Прочитај ми чланакМанастир Високи Дечани код Пећи "премештен" је на локацију код Лесковца на Гугл мапама, а све фотографије су избрисане. Тиме је локација Дечана премештена за више од 200 километара источно од места где се заиста налази, написао је на Твитеру игуман Високих Дечана отац Сава Јањић.
Манастир Високи Дечани код Пећи „премештен“ је на локацију код Лесковца на Гугл мапама, а све фотографије су избрисане. Тиме је локација Дечана премештена за више од 200 километара источно од места где се заиста налази, написао је на Твитеру игуман Високих Дечана отац Сава Јањић.
Када се у претрази Гугл мапа укуца „Манастир Високи Дечани“, апликација аутоматски упућује на наизглед празну локацију у непосредној близини Лесковца, уместо код Пећи на Косову и Метохији.
Отац Сава Јањић упутио је молбу свим људима добре воље да пишу Гуглу (опција Фејсбук, Гугл мапе) и да траже да се манастир Високи Дечани упише на својој оригиналној локацији.
„Ово је веома проблематично јер су прва референца за многе посетиоце манастира Гугл мапе и овом провокацијом се отежава посета овом Унесковом споменику светске културе,“ наводи отац Сава на Твитеру.
Манастир Високи Дечани је задужбина краља Стефана III Дечанског и цара Душана. Градња је завршена 1335. године, а фреске су завршене око 1350. године. Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем – Спасовдану. Главни неимар био је мајстор Вито Которанин.
Манастирска црква представља петобродну грађевину и припада рашком стилу. Манастир се налази у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије. Мошти св. Јелене Дечанске почивају у манастиру.
Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Манастир се налази на списку Унескове Светске баштине заједно са још три манастира СПЦ под именом „Средњовековни споменици на Косову и Метохији“.
Унеско је прогласио манастир за место светске културне баштине 2004. године, наводећи да су његове фреске једно од највреднијих примера тзв. ренесансе Палеолога у византијском сликарству и драгоцен запис о животу у XIV веку.
