Прочитај ми чланакЕвропу могу да затресу и много јачи земљотреси од оног што је погодио Италију, а постоји и претња од других смртоносних природних катастрофа.
Земљотрес у Италији је само једна у низу катастрофа које су у скорије време погодиле Европу. На срећу, број жртава је далеко мањи него што је био у највећим светским катастрофама које су забележене у историји.
Међутим, историја је показала да је и Европа веома подложна бројним природним непогодама, па и онима које могу да однесу стотине хиљада живота. Земљотреси овог интензитета могли би да утичу и на повећање активности вулкана, а у Италији их има доста.
Учесталост катастрофалних земљотреса, поплава и суша указује на то да би и у будућности могло доћи до великих трагедија изазваних природним силама, али и људским фактором.
Најјачи земљотреси који су забележени у историји Старог континента су имали интензитет од око 8,5 до 9 степени Рихтерове скале. Такав потрес је на Криту 365. године нове ере изазвао и разоран цунами и однео можда и пола милиона живота.
У скоријој историји највише људи је страдало у земљотресу 1908. године у Месини на Сицилији.
Према неким проценама, у земљотресу јачине око 7,1 степени и цунамију који је он изазвао погинуло је око 123.000 људи. За земљотрес који је 1755. године погодио Лисабон, процењено је да је јачине између 8,5 и 9 степени Рихтерове скале. Он је такође покренуо и цунами, а укупан број жртава је од 10 до 100.000 људи.
Када би се неки тако јак земљотрес данас десио негде у Европи, последице би могле бити и много горе, због већег броја становника и изграђених зграда, мостова.
Како каже Бранко Драгичевић, заменик директора Републичког завода за сеизмологију, постоје многи фактори који утичу на то колика ће разорна моћ потреса бити.
– Штета зависи од удаљености од епицентра потреса, његовог интензитета али и рањивости изграђених објеката. Важно је и то да ли се земљотрес дешава у руралној или урбаној околини.
Ерупције
Најпознатија и најсмртоноснија ерупција вулкана у Европи јесте она у којој су уништени градови Помпеја и Херкуланум 79. године нове ере. Вулкан Везув је тада довео до смрти 33.000 људи. Та ерупција је трећа најсмртоноснија на свету. Међутим, када би се данас десила таква експлозија Везува, број жртава би могао да се мери милионима.
Друга највећа ерупција вулкана у Европи десила се 1783. године на Исланду, а кривац се зове Лаки. Око 9.350 људи или скоро четвртина становништва Исланда умрла је, а више од половине говеда, оваца и коња је угинуло. Животиње су страдале због удисања отровних гасова, а људи највише од глади.
Последице ове ерупције биле су осетне у целој западној и средњој Европи.
Највише жртава поплава у Европи претрпела је Холандија. Најсмртоноснија поплава је позната као Поплава Светог Феликса која је 1530. године убила око 120.000 људи и уништила већину земљишта. Холандију су и пре тога погађале катастрофе. Тако је у поплави 1212. погинуло 60.000 људи, 1219. године 36.000, а у поплавама 1287. настрадало је између 50.000 и 80.000.
Поплаве су све учесталије у Европи, што је једна од последица глобалног загревања. Велике падавине изазивају и клизишта у којима такође људи страдају и настаје велика штета.
Србија се још увек опоравља од поплава које су је задесиле пре две године, а сличну муку су недавно имале Румунија, Македонија, али и много богатије земље као што су Француска, Немачка, Велика Британија, па и Русија у којој је овог месеца пало највише кише у последњих неколико деценија.
Топлотни таласи
Најсмртоноснија скорашња катастрофа је био топлотни талас који је погодио Европу 2003. године. Кад свакодневно чујете да је неколико људи страдало од топлотног удара, то није ништа необично.
Међутим када се тај број сабере и сазнате да је 2003. године страдало око 70.000 људи у Европи, онда је стварно време да се забринете.
У Русији је 2010. године због топлотног удара, пожара и суша живот изгубило око 56.000 људи. Статистика каже да просечне годишње температуре стално расту. Уколико се нешто не промени, број жртава због високих температура биће све већи.
Србија се мучи и са слабијим потресима
Србија није имала тако снажне земљотресе као њени суседи. Јак земљотрес 1963. године је разорио Скопље, а снажни потреси се стално дешавају у Грчкој, Бугарској, Румунији. Како каже сеизмолог Драгичевић, најјачи забележени земљотрес у Србији је износио 5,9 степени Рихтерове скале. Међутим и слабији потреси од тог причинили су јој велику штету. Најскорији пример је земљотрес у Краљеву 2010. године. „У Србији постоји велики број објеката који су рањиви, који нису рађени по прописима или су лоше одржавани. То су старе зграде, као и ове што су се срушиле у Италији“, каже он.
Како је рекао Драгичевић, на сајту Сеизмолошког завода Србије могу се наћи карте хазарда које показују које су области у Србији најподложније земљотресима.
