Прочитај ми чланакГодине 1974. амерички економиста Артур Лафер, у то доба професор на Универзитету у Чикагу, био је на вечери са својим пријатељем Џудом Ванинским, једним од уредника угледних новина "Волстрит журнал". Лафер је за том вечером на салвети скицирао своју познату криву, а Румунија је једна од земаља која је данас усвојила његова правила и постала држава са најбрже растућом економијом у ЕУ.
На вечери, кој је изродила познату Лаферову криву, били су присутни и Доналд Рамсфелд и Дик Чејни, који су радили у администрацији Џералда Форда, тадашњег америчког председника.
Тема о којој се те вечери расправљало бил је такозвана Фордова WИП инцијатива, која је укључивала повећавање пореза, пише „Бусинесс Инсидер“.
Према верзији приче коју је испричао Ванински пар година касније у свом тексту објављеном у WСЈ-у, Артур је у једном тренутку зграбио убрус са стола и на њега нацртао оно што је Ванински назвао „Лаферова крива“.
Поједностављено речено, Лаферова крива приказује шта се догађа кад влада знатно повећа стопу пореза. Теоретски, то заврши стварањем мање прихода пре него повећавања пореза.
Иако на прву лопту звучи доста нелогично, и није. Наметањем великих пореза порезни обвезници осећају мањи подстицај за зараду јер ионако све што зараде одлази влади. Мала предузећа не могу се тим да се носе и испадају из тржишног такмичења. Проток капитала постаје знатно мањи и према Лаферовој криви, порезни приходи не расту нимало, тако да је ситуација пре повећања пореза и након повећања једнака.
Али, негде између је тзв. „оптимална“ порезна стопа, она која повећава приходе Владе, али и запосленост, продуктивност и производњу. На графикону Лаферове криве та вредност изгледа као да је на пола, тј. на 50 посто. Али она варира из годину у годину, што знатно зависи и од стопе инфлације.
Артур Лафер је данас познат по томе што је креирао економску политику председника Регана, у којој су основне тезе биле слободна трговина, мање прописа и ниски прописи. Према Лефер Центру, те политике су допринеле највећем економском буму у историји САД-а. Више богатства је настало између 1982. и 2007., него у претходних чак 200 година.
Румунија одлучила да преиспита своју порезну политику
Те политике примјењују се и у неким другим државама ван САД-а. Узмимо у обзир и недавни Брегзит. Британци су делом желели да изађу из Уније како би побегли од различитих врста директних и недиректних пореза, који су им наметнути из Брисела.
Једна од земаља која је усвојила ова тзв. Леферова правила је Румунија. Након година јадног, малог раста, румунска влада је одлучила да преиспита своју порезну политику. Крајем прошле године, ПДВ је смањен са 24 на 20 посто, смањен је порез на доходак по одбитку, а смањени су и одбици од пореза на добит фирмама.
Промене су уродиле плодом и то много брже него што се очекивало. У првом тромесечју, Румунија је забежила пораст од 4,3 у односу на протеклу годину. Аналитичари су очекивали раст од 3,9 посто. Румунија је стога постала земља с једном од најбрже растућих економија међу земљама ЕУ. Предвиђања Европске комисије су да ће румунска економија укупно бити друга растућа, одмах иза Ирске.
Румунија је забиежила и још један велики раст, можда и најбитнији. То је знатно смањење стопе незапослености, у мају је пала на 6,6 посто, док је просек земаља еврозоне 10,1 посто. Стопа незапослености међу младима је већа 21 посто што чак помало и забрињава. Нали, у поређењу са другим земљама је знатно нижа. У Италији је та стопа 36,8 посто, у Шпанији 43,9 посто, а Грчкој 47,4 посто.
Румунска економија зато у сваком смислу расте, а посебно је почео да се развија информатичко-технолошки сектор у Букурешту, он бележи страховити пораст последњих година. ИТ је допринео 6,1 посто у БДП-у у првом тромесечју ове године. До краја године очекује се да ће премашити 10 посто.
У Румунији су, захваљујући разумним ценама пословања, данас пословнице неких најбољих светских технолошких фирми, као нпр. Мицрософт, ИБМ, Интел, Орацле, Адобе. Цене пословања су им знатно ниже него у Лондону.
Румунија је европски одговор на америчку Силицијумску долину. Румунија је одговор за све оне државе и владе који не знају како негативне стопе претворити у позитивне.
