификацији, коју сматра важном за Европу и за регион.
„Приметна је зависност југоисточне и централне Европе од само једног извора снабдевања гасом, због чега је важно да дође до промене, односно да постоје и различити извори, правци и начини снабдевања, јер ће само тако ће доћи до безбедности у енергетском сектору“, навела је она.
Ворлик је додала и да САД нису имале никакву улогу у одлучивању о градњи гасовода Јужни ток, као и да је одлука о одустајању од тог пројекта дошла од Европске уније која је замолила Бугарску да престане са изградњом како би се тај пројекат усагласио са Трећим енергетским пакетом и правилима и регулативама које важе у ЕУ.
Она је нагласила и да приоритет Србије у тренутку када земља гас добија само из једног правца преко Украјине, треба да буде повезивање са бугарским гасоводом, али да се размотри и коришћење течног природног гаса који стиже из Америке и Аустралије.
Ворлик је истакла да САД и Европа снажно подржавају градњу терминала на Крку, јер би тај гас снабдевао један део Европе и овај регион, али да у том послу много тога зависи од хрватске владе, а проблем је и недостатак инфраструктуре.
Према њеним речима, питање је и да ли би више нових гасовода у Европи заиста одговорило потребама снабдевања енергијом из више извора.
„Сваки нови гасовод је нова инфраструктура и захтева много пара. Ми не сматрамо да ће Јужни ток, Турски ток или Северни ток 2, то омогућити. Значајније је размишљати о гасоводима који су недовољно искоришћени, а већ постоје, уместо што говоримо о новим“, нагласила је она.
