Вратио сам се у САД у изборној години и налетео сам на тишину. Ја сам покривао четири председничке кампање, почевши са 1968. годином. Био сам са Робертом Кенедијем када је упуцан и видео сам његовог убицу како се припремао да га убије.

То је био крштење на амерички начин, уз насиље полиције Чикага на конвенцији Демократске странке. Велики бројач револуција је почео да ради.

Прво убиство те године је било убиство Мартина Лутера Кинга који се борио за право Афро-Американаца и народа Вијетнама. Када Џенис Џоплин отпевала, „Слобода је само реч, када ништа не остане да се изгуби“, говорила је можда несвесно за милионе америчких жртава у удаљеним местима.

Пре неколико година, присуствовао сам популарној изложби под називом „Цена слободе“ на цењеном Смитсон институту у Вашингтону. Велики број обичних људи, углавном деце пролазе кроз „Santa Grotto“ и слушају низ великих лажи- Бацање атомске бомбе на Хриошиму и Нагасаки спасило је „милион живота“; Ирак је „ослобођен бомбардовањем“…Тема је била непогрешиво херојска: само Американци плаћају цену слободе.

Једна трећина чланова Уједињених нација осетила је чизму Вашингтона, обарање влада, подривање демократије, наметање блокада и бојкота. Већина председника одговорних за то  су либерали – Труман, Кенеди, Џонсон, Картер, Клинтон, Обама.

Одличан запис је скренут је у крајност, готово је угушен у тишини, а написао га је Харолд Пинтер. „Никада се није десило… Ништа се није десило. Чак и то што се дешавало није се догодило. Није било важно.“ Пинтер је изразио лажно дивљење за оно што је назвао „принцип клиничке манипулације власти широм света, која је маскирана као сила за универзално добро. То је сјајан, чак духовит, и веома успешан акт хипнозе.“

Узмимо Обаму за пример. Док се припрема да напусти функцију, улизиштво је почело поново. Он је „кул“. Један од најнасилнијих председника, Обама је дао пуну владавину у Пентагону  доношењу ратних одлука.. Данас, Обама води светску кампању тероризма и убиства без преседана.

О АУТОРУ

Џон Пилга је новинар, филмски стваралац и писац, један од два човека који су два пута освојили престижну награду британског новинарства. За своје документарне филмове, освојио је Еми и награду Британске академије. Међу бројним другим наградама, освојио је награду Краљевског телевизијског друштва за документарни филм. Његова остварење 1979 Камбоџа нулта година је рангиран од стране Британског филмског института као један од десет најзначајнијих документарних филмова 20. века.

У 2009. години, Обама је обећао да ће помоћи „да се свет ослободи нуклеарног оружја“ и добио је Нобелову награду за мир. Нема америчког председника који је изградио више нуклеарних бојевих глава од Обаме.

Он „модернизује“ амерички арсенал судњег дана, укључујући и нове „мини“ нуклеарно оружје, чија је величина и „паметна“ технологија обезбедити њено коришћење које „више није незамисливо“.

Џејмс Бредли, најпродаванији аутор „Заставе наших очева“ и син америчкиог маринаца који је један од оних који су подигли заставу на Иво Џими, рекао је, „[Један] велики мит видимо да се одиграва, а то је да је Обама, као нека врста мирног момка, који покушава да се ослободи нуклеарног оружја. Он је највећи нуклеарни ратник који постоји. Он је потрошио преко трилион долара на нуклеарно оружје. Некако, људи живе у тој фантазији, јер он даје нејасне конференција за новинаре и говори како је све добро. А није. „

На Обамином сату, други хладни рат је у току. Руски председник је зликовац; Кинези су представљени као претња…

Ни Хилари Клинтон, нити Берни Сандерс нису поменули било шта од овога. Не постоји ризик и нема опасности за САД и за све нас. За њих, највеће војно гомилање на границама Русије после Другог светског рата се није ни догодило. 11. маја, Румунија је поставила систем противракетне одбране НАТО-а који је уперен у срце Русије, друге нуклеарне силе на свету.

У Азији, Пентагон шаље бродове, авионе и специјалне снаге на Филипине да прети Кини. САД већ окружују Кину са стотинама војних база у Аустралији, у Азији и у Авганистану. Обама то назива „стожером“.

Као директна последица тога Кина мења своју политику нуклеарног оружја и ставља га на високи степен приправности и понире у море подморнице са нуклеарним оружјем. Могућа ескалација се убрзава.

Хилари Клинтон је као државни секретар 2010. години, подигла тензије око стена и гребена у Јужном Кинеском мору; док је то пратила потпуна хистерија на ЦНН-у и ББЦ-у; Кина је изградила аеродром на спорном острву. Операција Талисман сабља је операција у којој САД гуши теснац Малака кроз који пролази већина кинеске нафте и трговине. Ово није вест.

