Прочитај ми чланакЗа два века колико српски досељеници живе у САД, њих око две стотине су били сенатори, конгресмени, гувернери, чланови министарстава... Џорџ Војиновић је 1999. године отворено тражио прекид бомбардовања Србије.
Џорџ Војиновић са супругом Женет
За два века колико српски досељеници живе у САД, њих око две стотине су били сенатори, конгресмени, гувернери, чланови министарстава… Џорџ Војиновић је 1999. године отворено тражио прекид бомбардовања Србије.
Српску заједницу у Америци ове године заувек је напустило двоје изузетно вредних и угледних људи. Прво је средином јуна преминуо бивши републикански сенатор Ђорђе Џорџ Војиновић из Кливленда, а потом је почетком августа умрла Хелен Делић Бентли, бивша америчка конгресменка.
Обоје су били потомци Срба са Кордуна, који су се почетком прошлог века доселили у Америку. Војиновић и Бентлијева су били чланови Републиканске странке, којој је, иначе, привржена већина америчких Срба. И обоје су као познати амрички политичари посећивали завичај својих предака. Војиновић је 1996. године посетио Топуско. У околини Топуског живели су његови рођаци до 1995, када су избегли из Хрватске и данас су у Србобрану, у Србији. Хелен Бентли је још давне 1972. године посетила село Ведашић, одакле потиче њена породица.
ЂОРЂЕ Војиновић, рођен 1936. године у Кливленду, преминуо је у сну 11. јуна 2016. године у Колумбусу, главном граду државе Охајо. Хелен Делић Бентли је рођена крајем новембра 1923. године у рударском месту Рут у Невади. Преминула је почетком августа 2016. у граду Тимонијум, у Мериленду. Војиновић је био у осамдесетим, а Бентлијева је имала 93 године.
Војиновић је био потомак Павла Војнића, који је почетком 20. века из околине Карловца емигрирао у САД.
– Мој деда Павле, Србин из Топуског са Кордуна је из тадашње Аустроугарске је почетком 20. века кренуо бродом за Америку у потрагу за земљаком коме је раније позајмио новац за карту до Њујорка, а овај паре није враћао. Стигао је на острво Елис, где су регистровали новодошле, и у Америци заувек остао. Мој отац Ђорђе, који је рођен у Кливленду, дедино презиме проширио у Војиновић. Дипломирао је архитектуру и српској зеједници у Кливленду даривао пројекат српске цркве Свети Сава – причао је сенатор Ђорђе или Џорџ Војиновић, како су га званично звали Американци.
Син Џорџ је био најстарији од шесторо деце Србина и мајке Словенке. Његов отац архитекта био је доброг имовног стања и могао је да га школује. Дипломирао је права и политичке науке на државном универзитету Охајо (1958) и докторирао 1961. године. Са Џенет се оженио 1962. и имао четворо деце и седморо унучади.
Каријеру је започео 1963. као помоћник правобраниоца Охаја. Радио је као заменик државног тужиоца до 1971. Био је члан Републиканске странке, посланик Представничког дома Охајо (1971-1976) и ревизор округа Кајахога.
– Политичку каријеру започео је 1979. године када је изабран за градоначелника Кливленда. Био је врло популаран међу југословенским досељеницима, који су му својим гласовима омогућили да седам година води Кливленд све до 1989. Под његовом управом Кливленд је три пута проглашаван најбољим америчким градом, што ниједном другом Американцу никада није пошло за руком. Уз оца се стално кретао по српској заједници, али је због мајке често био гост и код америчких Словенаца – сведочи Бранимир Симић Главашки, српски активиста из Кливленда.
Почетком 1990. Војиновић се кандидовао за гувернера државе Охајо и водио је два пуна мандата, све до 1998. године. Као гувернер, у више наврата се фотографисао са српском шајкачом на глави. Једна од тих фотографија доминирала је и на предизборним плакатима.
