Прочитај ми чланак

УБИЈАЊЕ СРПСКОГ СЕЉАКА Ако не продају парадајз по 10 динара, бацају га на депонију

0

Ако се овако високе температуре задрже још 10 дана, парадајз ће остати у пластеницима или завршити на ђубрету, упозорава Срђан Димитријевић, произвођач из Лесковца.

s

Ако се овако високе температуре задрже још 10 дана, парадајз ће остати у пластеницима или завршити на ђубрету, упозорава Срђан Димитријевић, произвођач из Лесковца.

Парадајз је у лесковачкој котлини родио више него икада, а никада брже није сазрео због високих температура, па су се одједном све количине појавиле на већ препуном тржишту. Продаје се за 10 до 20 динара по килограму, што не покрива ни трошкове узгоја и брања, па неретко заврши на дивљим депонијама или у Јужној Морави.

Београд слабо осећа пад цена

На београдским пијацама цена парадајза протеког викенда кретала се од 50 до 80 динара. У супермаркетима цена је од акцијске од 45 динара, па и до више од 100 динара за килограм. Прошле године килограм парадајза продавао се у исто време за 50 до 60 динара, а 2012. за по 100 динара.

– А шта да радим него да бацим. Ако га за два дана не продам, он почне да се квари – прича Тома Цакић из Буниброда.

Он је сорту „мелодије“ продавао по цени од 10 динара по килограму и од три сата ујутру до поднева пазарио само 1.400 динара.

– Годину дана чекам сезону да зарадим неки динар, а сада седим по цео дан и правим губитке – јада се Данијел Николић из Горњег Крајинца, један од мањих произвођача.

Ништа боље не пролазе ни већи за које је повртарство и занат и уметност. Један од њих је Срђан Димитријевић из лесковачког села Кумарево који у пластеницима производи најукусније сорте, попут „биф“ парадајза, али и неколико врста „шери“ парадајза. Годинама их пласира на београдско тржиште, то јест на тезге Каленић пијаце, а ове сезоне продаје за 40 до 80 динара по килограму.

– Велика је мука за мале паре, посебно када овако драстично падне цена. Мене само транспорт до Београда кошта седам динара по килограму, а где је трошак за семе, за заштиту, за наводњавање и струју, за дневнице током брања. Моја породица проводи у пластеницима и по 18 сати дневно – прича повртар.

Држава је дужна да штити домаћу производњу и помогне у планирању.

Братислав Пешић, директор Пољопривредне саветодавне стручне службе, каже да је овакву ситуацију условило изузетно топло време које је довело до тога да парадајз у исто време сазри у свим пластеницима.

– Губици су толики да се не могу ни израчунати. Ако се на 60 милиона струкова, колико је засађено, направи само по један динар губитка, то је 60 милиона динара штете, али један корен не даје само килограм парадајза – каже Пешић.

d

Фото: М. Рашић / РАС Србија

Димитријевић истиче да његове стабљике, високе и до 3,5 метара, дају и по 10 килограма рода. У производњи, како каже, има незнања и аматеризма, а држава ништа не чини да се такво стање поправи.

– Држава је дужна да царинама штити домаћу производњу, али и да едукује произвођаче и с њима прави процене о неопходним количинама за тржиште. Наш произвођач реагује тако да када је једне године цена неког производа добра, он следеће засади дупле и троструке количине, као што се десило ове године – оцењује Димитријевић.