Прочитај ми чланакФранцуски тајкун и власник Олимпика покушао је да клупски врх Црвене звезде “наговори” на лажирање меча, а кад је добио рампу од генералног секретара црвено-белих, своје емисаре је послао у лов на играче по хотелским собама с торбама пуним пара.
ФОТО: Владимир Цветковић – Тањуг/Данило Петернек
Панчев направи корак-два, молитва полеће у небо натопљено тинтом: „Боже, погледај ме….“. Залет, голман Олмета, фингира бацање у десну страну, па се враћа, црвено-бела деветка распаљује по лопти и по средини гола, а од затегнуте мреже стиже ехо „Дарко, Дарко…Црвена звезда је шампион Европе!“
Звезди титула, а уз њу нешто скоро па једнако важно. Бернар Тапи, власник марсејског клуба, тог 29. маја 1991. видео је да не може све или свакога да купи. А веровао је како ће клуб из земље у распаду бити лака и јефтина ловина. До Барија познат као певач, глумац, бизнисмен, министар, милијардер, а две и по године касније уз његово име, извучено из судских фасцикли, писало је фалсификатор, преварант, лопов и затвореник.
НА КРОВУ ЕВРОПЕ: Фудбалери Црвене звезде са пехаром Лиге шампиона у Барију – Фото: fkcrvenazvezda.com
Прљава игра
Клупски руководиоци црвено-белих знали су да Олимпик има сјајан тим који је снагу показао у мечевим против Спартака (Москва) и Милана на путу до финала. Ипак, Жан-Мари Папен, Крис Водл, Абеди Пеле, Мануел Аморос, Базил Боли нису ударна снага Марсеја. Најопаснији играч у тиму Олимпика био је Бернар Тапи. Човек који је политичким каналима и јаким контактима са подземљем 12. априла 1986. године дошао на чело клуба, почео је одмах са платењем мреже корупције која ће дуго остати заштитни знак клуба са „Велодрома“.
Зато су у Црвеној звезди припреме за финале у Барију ишле у два правца. Фудбалски сектор, Драган Џајић и Љупко Петровић, пратили су и анализирали сваку информацију о томе какав би тим могао да изведе тренер Рајмонд Гуталс. Било је то тражење одговора на Олимпикове формације са и без Пиксија Стојковића, Ерика Кантоне или чак Жана Тигане.
За то време управа клуба је снимала кретање људи у црним оделима са коферима пуним пара које је у Београд, како су говорили, послао сам Тапи.
“У старту сам све пресекао”
Први пут сада, четврт века од усељења пехара Купа шампиона у музеј на „Маракани“, за Експрес тадашњи генерални секретар Црвене звезде, Владимир Цветковић, децидно каже:
– Одбио сам понуду да продам финале у Барију! У старту сам пресекао. Нема ништа од тога, ништа „али“…Рекао сам: Играћемо за народ, играћемо за Србију!
Зашто легендарни генсек Црвене звезде није пре говорио о непристојној понуди француског тајкуна, који за остварење својих намера активирао балканску везу разасуту од Азурне обале до Париза?
– Нисам желео да неко те моје речи протумачи као Цвеле хоће да се прикаже као херој. Учинио сам само оно што ми је налагала моја савест, љубав према Србији, овом народу, својој деци и будућим генерацијама Звезде.
Саиграчи су веровали у њега: Стеван Дика Стојановић прима пехар из руку Ленарта Јохансона – ФОТО: fkcrvenazvezda.com
Торба пуна пара на кревету у “Славији”
„Банана“ примљена од некадашњег кошаркашког центра, довела је до промене плана тапијеваца. Окренули су се играчима и њиховим телефонима. Кренули су од, наравно, голмана. Стеван Дика Стојановић прича:
– Имао сам дозволу клуба за одлазак тог лета у иностранство. Обавио сам већ био разговоре са неким људима кад сам добио хитан позив да се јавим у хотел „Славију“. Роби (Просинечки, прим.а.) био је са мном. Ипак, он је остао у ресторану, није се пео горе. Кад сам ушао у собу, имао сам шта видим. На кревету црна торба. Брзо сам изашао, у ушима ми је остало: „Победиће Олимпик, свакако. А уверићемо све да си ти узео паре и пустио гол. Тарифа је била невероватних милион марака по голу!
Драган Џајић и Љупко Петровић – ФОТО: Приватна архива
Играчи рекли: Нека брани Дика
– Отишао сам до клуба и све испричао. Рекао сам им да одлуче. Љупко је сматрао да је најбоље да играчи између себе реше да ли ми верују или не. Сви до једног су рекли да ми верују и да треба да браним. Брзо се пребацила прича на тактику. Зашто таква дефанзива.
Расправу је прекинуо Љупко Петровић чувеном реченицом: Да смо играли лепршаво у финалу заборавиће се чим слетимо у Београд, а да смо освојили Куп шампиона памтиће се заувек! Учините све да постанете јунаци! Тако је торба из „Славије“ брзо скинута са дневног реда у свлачионици, али није и из моје главе.
Хацијенду обезбеђивали Звездини људи
И Дејан Савићевић је пре неколико година француским новинарима рекао да су пре утакмице са Марсејом Белодедић, Просинечки и он добили понуду од по 500.000 марака да изгубе финале.
