Прочитај ми чланак

ОТКРИВАМО: У Русији ускоро храм цару Лазару и Цару Николају Другоме Романову

0

По угледу на Русију, у Србији би ускоро требало да се оснује Православни духовни-просветни центар, а у Русији подигне храм Светомученицима цару Лазару и цару Николају Другом Романову. Реч је о заједничкој идеји руског духовника оца Гурија архимандрита, настојатеља храма Свих Светих и духовника манастира Праведног Јована Кронштадског у Санкт Петерсбургу и господина Војислава Деспота, нашег успешног привредника, власника фирме „Деспот Универзал”.

crkva lazaru u rusiji3

Ово за „Србин инфо“ поручује Тихомир Војновић, пи-ар овог несвакидашњег пројекта који за циљ има историјско повезивање српског и руског народа.

Како је настала идеја да се храм истовремено посвети светом српском и руском владару?

– Обојица су имала  сличну судбину, а  Цар Николај Други је био и веома повезан са Србијом  и Србима. Својим мученичким страдањем на крају живота је то и потврдио, иако се нажалост у Србији и даље недовољно зна о томе. С обзиром на то да је отац Гурије из Кингисепа, из Лењиградске области, којој припада и сам Санкт Петербург, било је најједноставније да се у том месту, а не у Москви, добије парцела за будући храм. Црква ће бити под јурисдикцијом Руске православне цркве, пошто се храм налази на територији Русије; и јер у тој области, нажалост, има, за сада, мало Срба.

Тихомир Војновић

Откуд Тихомир Војновић у свему овоме?

– Када сам од своје некадашње ученице, Николине Деспот, којој сам предавао информатику у музичкој школи, „Коста Манојловић” у Земуну, чуо о овом племенитом подухвату, нисам се двоумио и одлучио сам да и ја учествујем. Такође, у вези гостовања КУД Батајнице, у Русији, контактирао ме је и мој други бивши ученик, Милош Мутапчић, што је био додатан мотив да у свему овоме будем више присутнији.Тренутно радим на томе да о подизању храма што више упознам српске и руске медије, да популаришем наш рад преко друштвених мрежа, као и да направим што већу аудио и видео архиву око подизања  православног храма у Русији, рада Православног духовно-просветног центра и гостовања КУД Батајнице у Русији.

Колико је сам Кнез Лазар и његово мучеништво за православну веру у Русији познато?

– Руси га највише знају преко наших песама. Када су чланови КУД Батајница певали српске песме на улицама Петербурга, пришао нам је један Рус,тражио је да певамо песму Видовдан, а онда је заједно, знајући све речи, са нама отпевао песму до краја!

Ипак, Русима је више позната жртва Цара Николаја Другог за српски народ. Позната је његова одлука да уђе у Први светски рат да би се спасила Србија и српски народ од окупације и уништења од стране Аустроугарске и Немачке царевине, његова претња Италијанима, Французима и Британцима да ће закључити моментално сепаратни мир са Немцима ако не помогну одмах српској војсци, која се повлачила кроз албанске гудуре и која је остављена од савезника да страда од глади и болести. Руси, са којима сам се упознао, иначе, много боље познају српску модерну историју него средњовековну нашу прошлост.

Како сте иначе Ви и Ваша делегација, Православни духовно-просветни центар, на чијем је челу Војислав Деспот и КУД Батјница били примљени у Санкт Петербургу?

– Дочекани смо изузетно топло и пријатно. Када смо полазили, рачунао сам  да ће наша посета бити протоколна, да ћемо тамо поставити Часни крст, (освећен у Јерусалиму и на моштима Светог кнеза Лазара, као и другим светињама), деца ће одиграти игре и то је то. Међутим, Руси су нам спремили изузетан дочек. Добили смо све време аутобус са водичем који нас је водио по Санкт Петербургу. То је био њихов поклон нама да боље упознамо град. Омогућили су нам да посетимо Ермитраж и остале културне институције. И све време били сусретљиви према нашој групи од око 80 чланова.

