Прочитај ми чланак

Хоће ли бити револуције у Русији?

0

У Централном дому новинара 8. јуна 2016. године одржано је научно-експертско заседање на тему – "Чека ли Русију револуција?" Организатор скупа је био Центар научно-политичке мисли и идеологије (Центар Сулашкина).

qУ Централном дому новинара 8. јуна 2016. године одржано је научно-експертско заседање на тему – „Чека ли Русију револуција?“ Организатор скупа је био Центар научно-политичке мисли и идеологије (Центар Сулашкина).

Генерални директор Центра научно-политичке мисли и идеологије, доктор политичких и физичко-математичких наука Степан Сулашкин иступио је са научним рефератом „Проблем прелаза Русије ка постпутиновој, постлибералној историјској етапи“, истакнувши кључну тезу – „мирна, легална револуцијa у Русији, као њена одлучна обнова – то је формула и захтев времена!“.

Степан Сулашкин је појаснио у чему се садржи прелаз. Према његовом мишљењу, у Русији се формирао и саморепродукује се сасвим познат и специфичан тип политичког режима, који ће историјски бити означен као путинизам, док страна клизи ка свеобухватној кризи.

Путинизам – то је екстремни либерализам, космополитизам и разарање цивилизацијског идентитета у земљи, корпуција и приватизација, претварање земље у „државу-парију“. Осим тога, то је још и архаична, сировинска, експортна привреда, општа деградација практично свих потенцијала државности земље, факторâ њеног успеха и стабилности, пут ка краху на геополитичком гробљу. ,,Политички режим и његова пракса, као и модел земље су нереформисани. Они могу да буду само замењени“, уверен је Сулашкин.

w

Резултати истраживања „Центра Сулашкин“ показали су, да је у Русији вероватноћа за обојену револуцију врло висока, њу припрема, ка њој води, пре свега, сама власт. И ако ништа не предузме, после неколико година деградације, дати процеси задобиће експлозивни карактер.

Зато данас друштво треба да разуме – шта га чека и да се припреми за оно што ће се догодити. Према прогнозама Центра, земљу очекују револуционарна искушења. То ће се десити ускоро – око 2020. године. Излаз из ситуације која се формирала који може да преломи мрачне перспективе јесте нови устав земље.

Центар научно-политичке мисли и идеологије је разрадио пројекат устава Русије, који се заснива на успешности и виталности земље. Земљи је потребна здрава, аутентична, идејна опозициона снага, то јест друга снага, а не либерална русофобска власт, и либерална русофобска „опозиција“, сматра Степан Сулашкин. Центар види такву снагу у „партији новог типа“.

Mesto: Kremlin/Moscow Datum: 17.05.2016 Dogadjaj: DRUŠTVO/EKONOMIJA - predsednik Vladimir Putin na sastanku Državnog saveta Ruske Federacije za razvoj graðevinskog sektora u moskovskom Kremlju Licnosti: Vladimir Vladimiroviè Putin

Анализа показује да је сценарио револуције у земљи врло вероватан. И Русија може да јој приђе са две стране – са једне стране налазиће се власт, пета колона и геополитички противник, а са друге стране – историјска неизбежност укључивања социјалног „имуног система“ државе и народа.

Питање je колико радикално треба да буду преуређени основни механизми земље. Једнима се чини да расходи одлучног прелаза рађају сувише значајне нове претње и ризике, све до тога, да је то услуга онима који би желели да нашу земљу разоре. Други су убеђени да ће се испрограмирани сценарио пропасти земље дефинитивно реализовати. И основну улогу у том сценарију игра тренутна власт – независно од тога да ли она то схвата или не.

Питање je, колико радикално треба да буду преуређени основни механизми земље. Једнима се чини, да расходи одлучног прелаза рађају сувише значајне нове претње и ризике, све до тога, да је то услуга онима који би желели да нашу земљу разоре.

 Вардан Багдасарјан, заменик шефа Центра научно-политичке мисли и идеологије, доктор историјских наука и професор, у свом реферату је говорио о „светској револуцији и актуелним изазовима будуће руске трансформације“.

На фону серије „обојених револуција“, које у ствари и нису револуције, већ врста ратова новог типа, управо се револуције у јавној дебати своде на технологије борбе за власт.

Оне се перципирају као нешто безусловно негативно. Мајдан и Тахрир се бркају са Француском или Октобарском револуцијом. У ствари, револуције су историјски неизоставне претпоставке развоја.

Развој, за разлику од раста, претпоставља замену суштинских карактеристика система. У том смислу, може да се говори о рецимо хришћанској револуцији, преко које се остварио прелаз од античког модела уређења живота ка средњовековном. Данас се свет налази у стању системске кризе. И тема револуције, као излаза из ћорсокака, поново се налази на дневном реду.

У прошлости, револуције су могле да се реализују у оквирима националне државе. Везе са спољашњим светом, у том периоду, још нису играле одлучујућу улогу, и то је било могуће. У данашње време, све је проблематичније да се створе одвојена острвца системске трансформације.

