Прочитај ми чланакДрагана Атанацков обезбедила "гусеницу" за децу за посебним потребама у Панчеву. Нади Пашић из Инђије омогућен разговор у Министарству здравља за другу операцију четворогодишњег сина.
Драгана Атанацков обезбедила „гусеницу“ за децу за посебним потребама у Панчеву. Нади Пашић из Инђије омогућен разговор у Министарству здравља за другу операцију четворогодишњег сина.
Пекаре и трафике још нису биле отворене, а испред зграде у Немањиној 11 у Београду, у петак ујутро око пет часова, већ је била гужва. Двадесетак грађана тискало се пред улазом у Владу Србије. Дошли су на заказани разговор код премијера Александра Вучића да искористе прилику и за осам минута покушају да реше своје највеће животне проблеме, нагомилаване годинама.
Своје место за разговор са премијером неки од њих заузели су још око три сата после поноћи. Међу првима пристигли су Београђани, а било је и људи из унутрашњости. Једино што им је преостало су стрпљење и нада. Већина оних који су дошли из других градова провела је бесану ноћ у оближњем парку. Новца за хотелску собу, како су нам рекли, нису имали. Сакупили су тек толико да плате аутобуску карту.
Тачно у пола шест отворила су се врата иза којих их је очекивао сусрет и разговор за какву-такву наду. Кроз Плави салон је прошло 90 грађанина од 5.000, колико их се укупно пријавило за пријем код премијера. Ексклузивно право да присуствује неким од ових разговора имала је екипа „Вечерњих новости“. Првих двадесетак били су Београђани, а нешто пре девет сати свој ред дочекали су и житељи других места Србије.
– Обраћам вам се због проблема у Дому здравља Вождовац – рекла је премијеру Славица Станковић, медицинска сестра у пензији, једна од првих које је Вучић примио. – Желим да знате да је тамо било много малверзација око доделе станова солидарности. Прекрајане су листе и кршена правила и прописи, а станове је добило најмање оних који су их заиста заслужили.
Станковићева је своје сумње поткрепила и различитим документима, које је оставила премијеровим сарадницима на увид. А разговорима са грађанима, осим премијера присуствовали су и Владимир Ребић, в. д. директора полиције, Саша Митровић, помоћница шефа кабинета градоначелника Београда задужена за правна питања, Ивица Којић, шеф кабинета председника Владе, као и службеници ресорних министарства надлежних за питања која су грађане највише интересовала.
* Грађани су од раног јутра стрпљиво чекали свој ред за разговор
Муке људи биле су различите – од проблема са налажењем посла, преко стамбених питања, дивље градње и легализације објеката на Златибору, немаштине, нострификације страних диплома, до разних притужби на рад државних органа и молбе за олакшавање свакодневног живота деци са посебним потребама. Жалили су се и на спорост судова, судске извршитеље који су им за вратом, на мале пензије, институције које су их разочарале…
Неки су предочавали своје проблеме, док су други покушали да се изборе за решавање заједничких „главобоља“. Премијер их је пажљиво слушао, тражио документацију, фотографије… И сваког за ког је приметио да има трему покушавао да опусти. Он је најавио да ће два пута месечно, једном у Београду и једном у другим градовима, одржавати састанке са грађанима.
– Србија, господине премијеру, има одличан мед, који се и извози, али фалсификатори нам лако могу укаљати образ – пожалио се Родољуб Живадиновић из Житковца, председник Савеза пчеларских организација Србије. – Највеће проблеме српским пчеларима праве многобројни фалсификатори меда, али и пропусти надлежних који би требало да контролишу квалитет меда на тржишту.
Пошто је пажљиво саслушао Живадиновића, врло заинтересован за ову проблематику, премијер је обећао врло брзе и конкретне потезе Владе.
– Формираћемо оперативну групу која ће проверавати исправност меда на српском тржишту – поручио је Вучић пчеларима Србије и истакао да је у петак нађено решење за 35 странака, што је значајан проценат.