Ја сам Србин који воли ракију – у шали је говорио гувернер државе Охајо, коју, иначе, амерички Срби називају америчком Војводином, јер у њој живи много наших људи из панонске равнице.
Тих деведесетих година као гувернер Џорџ Војиновић је државу Охајо уздигао у моћан индустријски центар, у коме су доминирале челичане и фабрике аутомобила. Џон Кејсик, који ће наследити Војиновића на месту гувернера Охаја, назвао је свог претходника „ујединитељем који је мислио изван оквира, никада се није предавао и марљиво је до краја живота радио на спровођењу идеја у које је веровао“.
На изборима 1998. године Војиновић је као републикански кандидат изабран за сенатора у Сенату САД. У овом политичком телу реизабран је и 2004. године. Био је члан сенатског Комитета за спољну политику и Комитета за унутрашњу безбедност. Као сенатор био је члан српског кокуса у америчком Сенату. Сарађивао је са Конгресом српског уједињења. Званично је у више наврата долазио у Србију и посећивао Космет. Војиновић је припадао линији умерених републиканца. Противио се пореској политици бившег председника Џорџа Буша млађег. Остао је упамћен по иницијативама да се преиспита Бушова ратна стратегија у Ираку.
– Током 12 година које је провео у Сенату, Војиновић се повремено супротстављао републиканским конзервативцима. Он је међу првим подржао предложену савезну помоћ за ауто-индустрију која запошљава хиљаде људи у Охају. Био је један од ретких републиканаца током Бушове администрације који је предложио повећање пореза да би се платио рат у Ираку и обезбеде новчана средства за помоћ настрадалом америчком становништву од урагана. Остаће забележено да је био међу ретким америчким политичарима који су 1999. позивали на прекид НАТО бомбардовања Србије – испричаће његова супруга Женет Војиновић.
После 5. октобра 2000. године, када је Војиновић посетио Београд, јавно се заложио за изручење Хашком трибуналу Слободана Милошевића. Српска заједница у Америци је овом републиканском сенатору највише замерала што је „слепо и послушно спроводио вашингтонску, а не српску политику“.
У марту 2001. године Војиновић је у телефонском разговору са председником СРЈ Војиславом Коштуницом тражио хитно хапшење Милошевића, али и помиловање 143 Албанца из тзв. Ђаковичке групе којима је суђено за злочине над Србима и Ромима. Сенатор „који је волео ракију“ саветовао је и Бориса Тадића, у време кад је био председник Србије, да што пре у Хаг изручи Ратка Младића и Радована Караџића.
Ђорђе Војиновић је почетком 2009. објавио да се неће кандидовати за трећи мандат у Сенату 2010. године. Рекао је да жели да се пензионише и проводи више времена са својом породицом. Он је такође планирао да напише књигу и да буде консултант на Универзитету у Охају и Универзитету државе Кливленд – говорио је приликом опроштаја од сенатора његов пријатељ Џон Кејсик.
Ђорђе Војиновић напустио је политику 2010. године. Постао је предавач у Школи за политичко вођство на Универзитету Охајо, која носи његово име „Георге Воиновицх“.
ВОЈИНОВИЋ О СТАТУСУ КОСОВА
Војиновић је 2006. године позвао америчког председника Џорџа Буша да се активно укључи у решавање питања Космета, наводећи да би убрзани ритам дефинисања коначног статуса покрајине могао изазвати непотребне последице: – Бринем се да се не крећемо исувише брзо према коначном статусу Косова, а да нисмо разрадили план спровођења који подржавају обе стране.
Могуће је да нас на Косову очекује криза уколико не успоримо и значајније се укључимо у сарадњу са Србијом и косовским Албанцима, како бисмо били сигурни да ће коначни план бити спроведен – писао је Војиновић. – Апелујем да искористите свој утицај на Контакт групу и специјалног представника УН Мартија Ахтисарија да се коначно решење одложи до окончања избора у Србији. Такође вас молим да предузмете додатне кораке да одагнате утисак да Србија постаје све изолованија од Запада.
