Прочитај ми чланакПре пет година, док је важио за егзибиционисту и политичко страшило и док га нико није схватао озбиљно, Најџел Фараж, човек који је ушао у историју као "тај" који је Британију извукао из Европе, испричао је Марку Прелевићу како планира да оствари свој циљ и поручио српским политичарима да се не помамљују на бриселске канапее и тапшања по рамену.
Фото: Танјуг,(АП/Матт Дунхам)
Пре пет година, док је важио за егзибиционисту и политичко страшило и док га нико није схватао озбиљно, Најџел Фараж, човек који је ушао у историју као „тај“ који је Британију извукао из Европе, испричао је Марку Прелевићу како планира да оствари свој циљ и поручио српским политичарима да се не помамљују на бриселске канапее и тапшања по рамену.
Гевин Таулер, портпарол Најџела Фаража, било је то пре пет година, одмах ми је ставио до знања да треба да будем почаствован. Не зато што ће ми Најџел дати интервју – јер ће му то, каже, бити задовољство – већ што ће га дати путем мејла и телефона. Господин Фараж, кажу, са новинарима разговара само у пабу. И то тек пошто се сви добро напију.
Чувени евроскептик, лидер УКИП-а (Партије независности Уједињеног Краљевства) у то време је деловао као егзбициониста, попут звезде Јутјуба који је фанове стицао инцидентима попут оног да када се окомио на председника Европског савета Хермана ван Ромпуја.
„Не бих желео да будем прост, али ви имате харизму снужденог дроњавца и изглед нижеразредног банкарског службеника“, казао му је Фараж, и оптужио Ван Ромпуја да се гнуша националних држава баш зато што долази из Белгије, „која, уосталом, и сама није нека држава“.
Фараж, био је познат и по томе што обожава алкохол, што је преварио жену са двадесет година млађом Летонком („и имао сексуални однос са њом седам пута у току једне ноћи“, како се хвалио новинарима) и што ужива у стриптизу, што је преживео пад авионом, а пре две и по деценије и операцију, када му је уклоњен један тестис.
У историји ће, међутим, остати упамћен тако што је Британију “извукао из европског пакла“.
Никоме тада није деловао као човек који има снаге да изгура овај пројекат. Али, успео је. И од политичког кловна и страшила – уз пресудну помоћ Бориса Џонсона, но то је друга тема – ушао у историју.
Подсетимо се овог интервјуа у ком је говорио како ће остварити Брегзит, а поред осталог и шта је поручио Србима.
На грбу ваше партије налази се британска фунта, и опасно сте се противили томе да Британија уђе у еврозону. Да ли вас криза о којој се ових дана све гласније говори усрећује, макар због чињенице да сада можете да кажете критичарима: „Је л’ сам вам рек’о“?
Не могу да се претварам да сам срећан зато што сам у праву. Одбијање политичке елите, и у Уједињеном Краљевству и широм Европске уније, да схвати и разуме историју и увиди своје погрешке растужује ме. Милиони људи широм Европе губе своје станове и своју финансијску сигурност, све због тога што један сан политичких елита пада у воду.
Ако бисте у пет речи морали да опишете Европску унију, које би оне биле?
Нестварна, недемократска, арогантна, слепа, будаласта.
А у пет реченица?
Кренућу од ових пет речи. Прво, нестварна је јер не разуме жеље, наде ни страхове обичног Европљанина. Друго, читава легислатива изводи се из Европске комисије, коју грађани не бирају, а величина пројеката ме тера да помислим да нема демократски мандат. Треће, европска елита одбија да чује глас народа када тај народ каже не, што се поновило у Француској, Данској, Холандији и Ирској, и захтева да грађани гласају, гласају, и опет гласају под неким претњама које показују презир и ароганцију моћних.
Четврто, вођство ЕУ и држава чланица је било потпуно слепо пред страшном стварношћу финансијске кризе, претварајући се да ће она отићи сама од себе, када је сасвим очигледно да неће. Пето, нису чули гласове неслагања, поготово јер су дозволили Грчкој да уђе у „клуб“, када је свима било јасно шта ће се десити.
Па добро, постоји ли ишта у ЕУ што вам се допада?
Вино, храна, музика, жене. У ствари, свиђа ми се скоро све у Европи, али не и политичка конструкција која се зове Европска унија. Ја се залажем за слободно тржиште, слободан проток људи и добара, али то може да се обави на билетаралан начин, или кроз Светску трговинску организацију.
Србија је на путу ка Европској унији. Шта бисте поручили српској влади, а шта српском народу. Треба ли нама ЕУ, требамо ли ми њој?
