Прочитај ми чланак
Нас двоје
(Словеначка поезија; стихови: Иван Минати; рецитатор: Зринко Капетанић)
Нас смо двоје тихо, заборављено гробље,
У нама мртва љубав спава.
Тишину, где вјечност међу трошним крстовима дрема,
каткада само самотна птица нарушава.
Зацвркуће, стресе се отпрхне . . .
к’о да од нас нека страва бије.
И поново на давне успомене тежак мир се слегне
и на два смо гроба налик, к’о и прије.
Ах, некад бијасмо немирне прољетне гране:
у загрљај дрхтав своје лишће слагасмо.
Некад себе у нама смо страсно тражили,
сад одавно већ једно за другим не трагамо.
Сваки за се ходамо овим невеселим свјетом
и ни тешки ни лаки нису нам сни.
Тако ће мо корачат’ до краја пута,
ти не више ја, ја не више ти.