Било је, током пријема код премијера и оних који нису могли да сакрију осећања. Иако је врло прибрано и концизно испричала све о успешном школовању своје непокретне ћерке, која је недавно као вуковац уписала Гимназију „Урош Предић“ у Панчеву, Драгана Атанацков из Качарева се расплакала када је схватила да је њен проблем решен већ на састанку.
– Наћи ћемо, Драгана, новац да се купи „гусеница“ која ће вашој ћерки омогућити да у колицима може да уђе у школу – обећао је премијер. – Из ваше приче схватио сам да ћемо тако решити не само потешкоћу ваше ћерке, већ и за још два ученика ове гимназије који имају посебне потребе.
Слично је реаговала и Нада Пашић из Инђије када јој је обећано да ће се већ наредне седмице у Министарству здравља разговарати о термину и обезбеђивању новца за другу, неопходну операцију њеног четворогодишњег сина.
Тридесетседмогодишњи Иван Миљковић из Свилајнца дошао је да достави Вучићу доказе да је његов брат близанац украден док је био беба. Донео је доказе о повезаности болничког особља, матичарске службе и полиције, а своје тврдње поткрепљује и ДНК анализима. За брата је његовим родитељима речено да је умро, пошто су обојица из породилишта у Свилајнцу пребачени у Институт за неонатологију у Београду.
– Открили смо да је мој брат Ненад Миљковић жив и да му је промењен идентитет, односно месец и година рођења – прича Иван. – И нико није одговарао због тога. Замолићу премијера Вучића, ако ме прими, да нам помогне да се казне сви учесници у овом гнусном догађају, па и „папирни“ родитељи који су купили мог брата. Нећу се смирити док то не окончам.
Међу окупљенима је много старијих, а неки млађи су дошли са децом. Испред Владе дежурају и лекари да интервенишу ако буде требало. Окупљенима деле сокове и хоклице.
– Имао сам заказан термин, али су ме позвали и рекли да је отказан – каже Томислав Вељковић, повереник Савеза самосталних синдиката општине Рача. – Сачекаћу свој ред. Јер, дошао сам да укажем премијеру на бахатост и злоупотребе општинских власти. Реч је о милионима евра…
ПЛАВИ САЛОН И СОБА 74
Службеници Владе уводили су грађане на разговор по већ утврђеном списку. У Немањину 11, првих пет ушло је у 5.20. Са радницима обезбеђења, потом су отишли на други спрат до Плавог салона у ком су сви послужени водом или соком. Са премијером су разговарали у соби број 74. Чим би један грађанин ушао на разговор, у Плави салон је долазио други. Имали су дакле сви око 24 минута да се концентришу и усресреде на проблем како би за предвиђених осам минута најбоље предочили своју муку.
ГЛАДУЈЕМО И ДЕЦА И ЈА
На прилику да током заказаног састанка своје највеће бриге и недаће испричају премијеру, стрпљиво су чекали грађани испред зграде Владе. На платненој столици седи Миланка Петровић и сласно једе сендвич. Из Жагубице је допутовала у четвртак ујутру.
– Докторке су ми дале сендвич – прича Миланка. – Нисам јела откако сам стигла. Дијабетичар сам, често падам у шећерну кому. Упркос томе не дају ми инвалидску пензију. Немам од чега да живим. Син студира шумарство, а ћерка биологију. Ја гладујем, деца гладују…
Владе уводили су грађане на разговор по већ утврђеном списку. У Немањину 11, првих пет ушло је у 5.20. Са радницима обезбеђења, потом су отишли на други спрат до Плавог салона у ком су сви послужени водом или соком. Са премијером су разговарали у соби број 74. Чим би један грађанин ушао на разговор, у Плави салон је долазио други. Имали су дакле сви око 24 минута да се концентришу и усресреде на проблем како би за предвиђених осам минута најбоље предочили своју муку.
