Прочитај ми чланак

AНАЛИЗА: Зашто су важни резултати пописа у БиХ?

0

Резултати пописа становништва БиХ из 2013. су објављени упркос противљењу РС, уз прећутну подршку Запада. Одлука је донесена без сагласности Завода за статистику РС и противно споразуму три члана Председништва БиХ.

Etnicka-karta-BiH-Popis-2013-Procena

Члан Председништва БиХ Младен Иванић и председник РС Милорад Додик сагласили су се да српски представници у Aгенцији за статистику БиХ не учествују у њеном раду, уколико се не реше проблеми у вези с пописом. Обојица су се сложили да је одлука директора Aгенције за статистику БиХ Велимира Јукића, иначе кадра ХЏ-а БиХ (по неким индицијама након притиска из Тужилаштва БиХ где се „случајно“ нашао сат пре објаве те одлуке), о јединственом програму обраде података пописа становништва нелегална и супротна интересима РС и српског народа.

Где је проблем?

Суштина неслагања на линији Бањалука-Сарајево је у томе да ли 196.000 људи (6% укупне популације) од којих већина раде или се школују у иностранству, треба да добије статус сталних становника. Међу њима је убедљиво највише Бошњака, а најмање Срба, и то је суштина проблема. Са њиховим уврштавањем у сталну популацију расте удео Бошњака и Хрвата, а опада удео Срба у БиХ. Дакле, са избеглицама, иако побеглим од рата, опет се ратује, овог пута бројкама.

Кључно је фамозно 40. питање на пописници којим се тестира место рада и школовања које траје дуже од годину дана изван земље. Став Завода из РС је да се те пописнице искључе, јер је очигледно да тих преко око 120.000 људи годинама, односно деценијама не живе у БиХ. Идентичан став српских представника је и по другој „великој контроверзи“, која се односи на преко 70.000 пописница код којих одговори на кључних седам пописних питања нису конзистентни или их нема. Индикативно је да официјелна постпописна анкета указује на чак 10% мање људи од броја пописаних, док је нпр. у Србији тај показатељ за претходне пописе био око 1,5% (и то углавном да је мање пописано од стално присутних).

Кључна политичка дилема је обнавља ли се „партнерство против трећег“ (Хрвата и Бошњаци „версус“ Срби). Попис у БиХ је много важније питање него у другим земљама и, нажалост, није могло проћи без политичких игара (у ту тематику посредно се умешао и реис Кавазовић тезом да „Сребреницом не смије владати Влах“, што је погрдни назив за Србе у време Турака, а у мањој мери и данас).

Нова национална структура БиХ

По незваничним проценама сарајевског магазина Став и демографа Хасана Золића, концепт сталног становништва који је усвојен прегласавањем Срба значиће да ће 50,1% популације БиХ чинити Бошњаци (око 1,764 милиона). Хрвата ће бити 543 „тисуће“ (15,4%), а Срба 1,085 милиона или 30,8% укупне популације БиХ од 3,52 милиона људи. Ово ће бити први пут, барем у модерној историји, да једна од три конститутивне етничке скупине у БиХ чини апсолутну већину. Иначе, од првог модерног пописа (1879) Срби су све до 1971. чинили релативну већину (углавном 43-44 одсто), док су 1991. најбројнији народ били Бошњаци (тада „Муслимани са великим М“), са практично идентичним уделом.

Када је у питању етничка слика, односно „боје на мапама“, ту неће бити већих изненађења, осим што би усвојена методологија могла дати „одлучујућу предност“ Бошњацима у Брчком, Сребреници и Вукосављу.

Иначе, стање „на терену“ је знатно лошије од онога за шта се компромисно залаже Републички завод за статистику РС. На основу стопа наталитета, морталитета, те броја деце у школама у БиХ, лако се може закључити да је стална популација БиХ између 3,1 и 3,2 милиона становника. Јасно је да демографски трендови у БиХ не могу битније одступати од региона, а посебно од Хрватске и Србије. Стопе наталитета у ове две земље су 9,1, односно 9,3 промила, док су стопе морталитета 12,2 односно 14,4 промила 2015. године (иначе, сличне стопе наталитета имају практично све источноевропске земље, док су стопе морталитета углавном у распону између Србије и Хрватске). Истина, аутохтона муслиманска популација у Европи има нешто веће стопе наталитета, али то би само могло да указује да је Бошњака још мање у БиХ.

На нивоу БиХ претходне године рођено је 28.906, а умрло 37.070 лица. Aко је стопа наталитета 9 промила, а стопа морталитета 11,6 промила, то значи да БиХ тренутно има 3,2 милиона људи. Aко је пак стопа наталитета 9,3 промила, БиХ има 3,1 милион људи (уз стопу морталитета од 12 промила). Тешко је веровати да стопе наталитета битно одступају од распона 9-9,3 промила (ако су веће од тога, популација БиХ је још мања), те да је морталитет знатно већи од 12 промила, јер ако јесте, становништво БиХ је мање и од 3,1 милион (стање 2013, у односу на 2015, наравно, није се могло битније променити). Истина, стопе морталитета су знатно веће код Хрвата и Срба, док су им стопе наталитета ниже.

Етничка структура РС

Према усвојеној методологији, којој се противи српска политичка елита, РС би имала 1.235.000 становника. У РС би било нешто преко 81% (или један милион) Срба, 14,3% или око 177.000 Бошњака, 2,2% Хрвата (те око 2% „осталих“). По методологији официјелне статистике РС може се грубо проценити да би РС имала 1.170.000, док би Срби чинили око 83% популације РС (Бошњаци 12,7%, Хрвати 2%). По реалном стању на терену може се претпоставити да је РС 2013. имала око 1,050 милиона људи (Дистрикт Брчко око 70, а Федерација БиХ 2.030.000 становника). Етничка структура тог ентитета („на терену“) изведена на основу наталитета и морталитета по нацијама (те и школараца по матерњем језику) указује да већински народ чини не мање од 90% популације РС, док је Бошњака око 7%.

Када је у питању кондоминијум (заједничка територија оба ентитета), може се претпоставити да стање на терену даје благу бројчану предност Србима над Бошњацима, док Хрвати чине око осмине популације Дистрикта Брчко. Територијални размештај је, изузевши сам град, где Срби извесно чине апсолутну већину, врло јасан.

Срби су већинска нација у свим северним (и на Саву наслоњеним) насељима Дистрикта. Централни и јужни део територије Дистрикта Брчко чине бошњачке месне заједнице, док су Хрвати концентрисани у две групе насеља на југоистоку, односно западу Дистрикта Брчко. Будући да ће усвојена методологија уврстити знатан број Бошњака и Хрвата у резидентне становнике Дистрикта, јасно је да ће удео Срба бити мањи од онога на терену (сумарно посматрано на скоро свим локалним и општим изборима од 1996. до 2014. српске странке су добијале релативно највише гласова).

Урачунавање оних који живе на „Западу“ у сталну популацију Дистрикта Брчко вероватно ће довести до тога да Бошњаци постану блага релативна већина те територије која спаја или одваја два дела Републике Српске. С обзиром на статут Дистрикта, то неће имати никакве директне последице, али ће симболичка победа Бошњака бити од значаја, јер ће будуће етничке мапе БиХ показивати две целине РС раздвојене „другом бојом“.