ШИРЕЊЕ НАТО и ЕУ: Западни реалисти наспрам балканских

Александар Павић

14:00 26.05.2016.

„Већ скоро месец дана посматрамо константно гомилање америчких и НАТО снага дуж и близу руских граница – на копну, мору и у ваздуху. Ништа слично није виђено на руским границама, такво гомилање непријатељске војне силе, од немачке инвазије на Совјетски Савез 1941… Да ли месечаримо ка правом рату против Русије, или је ово план да се испровоцира рат са Русијом?“

Док Мило Ђукановић, заједно са осталим регионалним НАТО-лобистима, гусла свој десетерац о културно-цивилизацијским предностима учлањења у НАТО свакоме ко, попут Хашима Тачија, хоће – а и ко, попут митрополита Црногорско-приморског, неће – да слуша,[i] људи од имена и угледа у НАТО колевци, САД, упозоравају на опасност. Попут нпр. познатог стручњака за Русију, професора Стивена Коена:

„Већ скоро месец дана посматрамо константно гомилање америчких и НАТО снага дуж и близу руских граница – на копну, мору и у ваздуху. Ништа слично није виђено на руским границама, такво гомилање непријатељске војне силе, од немачке инвазије на Совјетски Савез 1941… Да ли месечаримо ка правом рату против Русије, или је ово план да се испровоцира рат са Русијом?“[ii]

Познати амерички стручњак за међународне односе и, између осталог, отац теорије „офанзивног реализма“, Џон Миршајмер, сматра да САД треба „постепено да се повуку из НАТО“.[iii] Такође сматра да су „ширење НАТО, ширење ЕУ и промоција демократије долили уље на ватру која је само чекала паљење“.[iv] А то су управо „вредности“ којима се Ђукановић и компанија јавно одушевљавају.

Овако Миршајмер дефинише америчко понашање током последњих 25 година:

„Наша основна спољна политика је политика либералне хегемоније – која садржи две димензије. Прва је та да смо решени да војно доминирамо над целом земаљском куглом – нема места на свету које није битно за незамењиву нацију, стало нам је до сваког кутка планете, и занима нас да будемо војно доминантни на сваком месту, свуда… Друга димензија је да смо дубоко посвећени преображавању света – дубоко смо посвећени томе да натерамо све друге да личе на нас“.[v]

Још један познати амерички спољнополитички реалиста, Иван Еланд, нада се да ће „Сједињене Државе можда поново схватити да покушаји да се стране културе мењају под претњом оружја обично нису успешни, и да ће се са несавршеним ситуацијама које постоје у другим земљама носити на конструктивније начине“.[vi]

Еланд такође подсећа да „према америчком Уставу, америчка војска треба да брани земљу, а не да одржава прекоморску империју која изазива глобалну нестабилност и поткопава америчку безбедност“.[vii]

Доналд Трамп дугује свакако један пристојан део своје популарности чињеници да се противи наставку политике либералног интервенционизма – што се, између осталог, огледа у његовој жестокој критици америчког напада на Ирак[viii] – да се залаже за покушај постизања разумевања са Русијом[ix] и, уопште, за политику „Америка на првом месту“,[x] која подразумева бригу о сопственим интересима уместо о (наводним) идеалима „ширења демократије“ и играња улоге глобалног полицајца, и да сматра да је НАТО „превазиђен“.[xi]

Наравно, на овакве разумне приступе регионални „НАТО реалисти“ гледају са презиром. То јест, гледали би, кад би знали – или смели да знају, за њих. Али они не спадају у задато штиво. Нити обезбеђују грантове, стипендије и слично.

Тако испада да су реалисти из водеће НАТО земље малтене идеалисти у поређењу са балканским „реалистима“. Ови први су за коришћење моћи само тамо где је то неопходно или је у функцији неког виталног националног интереса. Ови други јој се, пак, клањају. Ови први би да избегну светски рат, ако је икако могуће. Ови други се безбрижно, површно, скоро весело прикључују тој крвавој лудој журци у најави, са амбицијом да повуку и остале у тај понор.

А, ипак, у овдашњим медијима, ови други некако уживају ореол „разумних“, „рационалних“, па чак и моралних људи, забринутих за „будућност наше деце“, посвећених, попут Ђукановића, „стабилности“ целог региона.[xii] Што би требало да значи да су њихови противници, односно противници даљег НАТО ширења – ти који представљају праву опасност за мир. Попут, по бившем анти-фашисти Милу, Српске Православне Цркве.[xiii]

Једна од ових реалности је ишчашена.

Милов шлагер се још увек налази на врху топ листе НАТО (над)реалиста. Али са врха се може само доле. То је реалност која се не може променити.

[i] http://www.politico.eu/article/milo-dukanovic-like-it-or-not-montenegros-going-west-interview-europe-nato-russia/

[ii] http://sputniknews.com/politics/20160521/1040012274/russia-us-nato-buildup.html#ixzz49ceGfmNE

[iii] http://www.theamericanconservative.com/articles/out-of-the-cold-war/

[iv] https://www.foreignaffairs.com/articles/russia-fsu/2014-08-18/why-ukraine-crisis-west-s-fault

[v] http://www.theamericanconservative.com/articles/out-of-the-cold-war/

[vi] http://original.antiwar.com/eland/2016/05/23/trajectory-us-policy-vietnam-offers-roadmap-mideast/

[vii] http://original.antiwar.com/eland/2016/05/16/military-needs-defend-country-not-undermine-american-security/

[viii] http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/557902/Tramp-priznaje-Invazija-na-Irak-najgora-odluka-u-istoriji-SAD

[ix] http://ruskarec.ru/news/2016/03/26/tramp-rusija-i-sad-mogu-biti-saveznice-u-borbi-protiv-id_579267

[x] http://edition.cnn.com/2016/04/27/politics/donald-trump-foreign-policy-speech/