ХОЋЕ ДА ЖИВЕ СЛОБОДНО
Небојша Милеуснић и Тања Бојић боре се за опстанак „АПИС Србије“, институције за заштиту деце и одраслих са посебним потребама.
– Захваљујући АПИС живимо и радимо као нормални људи – тврде Тања и Небојша. – Сада нам из Министарства за рад прете да ће нас вратити назад у дом. Ми то не желимо. Хоћемо да живимо слободно.
„СТАН“ У КРОШЊИ ДРВЕТА
Дошао сам код председника Владе да убрзам решавање спора са електродистрибуцијом – каже Саша Петровић, који је са малим сином дошао из Драгоља код Горњег Милановца. – Судски вештак је утврдио да је то предузеће одговорно за пожар који ми је пре две године „прогутао“ кућу. Са породицом живим на крошњи, у дрвеној кућици, без струје и воде. Где год сам закуцао на врата, окренули су ми леђа. Надам се да ће нам Вучић помоћи да живимо као нормалан свет.
БИЛИ И „ПРИЈАТЕЉИ СРБИЈЕ“
Око 11.30 часова, разговору грађана са премијером Вучићем накратко су присуствовали и посланици Европског парламента из групе „Пријатељи Србије“. Осим Емилиана Павела, председника ове групе, у делегацији су били и Тања Фајон, Едуар Кукан, Франц Боговиц, Андор Дели и Паул Ган.
КУЋА ОД БЛАТА
Склопила сам уговор са инвеститором који је сазидао зграду на мом плацу – прича нам Перса Маринковић из Београда. – Зграда је завршена, а три стана од по тридесет квадрата још нисам добила. Са децом и унучићима живим у кући од блата на Карабурми.
СПОСОБНА САМ И ХОЋУ ДА РАДИМ
Самохрана сам мајка, имам болесне родитеље и немам посао – рекла је Олга Радоичић из Новог Сада на пријему код Вучића. – Завршила сам вишу економску школу, непрекидно конкуришем за посао, али зато што имам 41 годину нико неће да ме прими. Сваки ваш савет и помоћ су ми добродошли. Желим да радим и нећу себи да дозволим да живим од социјални помоћи. Способна сам за посао, нека ми неко пружи шансу.
НИСУ ВЕРОВАЛИ У СУСРЕТ
Грађани који су разговарали са премијером били су различите старости и образовања. Али, свима је заједничко било то што су Вучићу врло прецизно и сажето предочавали своје проблеме. Некима је остало и времена да премијеру кажу и да, до тренутка уласка у собу 74, нису веровали да ће заиста имати прилику да му укажу на своје проблеме. На одласку су се захваљивали и говорили да осећају велико олакшање.
ТРАЖИ ПРАВДУ ОД 2003. ГОДИНЕ
– Већ годинама обијам врата разних државних институција, али никако не успевам да решим свој животни проблем – каже Јован Станишић из Београда. – Насилно сам избачен из свог пословног простора у Дечанској улици, који сам сам саградио. Иселили су ме још 2003. године и од тада тражим правду. Све сам урадио потпуно легално, али је одлучено да се канцеларије, у које сам много уложио, врате „Привредном прегледу“. Био сам принуђен да продам стан да бих реновирао тај простор. Сад немам ништа, а судски процеси много коштају. Премијер Вучић ми је последња нада да ће мој проблем бити решен. Ако треба, чекаћу га данима.
КАКО СА САМО 6.000 ДИНАРА МЕСЕЧНО
Испред улаза у Владу је било и оних који нису били позвани на разговор.
– Тражили су ми да им оставим број телефона да би ме позвали кад ми закажу разговор са Вучићем – говори нам Саша Стојановић из Сокобање. – Немам пара ни за хлеб, а камоли за телефон. Тешко сам рањен у Сарајеву, на Грбавици. Имам посттрауматски ратни синдром. Али, кога то занима! Као што никога не интересује како живим са 6.000 динара месечно! Верујем, ипак, премијеру. Зато сам овде.
