Прочитај ми чланак

МОЖЕ ЛИ СРБИЈА ДА СПРЕЧИ продају земље странцима

0

За годину дана треба да ступи на снагу обавеза из ССП-а, којом се странцима омогућава куповина непокретности под једнаким условима, али пракса Мађарске и Пољске показује да постоје и друга решења.

stara planina02 n.s.

За годину дана треба да ступи на снагу обавеза из ССП-а, којом се странцима омогућава куповина непокретности под једнаким условима, али пракса Мађарске и Пољске показује да постоје и друга решења.

Од септембра 2017. године Влада Србије ће решити питање продаје пољопривредног земљишта странцима. Да ли једно од обећања из програма нове владе указује да Србија, коначно, има план како да избегне оно што нам за годину дана предстоји на основу лоше испреговараног Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП)?

По овом споразуму Србија се 1. септембра 2013. године обавезала да ће у наредне четири године да постепено усклади своје законодавство како би се странцима омогућио исти третман као држављанима Србије при куповини земљишта. И док се до сада само нагађало какве бисмо потезе могли да предузмемо и онемогућимо (или бар одложимо на дужи рок) продају ораница странцима, први пут се званично помиње да би у обзир могло да дође преузимање неких од већ постојећих модела – рецимо, мађарског или пољског.

stara planina01 n.s.

– Влада ће националне интересе заступати у складу са најбољим принципима које је Европска унија усагласила са новим државама чланицама, попут Мађарске и Пољске, којима је одобрено седам, односно 12 година да одржавају постојеће националне одредбе које ограничавају продају пољопривредног земљишта странцима – наводи се у експозеу премијера Александра Вучића.

Све релативно нове чланице, суочавале су се са сличним изазовима као и Србија данас. Ниски приноси у пољопривреди, проблеми са наводњавањем, застарела механизација, ниске субвенције и снажан отпор према реформама.

Под таквим притиском, истиче се, већина ових држава тражила је, и добила, продужетак важења забране продаје обрадивог земљишта странцима, како би заштитили домаће пољопривреднике. Међу њима су и Мађарска и Пољска. Ипак, те две државе имале су различите приступе у решавању тог проблема, па тек предстоји да се види шта би „српски модел” тачно подразумевао.