Колико је Русима стало да се подигне храм Светим мученицима Лазару и Николају Другом?

– Веома, и то не само Руској Цркви, већ и држави и великим компанијама. Имамо информације, да  „Гаспром“ хоће да са учествује у овом пројекту. Такође, током наше посете примио нас је и губернатор Лењиградске области Георгие Полтавченко.  Био је одушевљен нашим наступом (Православног духовно-просветног центра и КУД Батајница, чији је руководилац Мирко Мутапчић) који је уприличен поводом освештавања часног крста (донели смо га са Голготе) и постављања темеља за изградњу храма посвећеног руском и српском владару.  Лично је тражио да се наша посета понови следеће године и да, по могућству, постане традиционална, односно да му проследимо план за нашу наредну посету, како би она ушла у буџет Лениградске области.

Када можемо да очекујемо да православни храм руском и српском владару буде готов?

– Надамо се у што краћем року. Руска страна је обезбедила простор где ће се подићи храм, обезбедила је аутора пројекта  – архитекту чија је идеја да храм буде подигнут у у српско-византијском, а не руском стилу. Жеља Руса је да на тај начин покажу њихову везаност са византијским и српским црквама, јер у том облику таквих цркава тамо нема. Руске цркве су архитектонски другачије, са својим препознатљивим стилом, оличене у куполама у облику главице лука. И руска страна разрађује тренутно начине како би се изфинасирало подизање светиње.

БИВШИ УЧЕНИЦИ ПОЗВАЛИ СВОГ ОМИЉЕНОГ ПРОФЕСОРА ДА ЗАЈЕДНО С ЊИМ УЧЕСТВИЈЕ У ПЛЕМЕНИТОМ ПОДВИГУ:  Тихомир Војиновић у друштву својих бивших ученика Милоша Мутапчића и Николине Деспот. (ФОТО: приватна архива)

БИВШИ УЧЕНИЦИ ПОЗВАЛИ СВОГ ОМИЉЕНОГ ПРОФЕСОРА ДА ЗАЈЕДНО С ЊИМА УЧЕСТВУЈЕ У ПЛЕМЕНИТОМ ПОДУХВАТУ: Тихомир Војновић у друштву својих некадашњих ученика Милоша Мутапчића и Николине Деспот. (ФОТО: приватна архива)

С друге стране, српска страна ће да отвори један подрачун директно везан само за финансирање градње самог објекта. Такође, организоваћемо донаторско вече где би људи могли да се непосредно укључе у сам пројекат, да из прве руке буду обавештени о свим детаљима, шта је све урађено и који су даљи кораци. Циљ нам је да из Србије колко-толко новчано помогнемо подизање храма. Свакако, настојаћемо да се на одговарајући начин захвалимо свим донаторима. Биће тачно евидентирано ко је, када и колико допринео за храм. И наравно, све ће бити отворено и дато јавности у сваком трену на увид. Свако ће моћи да види где је отишао његов новац и на шта је утрошен.

Сви заинтересовани за сада могу са нама да ступе у контакт преко наше фејсбук странице – Православно духовни-просветитељски центар – и тамо се наведени и телефони контаката.

Да ли за овај пројекат имате и благослов Српске православне цркве?

– Свакако. Са пројектом се кренуло као приватна иницијатива, али је сада све подигнуто на виши ниво благословом и српске и руске Цркве.

Православни духовно-просветни центар

Оснивач овог центра је Војислав Деспот, познати привредник који има производњу алуминијске столарије. 

03-skica objekta-01Идеја о оснивању је настала после његових духовних разговора са оцем Гуријем у Русији. Управо овакви центри већ годинама доприносе православној и духовној обнови Русије.

Циљ је да се путем Центра оснује православна основна школа, која би била у образовном систему државе Србије, али са режимом рада и са још неким предметима који би били у складу са православном вером.

Господин Деспот је за почетак бесповратно, без икакве надокнаде, уступио око 400 квадрата свог пословног простора за локацију где би требало да се изгради и почне са радом прва таква школа, наравно са благословом СПЦ.