Прочитај ми чланакАрне Санес Бјернстад, амбасадор Норвешке, у разговору за Курир поручује да би Србија требало да избегава потезе који би могли да се косе с принципима Европске уније.
Арне Санес Бјернстад, амбасадор Норвешке, у разговору за Курир поручује да би Србија требало да избегава потезе који би могли да се косе с принципима Европске уније.
Он открива зашто за нас није погодан модел који његова земља има са Унијом, анализира актуелни однос наше земље с Хрватском и даје своје виђење референдума у Републици Српској.
Како ће брегзит утицати на процес евроинтеграција Србије?
– Брегзит је најважнија и најсложенија ставка на бриселској агенди, те ће као таква утицати на све нас. Британска привреда је друга највећа у ЕУ и други највећи учесник у ЕУ буџету, као и највећа војна сила. ЕУ ће сигурно изгледати другачије који год да се модел сарадње између ЕУ и Британије изнађе. С друге стране, то не би требало много да утиче на приступ Србије Унији, али ће ЕУ бити скроз другачија кад Србија буде постала чланица.
Да ли би норвешки модел сарадње са ЕУ могао да функционише и за Србију?
– Норвешка учествује у скоро свим облицима сарадње са ЕУ. Изузеци су евро и поље пољопривреде, укључујући и рибарство. Међутим, таква сарадња има своју цену. Норвешка највише нето доприноси ЕУ, а да притом нема исти приступ Унији, регионалним, кохезивним и пољопривредним фондовима. Тај модел сарадње је скројен за богате земље које га примењују: Лихтенштајн, Исланд и Норвешка. Не видим зашто би Србија хтела такав модел сарадње кад може да ужива приступ бројним ЕУ фондовима, смањујући притом приступ ЕУ за пољопривредне производе.
Који су то изазови с којима се суочава Норвешка влада након брегзита?
– Велика Британија представља једног од главних политичких, економских и војних партнера Норвешке. Тренутно је изазов како савладати неизвесност. Што се тиче безбедносног и војног дела, НАТО све више добија на значају. С друге стране, у области трговине, инвестиција, образовања и истраживања мораћемо да изнађемо решење док Велика Британија не изађе из ЕУ, али, опет, не знамо како ће то решење изгледати.
Сведоци смо растућих тензија између Србије и суседне Хрватске у последње време, где Хрватска прети Србији да јој неће дозволити да постане пуноправна чланица ЕУ. Који би био ваш савет као некога ко долази из земље која је у свету познати миротворац?
– За време Другог светског рата влада Британије је направила постере „Будите смирени и наставите даље“. То је увек добар савет. Србија би требало да се фокусира на испуњавање услова за чланство које је у преговорима поставила Европска комисија и на том путу не сме да допусти да је било шта омета. Србија свакако мора да се труди да одржава добре односе са свим чланицама ЕУ, као и да избегава потезе који уносе сумњу да Србија не дели европске вредности. Фокус би требало да буде на прихватању правила, стандарда и пракси Европске уније.
Кад говоримо о тензијама у региону, прича се о различитим ставовима Србије и Републике Српске по питању одржавања референдума у Републици Српској. Који је ваш став о томе?
– Рекао бих да премијер Вучић и Влада Србије разумеју импликације евентуалног одржавања референдума. Свако треба да поштује и допринесе залагању за стабилност и развој БиХ.
Срби као да су навучени на промене назива улица. Српска влада је мењала имена улица након Другог светског рата, па затим након пада Југославије деведесетих… Да ли су Норвежани имали сличне обичаје?
– Не. Норвешка је имала доста мирнију историју од Србије. Ми нисмо имали драматичне промене режима од 1814, с изузетком нацистичке окупације за време Другог светског рата.
Могу ли изјаве које долазе од социјалиста у вези с подизањем споменика Слободану Милошевићу нарушити имиџ који је Србија изградила у последње време?
– Као што сам рекао, уколико Србија жели да уђе у ЕУ, требало би да избегава потезе које изазивају сумњу да Србија не дели исте вредности као ЕУ. Милошевић није био ослобођен од стране Хашког трибунала, већ је случај закључен његовом смрћу. Изводити закључке да би био ослобођен на основу других суђења и именовати улице по њему или подизати споменик у његову част било би веома штетно по имиџ нације и оставило би утисак да је Србија заглављена у деведесетим. Уместо тога, Србија треба да гледа у будућност и фокусира се на ствари које ће допринети бољем животу њених грађанки и грађана. Влада Србије то и ради и приближила је Србију Европској унији и свим погодностима које то доноси.
