Прочитај ми чланакВраћајући се са пријема у руској амбасади, осећао сам се као када сам био код Американаца. Колона возила била је дугачка као на свадби у Хомољу, с тим што су уместо аустријских и швајцарских, лимузине имале дипломатске таблице. И по саставу званица и по организацији, Русија је повратила статус суперсиле, како у београдској чаршији, тако и међу београдском елитом.
Фото: Н.С.
Враћајући се са пријема у руској амбасади, осећао сам се као када сам био код Американаца. Колона возила била је дугачка као на свадби у Хомољу, с тим што су уместо аустријских и швајцарских, лимузине имале дипломатске таблице. И по саставу званица и по организацији, Русија је повратила статус суперсиле, како у београдској чаршији, тако и међу београдском елитом.
Сигуран сам да је амбасадор Александар Чепурин могао да буде задовољан док је слао депешу у Москву, набрајајући ко је све газио траву резиденције у Делиградској улици. Од Вучића и Томе, до патријарха Иринеја и Вука Драшковића.
У истој мери у којој се могао измерити Чепуринов осмех, сигуран сам да су могле да се измере боре на лицу Кајла Скота. Некадашњи политички саветник амбасаде у Москви и политички саветник Вилијама Монтгомерија у амбасади у Будимпешти одакле је вођена операција рушења Милошевића, осећа хладни додир меке руске моћи много сензибилније него сви остали. Уосталом, зато је његова мисија толико важна у Београду. Он није послат да вози бицикл и упозна природне лепоте наше дивне и уклете домовине, како је најавио у пригодном споту који је снимио како би се боље представио Србима.
Амерички амбасадор Кајл Скот је дошао да Србију одвоји од Русије и приближи је НАТО-у толико близу да кад Чеда Јовановић изађе на Калемегданску терасу, то учини у маскирној униформи. Али то сада чине руске Моделсице у кратким сукњама, маскиране у Заветнице, што оставља утисак не само естетског већ и геополитичког преимућства Москве у престоници која се налази на око 350 километара од Девесела. У том сеоцету на југозападу Румуније, НАТО је активирао ракетни штит.
Сувише далеко од Амера, сувише близу Срба!
Нешто краће се путује од Београда до Ниша, где се налази Српско-руски хуманитарни центар изграђен за акције спасавања у региону.
Сувише далеко од Руса, сувише у Србији!
Ко верује у Деда Мраза, верује и да су те две стратешке тачке Америке и Русије тек случајно стациониране тако близу. И ко верује како је то резултат стицаја околности и тек пука случајност, тај верује и да је Снежана остала невина и поред толиких ноћи које је преспавала са седам патуљака.
Волео бих да бајке постоје и ван креативног домашаја браће Грим, те да је Србија само земља Недођија, у којој се за власт боре Петар Пан и Капетан Кука, а не, забога, опет Вашингтон и Москва.
И не само они. Куповином Железаре у Смедереву, Кинези су не само преузели најважнију стратешку српску фабрику већ и кључно допринели победи Александра Вучића на изборима и зато, када кинески председник Си Ђинпинг дође у петак у Београд и проведе овде три дана, што за једног од тројице најмоћнијих људи на свету симболично значи да после тога може да затражи и српски пасош, постаћемо толико затрпани међусобно испреплетеним интересима трију најмоћнијих земаља света, да већ почињем да се распитујем прима ли Папуа Нова Гвинеја средовечне мигранте и да ли тамо дебељушкасте странце једу за ручак или за вечеру.
Кинези су, купивши Железару, поручили Вучићу да им је дужан за убедљиво добијене изборе, али је још једна порука упућена још једном човеку. То је Мајкл Давенпорт, који је после те трансакције показао да је прво Енглез, па тек онда шеф мисије ЕУ у Београду.
Велика Британија је, суочена са падом цена челика и отпуштањима радника у сиромашном Велсу, где су само ваљда богата два човека – Герет Бејл и Рајан Гигс – управо преговарала са Кинезима о продаји великих челичана. Зато је, пошто су Кинези одустали од дила са Британцима и склопили га са Србима, Давенпорт тако жестоко опалио по уласку жутих људи који ће се напити воде са Дунава, како је у поетском заносу рекао Тома Николић.
Да ли се то Тома кандидовао за Тарабића? Шта ако председник Кине заиста доноси инвестиције од десет милијарди евра? Да ли се све ово догађа зато што велики свет не може да разуме, те зато неће да дозволи да председник Кине борави у Србији ван свих ранијих протокола остављајући чак и Ангелу Меркел да без њега прошета Пекингом?
И, коначно, изненадним путовањем у Москву где га је примио Путин – а узгред, Вучић волшебно, уочи сваког формирања владе, нестане тајновито у Москву где иде код двојице људи – код лекара и код Путина – суптилно показује како Србију све више привлачи Исток. Одмах после те посете, у Москви најављују преговоре о прикључењу Србије Евроазијској унији, што је, узгред, екипа моћнија од Европске уније. Европљанима прети британски сецесионизам, десничари, мигранти, дужничка криза и Ван Ромпејева склоност жестини.
Како Американци све то савршено добро виде, и како осећају да Вучић све више прима одлике Вука Исаковича, примају Косово не само у УЕФА и ФИФА, већ ће их ускоро примити и на Месец. А пре тога, док Хашим Тачи не савлада силу гравитације, примиће их у Уједињене нације.