Како је био јак удар на играче Црвене звезде након што је од врха клуба стигао одговор – „не долази у обзир, играмо за народ“- говори податак да су хацијенду поред Барија, где је била смештена клупска експедиција, обезбеђивали људи које је ангажовала управа црвено-белих. Ни једна марка није могла да пролети!
Сваком фудбалеру Олимпика, није на одмет рећи, било је јавно обећано по 400.000 марака, док су црвено-бели добили 64.000 марака. Плус фудбалску бесмртност!
Откривено да је намештао утакмице: Бернар Тапи – Фото:АП
Први одлазак “чудотворца из Марсеја” у затвор
Тапи, наравно, није мировао. Две године након Барија Жан Жак Едели, фудбалер Олимпика, проглашен је кривим за потплаћивање фудбалера Валенсијена Кристофа Робера, уочи утакмице са Валенсијеном, коју је Марсеј добио 1:0. Том победом Олимпик је осигурао пету узастопну титулу. Тај трофеј одузет им је наредне године судским путем, а тим је морао на казнено-поправне мере у другу лигу.
Бернар Тапи, министар француске владе у време председника Франсое Митерана, осуђен је на затворску казну од осам месеци, уз то је добио и петогодишњу забрану обављања свих функција у фудбалу.
Пре три године Едели је за дневник Л’Екип рекао да је „варање било Тапијева друга природа“. И док је то мање-више било познато, он је потврдио оно о чему се доста шушакало – да је „неколико фудбалера Олимпика примило допинг-ињекцију уочи финалне утакмице са Миланом“. Олимпик је победио (1:0) и освојио Лиге шампиона у сезони 1992/93. Према Еделијевим речима, „играчи су стајали у реду за ињекцију“, а једини који се томе успротивио наводно је био Немац Руди Фелер.
Након што је одслужио казну затвора Бернар Тапи је из фудбала, где је направио опасан циркус, отишао на позоришну сцену, са комадом “Лет изнад кукавичијег гнезда”. Тапи је играо улогу Патрика Мек Марфија, лика који је Џеку Николсону 1975. године донео Оскара.
Скакао из костима у костим као добро плаћени кловн
ЈЕДИНИ ЧИСТ: Руди Фелер је одбио да прими допинг ињекцију пред финале против Милана – ФОТО: АП
Игра у лудачкој кошуљи није му тешко пала. Вешто се кроз живот пребацивао из костима у костим. У влади Франсоа Митерана имао је “популистичку улогу за успављивање нације“.
Потом је уследила страначка каријера у Радикалној партији, где га је Митеран употребио за политичко уништавање свог ривала Мишела Рокара.
Одатле је катапултиран у фудбал као власник фирме “Адидас” и Олимпика. Био је заговорник концепта лажирај, подмити и превари у фудбалу, те укради, проневри и фалсификуј у сфери јавног капитала. Каквог је формата био најбоље говори податак да је пропалој банци „Креди Лионе“ остао дужан више од 500 милиона марака (звучи познато!?).
Тапи је 2007. године подржао Николу Саркозија на председничким изборима. После волшебне арбитраже, убрзо по доласку Саркозија на власт добио је чак 403 милиона евра на конто обештећења у спору са банком „Креди Лионе“, уз образложење да је поштујући њене сугестије по нижој цени продао акције „Адидаса“, чији је био власник.
Шест банковних рачуна, три полисе животног осигурања
Суд у Паризу је 2013. одлучио да му привремено заплени део имовине. Под кључем су се нашла његова три рачуна животног осигурања са 20 милиона евра, кућа у Паризу вредности 69 милиона, вила у Сен Тропеу од 48 милиона евра. Конфисковано је и шест Тапијевих банковних рачуна и његов удео у власништву у медијској групи чији су листови Нис матен и Прованс.
Директор Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристин Лагард морала је да се појави пред судом у Француској по оптужби за занемаривање дужности поводом исплате 400 милиона евра. Лагардова (59) је била министар финансија у влади председника Николе Саркозија у време када је Тапију исплаћена спорна компензација.
И на крају, Суд у Француској одбацио је пре пола године Тапијев захтев да му буде исплаћена одштета од преко милијарду евра и наредио да држави врати 400 милиона евра.
Можда ће неко рећи зашто крајем маја пишете о Бернару Тапију. Није ово прича о том белосветском преваранту. Ово је прича о Црвеној звезди. Да не буде забуне, ово је прича о оној Звезди!
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ОЛИМПИК МАРСЕЈ 5:3 (0:0)
Бари, 29.мај 1991. Судија: Тулио Ланезе (Италија). Стадион: „Свети Никола“. Гледалаца: 50.000. Стрелци из једанаестераца: Просинечки, Бинић, Белодедић, Михајловић, Панчев (Црвена звезда), Казони, Папен, Мозер (Олимпик)
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Стојановић, Југовић, Маровић, Шабанаџовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Михајловић, Панчев, Савићевић (Стошић), Бинић
ОЛИМПИК МАРСЕЈ: Олмета, Аморос, Ди Меко (Стојковић), Боли, Мозер, Казони, Жермен, Водл, Папен, Абеди Пеле, Фурније (Веркрис).