Најкраће речено, пазите шта желите. Могу да разумем да ваше политичке вође желе да стану уз бок европским „топ“ политичарима. Онда би добили шансу да свако мало добију тапшање по рамену од Ангеле Меркел или Николе Саркозија, да уживају у канапеима и топлом шампањцу на свим оним самитима.
Али ја им предлажем опрез. Ваши политичари ће изгубити контролу над сопственом земљом. Што се тиче вашег народа, не сумњајте уопште да ћете уласком у Европску унију изгубити највредније људе. Млади професионалци напустиће Србију у потрази за бољим пословима и бољим шансама негде другде. Ваши закони више неће бити ваши, и нећете више уживати у демократском праву да промените власт ако вам се не свиђа, јер ће се одлуке о вашим животима доносити у Бриселу, а не у Београду.
Као политичар, али и као неко ко је одрастао у Лондону, како видите протесте који су ових дана (и ноћи) запалили тај, али и друге градове у Великој Британији?
То је страшно. Веома сам тужан због људи у градовима широм Енглеске. Али ми само жањемо оно што смо посејали када је политичка класа уништила личну одговорност кроз порезе и друге прописе који одређују како ће се понашати породице и друштвене заједнице.
Сада звучите јако озбиљно. Али ваши критичари примећују да имате речник који више личи на врхунске британске комичаре него на политичаре (између осталог, и зато што се спрдате Европској унији на потпуно пајтоновски начин). Смета ли вам када људи праве таква поређења?
Може и тако да се каже. Али, једном ми је један новинар Би-Би-Сија рекао да, за разлику од већине политичара у Британији и иностранству, „течно говорим људски језик“. Ако хоћете да вас разумеју и желите да вас слушају, морате да говорите на начин који ће то омогућити. Све остало је само замајавање јавности.
Вашу партију често оптужују да је „прикривено расистичка“. Једном је чак и премијер Дејвид Камерон описао чланове ваше партије као гомилу расиста. Како одговарате на ове оптужбе и који је ваш однос са БНП (Британском националном партијом)?
БНП је више национал-социјалистички покрет. Они желе да контролишу наше животе и једино што их „вози“ је мржња према другима. А Камерон је био будала. Знао је шта је рекао и колико је погрешио чим је изговорио ту реченицу. УКИП је либерална партија, која верује у индивидуалну и националну слободу. Ми смо отворени за све који подржавају наше погледе на толеранцију, либерализам и независност од идиотизма међународних, националних и локалних власти.
Чувен је ваш став да проституција, али и дроге, треба да буду легализовани. Дигли сте глас и против забране пушења, забране куповине алкохола, хајке на ловце у Британији… Осећате ли понекад да живимо у Орвеловој „1984″?
Ја сам либертетски оријентисан, у смислу да верујем да одлуке о томе како живимо своје животе треба да доносимо сами, а не да то ради власт. Јасно је да је тај закон о забрани лова био репресиван, и још јасније да је био неуспешан, јер га сви игноришу. Исто важи и за „рат против дроге“, који је пропао чим је покренут. Забрана пушења је нелиберална и деструктивна према бизнису и према људима. Наравно да пушење може да буде лоше за здравље.
Сви ми то знамо, и сви одлучујемо да наставимо са тим. У Британији барови и пабови треба да омогуће људима да пуше. И још нешто, увек сам био против система за надзор и прикупљања података о људима. Држава не треба да се меша у то како живимо, једино треба да постоје закони којима ће се људи спречити да науде другим људима или њиховој имовини. Све остало мора да буде наша одлука.
Пре око годину дана преживели сте тешку авионску несрећу, када се мали авион у којем сте били са пилотом срушио. Да ли вам је у тим тренуцима, како се то обично каже, живот прошао пред очима и на шта вам је тај живот личио?
Током читаве драме пилот је био веома професионалан, а ја сам радио оно што је од мене тражио. Сећам се да сам се највише плашио сценарија у којем авион пада, а ја преживљавам и онда све експлодира. Што се тиче утицаја на мој живот… Па, рецимо да су ми ноћи мало краће него раније.
Енглеске колеге кажу да навијате за Кристал палас. Сећате ли се Саше Ћурчића из времена када је играо за тај тим?
Жао ми је, али не. Нисам баш неки навијач, морам да признам. Ишао сам у школу поред „Селхурст парка“, стадиона Кристал паласа, па ми је то био локални тим. Много више волим крикет и рагби.
А највише, кажу, алкохол. Шта пијете?
Шта имате?
