Прочитај ми чланакВЕЋ напету ситуацију између Москве и Вашингтона на истоку Европе, због постављања америчког антиракетног штита у Румунији и почетка градње још једног у Пољској, додатно заоштравају маневри којима ће НАТО ускоро да тестира способност одговора на руску инвазију са исток. Белорусија и Русија јуче су најавиле заједнички одговор.
Руски председник Владимир Путин раније је оценио да је растуће војно присуство НАТО у источној Еврoпи „претња руској безбедности“ и најавио распоређивање још 50.000 руских војника у западним регионима земље. С друге стране, на јулском самиту НАТО у пољској престоници Варшави, очекује се усвајање мера за „билдовање“ трупа НАТО у Пољској, Естонији, Летонији, Литванији, због страховања од могућег сукоба с Русијом.
– Два месеца уочи самита НАТО у Варшави, многи њени чланови су забринути и због повећања руског војног присуства у Црном мору – наводи британски дневник „Фајненшел тајмс“, тврдећи да је Москва у јачање своје црноморске флоте после 2010. године уложила милијарду долара.
Западна алијанса процењује да руски бродови, наоружани ракетама „калибар“, из тог мора могу да погоде сваки циљ „између Каира и Виљнуса“. И док „Фајненшел тајмс“ пише да ћа Алијанса повећати број патролних и извиђачких летова управо изнад Црног мора, руски војни експерти помињу могућност да Москва шаље подморнице до обала САД.
Упркос овом укрштању копаља на истоку Европе, генерал НАТО Салвадор Фарина каже да „за сада“ не види могућност започињања тоталног рата између Русије и НАТО.
Но, угледни недељник „Економист“ упозорава да су пажљиви механизми које су амерички и совјетски официри неговали током Хладног рата да би избегли војне инциденте, сада великим делом – нестали.
ЧОМСКИ: АМЕРИКА ГУБИ ПОЗИЦИЈУ
САД губе водећу позицију на међународној сцени – процењује амерички историчар Ноам Чомски. У есеју за сајт „Том Диспеч“ он подсећа да је после Хладног рата моћ оружаних снага постала кључна за међународу политику САД, што је посебно актуелно у источној Азији, Европи и на Блиском истоку. У сваком од ових региона „поредак безбедности“ који су поставиле САД сада је стављен пред изазов. Поводом напетости између САД и Русије, он каже:
– Није потребно питати како би САД реаговале када би се земље Латинске Америке придружиле Варшавском пакту, а Мексико и Канада размишљали о овој варијанти… Чак и сам наговештај тога ЦИА би „максимално оштро“ прекинула – наводи историчар.