Отуда је улога паткице, те невине животињице у српској револуцији, бриљантно средство за дисциплиновање Вучића. Како сам се доста дружио са бившим лидером Отпора Срђом Поповићем – шта ћу, симпатичан је момак – посматрајући ту дивну, разиграну младост која плеше, пева и напада режим салвама духовитости, приметио сам све скривене тајне стратегије ненасилног отпора које су склониле многе ауторитарне режиме. Као и у случају рушења Слобе, када је Отпор марширао на челу колоне са стиснутом песницом, а иза њих се шуњали лидери ДОС-а, тако иза паткице и младих неукаљаних активиста и групе интелектуалаца, ходају лидери прозападне опозиције који су се самоубили на изборима.
Ноћном акцијом групе идиота у Савамали током постизборне ноћи, та акција је холивудски избрендирана, као да ју је смислио продуцент Џастина Бибера. Само да се сетимо. Када је званично отворен пројекат „Београд на води“, тек је неколико стотина грађана демонстрирало против Вучићевих званица, а паткица је тужно гакала. Сада демонстранти морају да узму појачало, а паткица се надувава.
Али Вучић не би био Вучић када својим константним изливима нарцисоидности у мозак не би мобилисао ту креативну младост. Понекад ми се чини да он намерно избацује рецидиве шешељизма из себе, како би их подстакао на окупљања, а потом преко својих разгласа, ликујући разгласио пучанству како је патка симбол смишљен у Ленглију, а потом успешно приказан у Бразилу, где је сличним активизмом суспендована председница Дилма Русеф.
Вучић из 1998. године је са читавим трустом Слобиних мозгова, срушен акцијом Отпора и песницом. Али овај Вучић је 18 година старији и намазанији, те бих, да је постојала кладионица са квотама о Вучићу и паткици, сада згрнуо силне паре. Наиме, када сам видео колико је била дугачка патка која је пре око две недеље шетала Београдом, рекох пријатељу да је питање дана када ће Вучић отићи да измери притисак у Москви. Док су чланови опозиционог Патковграда, њих десетак хиљада, пролазили Београдом, он је већ био у Русији.
Сада их је најмање двоструко више, те се на основу политичких параметара могу извући и неке законитости. На пумпање патке, као симбола отпора против Вучића, он диже контрапатку, припремајући контрамитинг против демонстраната који се противе сменама на РТВ. Он неће добити награду за уметнички дојам, али ко мари за уметност, када је у питању очување власти?
Постоји још једна ситница, која живот значи. У Слобино време и доба Бориса Јељцина, Вучић би се у Москви само навукао на вотку. Потом би га кагебеовци потапшали по рамену и испратили из Кремља, знајући да га виде последњи пут.
Шта зна овај Вучић, за разлику од оног Вучића, и шта знају ови кагебеовци? Да ће га и те како видети још много пута. Довољно је Вучићу да погледа ка југу и да види Николу Груевског. До пре десет година, сиротом Николи не бих дао ни грам шанси за опстанак на власти још један дан. Сада Николу не могу да сруше ни све македонске бојице и читава разнобојна младост, иако се он формално повукао са власти.
Зато се Вучић, увиђајући како патка расте, одлучио на рискантан потез, ударајући директно у Скота и Давенпорта и демонстрирајући на један дан како би могло да изгледа стратешко мењање спољнополитичког курса Србије.
То јесте био блеф, али само он зна шта су му говорили Скот и Давенпорт током састанка где би, да је стенограф био Буковски, неке од цитата уврстио у своја сабрана дела.
Сага се наставља. Вучић преко Пинка и Информера испаљује антизападне плотуне а његово бирачко тело диже руке увис, као кад слуша Митра Мирића, док за то време министар полиције Небојша Стефановић пише твитове уплашен да Александар не заврши ко Муамер. Али искуство је показало да чим у Србији поменеш балканско пролеће као алузију на арапско, одмах се јављају слике Туниса, Либије, Египта или Сирије, где се осећају благодети ширења пустињске демократије.
Учећи од најбољег, Вучић добро зна шта значи мобилизација маса. Контрамитингом је Слободан Милошевић себи купио неколико година власти током зимских протеста 1996/97.
Контрамитингом је, бар за неко време, себе недавно стабилизовао Миле Додик, додатно заштићен енергетским оклопом свеприсутног класика Митра Мирића.
Увидевши да је антивучићевска прозападна партијска структура доживела изборни пораз, паче се сада надувава из невладиног сектора и младих интелектуалаца који треба да прерасту у, рецимо, Савез за промене. Дакле, иако је Вучић мазнуо демократама њихову прозападну политику, исти тај Запад као да више не верује Вучићу.
Питање је само да ли је Вучић знао да ће му проклетство кад-тад закуцати на врата, као у романима Стивена Кинга. И оно ће га запитати – хоћеш ли са нама или са њима. Нико у Србији не зна који је одговор спасоносан и нико није умео да одговори на њега у последња два века. Осим, можда, угледног шибицара Џеја Рамадановског:
„Ни на исток, ни на запад, на север ни југ…“, певао је Џеј. Али то је љубавна а не геополитичка балада. Џеј је ипак у праву. Ипак се вртимо укруг.
Србија остаје привржена Западу, мада то сада већ подсећа на брак двоје супружника који спавају у различитим собама. Хоће ли Вучић издржати ту самоћу и хоће ли Американци дозволити да млада побегне од куће и упадне у загрљај њиховим стратешким непријатељима? Хоће ли патка спасти тај брак или ће најавити предају папира за развод? Ако се то догоди, развод неће бити споразуман.
