Окршај с дрим тимом чекам још од пораза у финалу Мундобаскета, да видимо где смо. Па, да ли је могло слађе него да се нађемо очи у очи баш на Олимпијским играма, пита се сјајни бек „орлова“.
Окршај с дрим тимом чекам још од пораза у финалу Мундобаскета, да видимо где смо. Па, да ли је могло слађе него да се нађемо очи у очи баш на Олимпијским играма, пита се сјајни бек „орлова“.
Пече Богдана Богдановића онај пораз од САД (92:129), ево већ пуне две године. Свемирску кошарку су тада играли Американци, и упркос томе што смо им показали зубе, практично су нас почистили с терена и натерали да се задовољимо светским сребром. Венецуела јесте први ривал у Рију, али је нови дуел са Америма већ сада свим играчима у подсвести.
– Све што сам и пре жреба желео јесте да поново играмо са Америма, то не треба да кријем. Да видимо да ли смо напредовали од тог болног пораза. Мислим да јесмо и да ћемо то и показати. Ипак, не треба бити ни нереалан, очекујем да ћемо се с Француском и Аустралијом борити за другу позицију у групи. Нико од ривала неће спустити гард пре него што почне утакмица и зато, опрез – каже Богдановић за „Блиц“.
Шта за вас значе Олимипијске игре?
– Искрено, делује ми као да је велики финансијски утицај како у кошарци, тако и спорту мало покварио тај осећај Олимпијских игара. Верујем да многи не гледају на њих као што је то некада било, али за мене нема дилеме. Мени су ово прве Игре и доживљавам их баш онако како сам их замишљао и раније. Тресе ме позитивна еуфорија. Испунио сам један сан и мислим да би тако морао да размишља сваки спортиста на свету. То је врх наших каријера, нема даље.
Следећи циљ је медаља. Да ли је она реалност или сан?
– Прави одговор је – велика жеља свих нас. Нисмо кренули у Рио да бисмо учествовали и вратили се кући, већ да играмо са свима. Али нећемо ни да претимо. Сви сањају исто што и ми. Далеко је постоље, баш далеко.
Где је преломни моменат?
– Мислим да је то четвртфинале. Све ће стати у ту једну утакмицу. Већ сада је јасно да ће нас тамо чекати јако озбиљан ривал, Б група има пет врхунских репрезентација. Победа ти готово доноси медаљу, с поразом идеш кући. Нама све ово изгледа као Светско првенство, знамо шта нас чека.
Делујете јако узбуђено.
– Врхунски се осећам. Сваким даном ме све више тресе еуфорија. Атмосфера је баш позитивна, на лицима сваког од ових 12 играча виде се срећа и понос. То и јесу наши адути. Мислим да још нисмо свесни шта се догађа око нас и да ћемо то схватити тек када крочимо у Рио и у олимпијско село. Нон-стоп причамо о Играма, не можемо да дочекамо њихов почетак – закључио је Богдановић.
Бодрио бих и друге наше спортисте
Тешко ће стићи, али Богдан има јаку жељу да у Рију бодри и остале наше спортисте.
– Гледао бих Ивану Шпановић, ватерполисте, Колашинца, Мандићеву, не знам само колико је то изводљиво. Јако ме интересује како изгледају њихова такмичења.