Зато се може говорити само о светској системској трансформацији или стварању алтернативног света-система. Зато је потребно да постоји светски покрет, који ће да преобрази свет – нова Интернационала, Интернационала будућег човечанства.

r

Национално-ослободилачке револуције постављају питање доласка на власт националних снага уместо колонијалне власти и компрадора. То је безусловно важан задатак, али недовољан. Револуционарна држава, укључена у систем колонијалних односа, поново постаје колонија. У друштвеној револуцији, питање се односи на замену система друштвеног уређења.

Наравно, стрпљивост народа није бесконачна, али је далеко већа него код елите, и оно најважније – народ не може тако брзо да се организује и донесе одлуку као што то могу представници елите.

Али, и то није довољно. Када постоји несагласје између система који је преуређен на моралним начелима и човека, револуционарни дух се показује побеђен конформизмом и потрошњом.

Отуда, главно питање о револуцији, која није означена у традиционалним класификацијама јесте антрополошка револуција, револуција човека, сматра Вардан Багдасарјан.

О правним аспектима научног дискурса о револуцији у Русији, иступио је руководилац правне групе Центра научно-политичке мисли и идеологије, магистар правних наука Александар Гаганов.

У свом иступању он је подвукао, да научна дискусија о револуцији у Русији, може и треба да се упражњава у оквирима постојећег законодавства. Он је скренуо пажњу присутних на то да се изван закона налазе позиви на незаконито и насилно деловање, као што су терористичка и екстремистичка делатност, као и планирање таквих дела, расподела улога и свака друга припрема за извршење преступа.

У исто време појам екстремистичке делатности је веома широк и укључује у себе такве поступке као што су јавни позиви на насилну измену основа уставног поретка. Кључна одлика без које нема чињенице преступа јесте насилност предложених промена.

Блогер Александар Русин (Amfora) у свом иступу је приметио, да је менталитет руског народа такав, да он увек чека иницијативу одозго, директиву, команду. „С врха се боље види“ – мисли народ, и стрпљиво чека да цар и бојари сами почну да нешто мењају, објаснио је Русин. Наравно, стрпљивост народа није бесконачна, али је далеко већа него код елите, и оно најважније – народ не може тако брзо да се организује и донесе одлуку као што то могу представници елите.

Према његовим речима, могу се издвојити два вероватна сценарија смене власти у Русији – дворско-бирократски преврат и револуција одозго, која ће се састојати у промени правца, политичког уређења, и економског модела у земљи, и дворско-бирократски преврат, и затим, услед борбе за превласт или некомпетентности, губљење власти организатора преврата, и револуција одоздо.

Он је подвукао, да ако дође до преврата, кривци нису они који су га организовали, већ углавном они који сада имају власт. Они су морали да спроводе дубоке системске реформе током последњих година, које иначе нису спроводили, појаснио је блогер узрок таквог стања ствари.

t

Са својим погледом на тај проблем, иступио је писац и друштвени активиста Алексеј Кунгуров. По њему – крах путинизма није питање. Једино је питање – шта ће бити даље, и постоје свега две варијанте – револуција, то јест кризни прелаз друштва и државе на квалитативно нову форму постојања, или деградација, односно неповратно рушење постојећег система без трансформације у нови, рекао је он, нагласивши, да је деградација то што се дешава сада и већ одавно.

Уверљиво је показано, да је будући модел развоја и живота Русије највероватнији у форми моралне и правичне државе. 

Деградација је један, у крајњем резултату, комфоран процес. Па далеко је пријатније беспосличити и трошити дедино наследство, него диринчити до последње капи зноја, како би ваш лакомислен унук имао шта да трошкари.

Деградација – то је свесни избор елита који су масе подржале са ентузијазмом. Проблем је у томе што се не може вечито деградирати – свака деградација се завршава са распадањем. Када се дедино наследство дефинитивно потроши, мораће се или поново радити или се распадати.

У оквиру округлог стола, одржана је и презентација научне монографије – Русију чека револуција? Појава монографије је сигурно важан догађај ових дана – у њој је размотрено стање у којем се налази Русија, средњорочна прогноза развоја земље, уведена је формализација разумевања његовог модела, а такође је показано да је текући либерални модел неспојив са успешношћу и стабилношћу Русије.

По мишљењу ауторâ монографије, промена модела као алтернатива геополитичком распаду је неизбежна. У књизи су размотрени фактори, алгоритми, и могући сценарији прелаза Русије на постлиберални модел. Уверљиво је показано, да је будући модел развоја и живота Русије највероватнији у форми моралне и правичне државе. Израчунате су вероватноће различитих сценарија постлибералног прелаза, који је прогнозиран за период око 2020. године.

Извор: http://www.zavtra.ru/content/view

/budet-li-v-rossii-revolyutsiya-prognoz-uchenyih/

Превео са руског: Небојша Вуковић