Прочитај ми чланак

ТАЈНИ АМЕРИЧКИ СПИСИ: Милошевић одустао од убиства Караџића и Младића

0

Пред крај грађанског рата у БиХ, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић помишљао је чак и да физички уклони лидере босанских Срба Радована Караџића и Ратка Младића, како му не би били сметња у примени Дејтонског мировног споразума, али се ипак није одлучио на тако радикалан потез, страхујући, пре свега, да би они тако постали мученици.

mladic-karadzic-milosevic645

Ове шокантне тврдње објављене су у документима америчког Стејт департмента са којих је недавно скинута ознака тајности. У извештају који је Тоби Гати, некадашња помоц́ница државног секретара СAД за обавештајне послове и истраживање, послала 1. децембра 1995. године детаљно се анализира утицај Милошевића на одлуке руководства са Пала, али и његове опције када је реч о председнику Републике Српске Радовану Караџићу и начелнику Главно штаба Војске РС, генералу Ратку Младићу.

– Милошевић има више могућности да уклони Караџића и Младића укључујући и атентате, али су друге опције много реалније, како би било избегнуто стварање мученика од њих двојице. Много је вероватније да Караџићу понуди склањање у неку вилу на јадранској обали, где би, под претњом изручења Хашком трибуналу, могао да га приволи да се повуче са функције. Код Младића је директнији приступ много вероватнији: као официр Војске Југославије с босанским коренима Младић би вероватно послушао наредбу да се врати у Београд, посебно ако му се омогући правна заштита. Када обојица буду под његовом контролом, имаће могућност да их изручи Хагу – пише Гатијева.

Ипак, кроз анализу она додаје да иако би Милошевић могао да искористи тензије између Пала и Бањалуке, он би имао озбиљан проблем при „смени струја“ у смилсу што не би могао да нађе баш адекватне замене.

Кољевић био виђен за наследника Караџића

Како објашњава Гати, „цака“ при ‘промени власти’ јесте што Милошевић нема неке истакнуте лојалисте“ које би могао да постави на кључне позиције и нема „јасног наследника Караџића који би могао да поведе босанске Србе да прихвате услове Дејтонског споразума“.

Гати је закључила да је најистакнутије име за тако нешто потпредседник РС Никола Кољевић „чији умерени ставови и каријера учењака Шекспира га чине атрактивним за Запад, али алкохолизам и емоционална нестабилност креирају да постане у најбољу руку секундарни избор“.

У закључку бивша помоц́ница државног секретара СAД за обавештајне послове и истраживање наводи да ће Милошевић желети да мировни процеси, укључујући и ИФОР мисију, наставе глатко док не буде сигуран да ће се санкције и друга ограничења Југославији трајно зауставити.

Ипак, она наглашава да је Милошевић сигуран у своју водећу улогу међу Србима и да због тога гаји посебно интересовање како би босански Срби остали бунтовни.

– На дуже стазе , Милошевићева главна брига мора бити око свог поднебља, тренутно Србије и Црне Горе, где наставља да учвршћује своју власт, а што се тиче проширења територије увек постоји нови дан – писала је Гатијева.