Прочитај ми чланакПочетком јула у пољској престоници Варшави биће одржан самит НАТО-а. Генерални секретар алијансе, господин Столтенберг, полаже велике наде у тај сусрет.
Како да не, па организација на чијем је он челу сада има посла преко главе.
Недавно су у областима Естоније који се граниче са Русијом – Тартуској, Пилваској и Вируској одржане вежбе „Пролећна олуја“. Сакупили су јединице из САД, Велике Британије, Холандије, Немачке, Пољске, Латвије, Литваније, Белгије, као и Финске и Шведске које нису биле чланице алијансе, ради припреме за војно време. У Естонију су дотерали и војну технику – америчке хеликоптере СН-47 Chinook, ловце F-15 и британски Еurofighter Typhoon.
Паралелно са „Пролећном олујом“ у суседној Литванији су одржане вежбе специјалаца НАТО-а. Није први пут да на границама са Русијом, коју у Бриселу сада називају искључиво „главним противником“, алијанса врши демонстрирање своје војне снаге. Али – да ли ће то стварно повећати безбедност балтичких земаља, које нико и не намерава да нападне?
Трошити стотине милиона евра на војна сакупљања су приказана у Вашингтону, зато што је он врло „узнемирен“ због ситуације на Истоку Европе.
Нова „трка у наоружању“ је бизнис који много доноси, и ако постоји нова техника – одмах треба почети са њеним коришћењем.
Да ли постоји стварни непријатељ или не – то ни мало не мења суштину.
Сви одавно одлично схватају да Исток Европе неће постати мање миран од тога што ће се тамо сакупити још више војника и оружја. Многи западни аналитичари сматрају, не без основе, да је претња балтичким државама од стране Москве баш претерана. Алијанса чини све да остане на површини, мада она више никоме и не треба, тим пре у Европи. Али америчка политичка, финансијска и војна елита неће то да призна.
Најважније је да војна индустрија САД не остане без наруџбина и да се не шаље у пензију огроман број генерала, адмирала и осталих армијских начелника. Митови се брзо стварају али њихово растурање је прилично тешко. Што се НАТО више ближи руским границама, то обичне Европљане више плаше причом да се мора од Руса штитити сваки боговетни дан.
Али – реанимација слике непријатеља само један циљ – да се јавно мњење припреми за раст обрамбених трошкова. Од 2014. западни медији се само тим и баве. Сада много њих говори да Немци хоће да улогу главног куратора процеса на ширењу Снага за брзо реаговање пренесу на НАТО. У Берлину су се увек поносили тиме што је Бундесвер називан „ударна снага“ алијансе у Европи. Министар одбране Урсула фон дер Љајен не жали новац ни на војне наруџбине, ни на повећање армије за још 15 – 20 хиљада добровољаца.
Младо покољење Немаца се ослободило осећања кривице за злочине својих предака у годинама Другог светског рата. Пропаганда претвара дојучерашње пацифисте у нове војнике Бундесвера који су спремни да изврше баш свако наређење своје команде. Тим пре што се за рад у армији прилично плаћа. Посебно уколико се они шаљу у иностранство: до 4.000 евра.
Не треба ни да се заборави да у Бундесверу може бесплатно д се добије и пристојно образовање – он има два своја универзитета – у Хамбургу и Минхену. Могу да се заврше факултети за 50 различитих професија, а са дипломама „бакалавра“ и магистра за 20 праваца. Избор је огроман. А најважније је да ће они који заврше та два универзитета свакако добити посао. НАТО-у ће они сасвим сигурно добро доћи.
