Прочитај ми чланак"Референдум у БиХ могао би да појача тензије између три заједнице које још нису одлучиле да ли су спремне на суживот у држави која би била независна."
фацебоок.цом – Постојало неколико сценарија за признавање отцепљених држава
„Референдум у БиХ могао би да појача тензије између три заједнице које још нису одлучиле да ли су спремне на суживот у држави која би била независна.“
Ово је наведено у тајном меморандуму који је амерички амбасадор у ЕУ Томас Нилс упутио америчком државном секретару Џејмсу Бејкеру 26. фебруара 1992. године, пишу Независне.
То је тек један од мноштва докумената које је недавно декласификовао Стејт департмент, а који се махом односе на догађаје у бившој Југославији из другог дијела 1991. године и током 1992. године, мада има докумената и из каснијег периода.
Амбасадор Нилс је Бејкеру изнео пет могућих опција за признање постјугословенских држава, а највећа дилема је била како поступити у вези са БиХ у светлу најављеног референдума од 1. марта 1992. године, као и у вези с Македонијом, с обзиром на то да је Грчка блокирала признање због њеног имена.
Уколико би Америка, како је рекао, признала само Словенију и Хрватску, то би могло охрабрити Србе и Хрвате у БиХ да са Србијом и Хрватском поделе БиХ.
– То би неизбежно довело до насиља између три етничке заједнице – рекао је он.
Друга опција би укључивала само најаву намере признања БиХ и Македоније, која би, како он сматра, избегла ризик да Америка буде одговорна за избијање насиља у БиХ.
– Међутим, у тој опцији би нам било тешко објаснити зашто не признамо те земље на основу њихових властитих заслуга и зашто их излажемо опасности од политичких притисака од стране радикалних елемената. Предсједници Глигоров и Изетбеговић, два најразумнија актера у југословенској кризи, су нас упозорили да би били дестабилизовани ако САД признају друге републике, а не њих – рекао је он.
Трећа опција, коју је он на крају и препоручио Бејкеру, је истовремено признање Словеније, Хрватске и БиХ, што би, како је оценио, појачало стабилност БиХ у светлу могућег избијања насиља у земљи.
– Било би могуће охрабрити европску заједницу да идемо заједно у ту опцију, чиме бисмо максимално притисли Хрватску и Србију и елементе који желе поделу у БиХ – написао је он. Иако је препоручио опцију број три, Нилс је сматрао да је најбоља опција четири – у којој би уз ове три била призната и Македонија, сматрајући да би то имало стабилизирајући елемент у целој Југославији.
– Али признање Македоније пре ЕЗ изазвало би жестоку реакцију Грчке и вероватно и грчких Американаца. Могућ би био и пад Мицотакисове владе. Зато сматрам да из перспективе грчко-америчких односа ми не би требало да признамо Македонију прије него што то учини ЕЗ – написао је он.
У препоручивању опције три Нилс је рекао да би у тој ситуацији могли одржати притисак према Србији и Црној Гори, које желе да буду прихваћене као наследнице бивше Југославије.
– Ако референдум у БиХ не покаже јасан резултат, или ако се безбједносна ситуација погорша до мјере да наша најава признања БиХ не буде примјерена, вратили бисмо се на опцију број два- закључио је он. САД су признале Словенију, Хрватску и БиХ 7. априла 1992. године, док су Македонију признале у новембру 1994.