Хилари је изјавила да Америка има „национални интерес“ у тим азијским водама. Филипини и Вијетнам су охрабрени и подмићени да остварују своје захтеве и исказују своје старо непријатељство према Кини. У Америци, људи су обманути да виде кинеску одбрамбену политику као офанзивну, па су припремљени за брзу ексалацију. Слична стратегија провокације и пропаганде се примењује и за Русију.

Хилари Клинтон, „женски кандидат“, оставља крвав траг за собом: у Хондурасу, у Либији (плус убиство либијског председника) и Украјини. Ово последње је сада полигон ЦИА који врви од нациста и воде рат са Русијом. Преко Украјине – буквално, крајине – су Хитлерови нацисти напали Совјетски Савез, који је изгубио 27 милиона људи. Ова епска катастрофа и даље утемељена у свести у Русије. Председничка кампања Хилари Клинтон је добила новац од свих, осим једне, од десет највећих светских десет компанија оружја. Ниједан други кандидат није ни проближно добио.

Сандерс, нада многих младих Американаца, не разликује се много од Хилари Клинтон у његовом погледом на свет изван Сједињених Америчких Држава. Он је подржао Била Клинтона за нелегално бомбардовање Србије. Он подржава Обамин тероризам, провокацију Русије и повратак специјалних снага (ескадрона смрти) у Ирак. Он нема шта да каже о бубњевима  рата са Кином и убрзаним ризиком од нуклеарног рата. Он се слаже да се Едварду Сноудену треба судити и назива Уга Чавеза – који је попут њега, социјални демократа – „мртвим комунистичким диктатором“. Он обећава да ће подржати Хилари ако буде номинована.

Избор Трамп или Хилиари је стара илузија избора да постоји избор: две стране истог новчића. Уз жртвовање мањина Трамп обећава да ће „Америка поново бити сјајна“, Трамп је сада десничарска популистичка опција; али опасност од Хилари може бити смртоносна за свет.

„Само Доналд Трамп је био критичан према америчкој спољној политици“, написао је Стивен Коен, пензионисани професор руске историје на Принстону и Универзитету у Њујорку, један од ретких стручњака за Русију у Сједињеним Америчким Државама који говоре о ризику од рата.

У радио емисији, Коен је покренуо низ критичних питања која је сам Трамп покренуо. Међу њима: су зашто су Сједињене Америчке Државе „свуда на планети“? Шта је истина о мисији НАТО-а? Зашто САД увек траже промене режима у Ираку, Сирији, Либији, Украини? Зашто Вашингтон третира Русију и Владимира Путина као непријатеља?

Трампови ставови о имигрантима и муслиманима су гротескни, али онај ко погоршава положај угрожених људи из Америке није Трамп већ Обама, чија је издаја људи његове боје коже његово наслеђе. Складиштење углавном црне популације у затворе је та његова заоставштина, а они су пунији од Стаљинових гулага. 

Ова председничка кампања не може да буде у вези са популизмом већ са америчким либерализмом, идеологиом која себе види као модерану и стога супериорану и једини прави пут. Они на свом десном крилу носе сличност хришћанских империјалиста 19. века, са Богом датом обавезо, да конвертује и освајају.

У Британији то се зове Блеризам. Хришћански ратни злочинац Тони Блер отишао је далеко са својом тајном припремом за инвазију на Ирак углавном због тога што су либерална политичка класа и медији подржавали „кул Британију“. 

Историја је проглашена готовом, класа је укинута и промовисање пола се промовише као феминизам; многе жене су постали лабуристи. Оне су гласале већ првог дана у парламенту за смањење државних донација самохраних родитеља, углавном жена, према инструкцијама. Већина је гласала за инвазију која је произвела 700.000 ирачких удовице.

Еквиваленти у САД су политички коректни ратни хушкачи из Њујорк тајмса, Вашингтон поста и ТВ мрежа које доминирају у политичкој дебати. Гледао сам жестоку расправу на ЦНН о Трамповој невери. Било је јасно, рекли су, такавом човеку се не може веровати у Белој кући. Ништа о 80 одсто Американаца чији је приход пао на ниво 1970-их. Ништа о лудости рата. Примљена „мудрост “ је гласајте за Хилари: само не за Трампа. На тај начин, зауставите монструма и сачувајте систем за још један рат….

за Србин.инфо са енглеског превео Илија Вуксановић

 

Извор: rt.com

Објавио: Србин.инфо

Ознаке: Џон Пилга, америчка спољна политика, амерички председници, амерички ратови, председнички избори, САД