Ако у следећем мандату на седницама у Немањиној не будемо виђали Стефановића, Зорану Михајловић, Селаковића, Златибора, Бату, Јадранку…знаћемо да је Вучић заиста изабрао ново рухо са којим ће пред капијама Брисела чекати европску милост и радост.

Изборна скупштина напредњака донела је нека нова имена. Да ли ће донети и неку нову политику, тек треба да видимо. Марија Обрадовић, Миленко Јованов, Милош Вучевић, Марко Ђурић и Дарко Глишић значајно су аванзовали на страначкој лествици, што може да буде увод у напредњачку “бартоломејску ноћ”, али и брижљиво планирана и дозирана димна завеса.

Да ли је у странци заиста дошло до великих резова знаћемо тек када Вучић обелодани листу министара у свом новом кабинету. Ако у следећем мандату на седницама у Немањиној не будемо виђали Небојшу Стефановића, Зорану Михајловић, Николу Селаковића, Златибора Лончара, Бату Гашића, Јадранку Јоксимовић…знаћемо да је Вучић заиста изабрао ново рухо са којим ће пред капијама Брисела чекати европску милост и радост.

Златибор и шампиони пристојности

Али у то је, бар мени, тешко поверовати. Ок, можда са изузетком Златибора Лончара, чије је недавно нановно медијско везивање са Земунским кланом за премијера свакако представљало непријатну епизоду, поготово имајући у виду да је најтежи ударац по ушима његове владе у претходном мандату била управо трагедија са хеликоптером, у којој су медијски најекспониранији били баш Лончар и Гашић. То што је овај други зглајзао због наоко бенигне бахатости у комуникацији са локалном новинарком је била ништа друго до – олакшавајућа околност.

Дакле, то би било кад би било…За сада, ово више личи на мешање карата, стратешки потез у коме једну гарнитуру медијски потрошених, али и аферама излизаних кадрова, замењује друга, састављена од медијских анонимаца (али наводно вредних страначких радника), симпатичних женских лица и шампиона пристојности из претходне гарнитуре, који су успели да проживе свој век на функцијама без да направе какво веће срање, или се замере медијима.

Овде, наравно, мислим на Милоша Вучевића и Марка Ђурића, два партијска апаратчика који су релативно пристојно одрадили посао у Канцеларији за Космет и граду Новом Саду.

Вучић је овде, у његовом нововеберијанском стилу, оставио упражњенима два потпредседничка места – за оне који се буду истакли у наредном периоду.

Обрачун са Томиним кадровима, пардон, Томиним сином

Скоро неприметно прошло је именовање Мирослава Чучковића, некада перјанице Динкићевог УРС-а, у Председништво СНС, али је зато, очекивано, више спекулација изазвало неименовање Радомира Николића, сина председника Републике, који је доскора обављао врло важну партијску дужност – председника Извршног одбора.

Његова смена са овог места оправдана је чињеницом да би било много, ем напорно истовремено обављати и функцију градоначелника Крагујевца. То, међутим, није засметало избору градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића на место потпредседника странке. А Нови Сад је, знамо то из географије и статистике, већи и комликованији град од Крагујевца. Ово је у јавности додатно подгрејало сумње у то да је ова Изборна скупштина послужила Вучићу да из врха странке уклони Томине људе, али, ако ћемо искрено, изузев његовог рођеног сина, у врху леденог напредњачког брега одавно више не седи ниједан од људи блиских председнику. Сећа ли се неко од Вас још Оливера Антића?

Кад већ поменусмо Председништво СНС, у њему су реизабрани и остали сви они о чијем се зглајзовању јавно дискутовало пре ове Изборне скупштине, од Лончара до Михајловићеве, што можда више од свих других знакова крај пута буди сумњу да ће Вучићева страначка вртешка остати на нивоу добро промешаног старог шпила карата, из кога су извучени неки нови џокери.

Али, да не грешимо душу, да сачекамо и видимо…Уосталом, шта ће Вучић урадити са странком много је мање важно од онога шта ће урадити са државом. Зар не?

Извор: Ekspres.net

Ознаке: Александар Вучић, Антоније Ковачевић