Прочитај ми чланакМојој деци, деци моје деце да чују лавеж паса и помиришу цвеће
Оно што су пророковали писци научне фантастике још од времена кад је Мери Шели смислила др Франкештајна који је удахнуо живот лешу, није могло да се не догоди. После толико времена постојања, човек је одлучио да се позабави прекрајањем живота.
У једној генерацији раније, фармери су сејали семе и користили хербициде онда кад је то било неопходно. Углавном их нису ни користили. Данас имате семе које је пре сађења дизајнирано да буде прскано. Да ли сте знали да је Монсантов БТ кукуруз, само по себи регистрован као инсектицид? То је зато што је свака ћелија прерађена да производи БТ, природни токсин за бактерије. Ако нпр. црв поједе било који део биљке, умреће.
Тренутно и пољопривредна и медицинска биотехнологија користе генетски инжењеринг.
Генетски инжењеринг је технологија која напада ћелије. Шта је то добро у нападању ћелија, сигуран сам да знате одговор? Наравно бактерије и вируси.
Пре неколико година, било је 16 држава које су забраниле ГМО (у потпуности или делимично). Данас, постоје најмање њих 26 укључујући Аустралију, Швајцарску, Аустрију, Кину, Индију, Француску, Њемачку, Бугарску, Луксембург, Грчку, Мађарску, Пољску, Италију, Мексико и Русију. У Русији је усвојен закон под редним бројем 667 у Москви, а тим законом се произвођачи и дистрибутери ГМО-а третирају као терористи. Овај закон утиче и на фирме које продају одређене пестициде и додатке неопходне за ГМО семе. Путин је саопштио да су ГМО произвођачи терористи и да за њихову храну нема места у Русији.
2011. године објављена је студија у „Enivromental Sciences Europe“ рађена на 19 сисара који су храњени ГМО сојом и кукурузом. Испитивања су трајала 90 дана и показала су оштећења бубрега и јетре чији је узрок било коришћење ГМО хране. Бубрези су били оштећени 43.5% док су оштећења јетре износила 30.8%.
Насупрот ономе што биотехнолошке компаније тврде на својим сајтовима, ГМО усеви не доносе веће приносе. Опширни извештај из 2009. године од стране „Уније забринутих научника“ показао је да ГМО соја и кукуруз нису произвели повећање приноса у односу на класично узгајану соју и кукуруз. Чак и ако будућа унапређења буду способна да повећају приносе, истраживања из 2008. су показала да су методе органског узгоја са мало или нимало хемијског ђубрива и коришћења пестицида биле у стању да повећају принос и до 116%.
Али ту није било новца за зараду међународних агро-хемијских компанија (цитирам извештај) тако да се јавности пласирају приче да су ГМО усеви, који не повећавају приносе неопходни да зауставе глад у свету. (извор: unctad.org)
Покренули смо хемијски процес у живој ћелији убацивши у њу вештачку генетичку поруку. Направили смо „нешто“. Још нам није пошло за руком да то нешто узгојимо до зрелијих узраста, али изгледа да је само питање времена. Већ знамо да клонирамо. Променили смо пол једног мајмуна док је још био у мајчиној утроби. Можемо да бирамо пол наше деце. Из материце женке павијана, извадили смо заметак, стар пет дана и усадили га у материцу друге женке која је касније донела на свет младунче. И син и обе мајке су остали здрави на крају. Изгледа да пред могућностима које нас узбуђују, никад нећемо моћи да одолимо.
Можда је овоме је овоме свему одличан назив „Ђавоља доктрина“ дао др Ервин Чаргаф (Erwin Chargaff). Ђавоља доктрина је учење да се оно што је могуће урадити и мора урадити.
Биомедицинска технологија је допуштајући да техничка мерила потисну хумане и моралне разлоге, продужила људски живот иза тачке где он губи готово сва својства људског. Филозофија истраживања је у име објективног научног знања, дозволила да јужноафрички црнци оболели од сифилиса трпе без лечења 25 година. Пословна технологија која је само због профита, довела до затварања очију пред потребом да се предузимају најосновније мере здравствене предострожности, као што је био случај у Сјеверној Италији где је облак опасног гаса из једне фабрике у највећем степену угрозио тамошње становништво.
Генетичко инжењерство може да се користи у сврху решавања медицинских проблема, бринући се и о наследним и о инфективним болестима. Примарни задатак истраживања у хуманој молекуларној генетици је да утврди каквих оштећења има на нивоу гена и како та оштећења утичу на симптоме одређеног генетичког обољења. Ситуација је нешто једноставнија уколико се ради о мутацији само једног гена. Међутим, врло су честе мутације на више гена и оне за последицу имају појаву одређених симптома. Измени ли се структура гена, измениће се и произведени протеин. Такве промене у генима називају се мутације, носиоци тих гена – мутантима.
“Има неке логике да се то уради, али то не треба да раде ни амерички председник, ни папа већ јавност која мора да процени докле се стигло и шта даље. Треба да се уведе строг светски протокол..”(одговор Владимира Глишина на новинарско питање о забрани клонирања)
![gmo voce]()
ГМО храна и Ми
Прва модификована биљка која се појавила на светском тржишту је парадајз, а појавила се још 1994. године. Од тада се производе генетски модификоване биљке. Најчешће заступљене су соја, кукуруз, уљана репица и памук.
Добронамерни проналасци могу да се отргну контроли. Звучи вам познато? Сетимо се Нобела.
Познати филантроп, Бил Гејтс финансира стварање ГМО банана са витамином А који смањује смртност и слепоћу деце. Овај господин се годинама позива на политику еугенике, али ми се сада нећемо бавити његовим ставовима. На другој страни имамо познатог генетичара Дејвида Сузукиија који је изјавио:
„ГМО храна је масовни људски експеримент”.
Немамо појма које су дугорочне последице генетске манипулације на популацију у свету. Нема начина да наша државна здравствена тела истраже све комбинације у пермутацијама, на великој скупини људи током дужег временског периода, и да би након тога са сигурношћу изјавили да је ГМО храна здрава и корисна. То што су тестови на пацовима који се хране гмо кромпиром показали да они расту спорије након двије или више генерација и развијају проблеме са плодношћу и неке проблем са развојем органа, нама данас изгледа свеједно. Неки се плаше да би се то могло догодити и људима, а ви? Не говоре вам много, не говорите много.
Напомена
Аутор се користио саопштењима са међународних скупова посвећених генетичком инжењерству као и бројни часописима који се баве овом темом: Biotehnology, New Scientist, La Recherche и слични.
Стари Сумери су се служили једним правилом у размишљању. Када је било питање доношења неке важне одлуке (обично одлуке да ли да се крене у рат против Вавилонаца), они су морали два пута да размисле. Уколико би прву одлуку донели када су били пијани, морали су поново да је разматрају у трезном стању. Ако би пијани одлучили да крену против Вавилонаца, онда би током дана када би били сасвим трезни, размотрили ту одлуку да би проверили да ли је то мудро. У обрнутом случају, ако би потпуно трезни одлучили да би стратегисјки било мудро да нападну Вавилонце, застали би и рекли „хајде да ми попијемо мало вина“.
Онда би пијани имали можда другачији закључак: „Нема потребе да кренемо у рат против њих. Ми волимо Вавилонце“. Премда су били далеко од данашње технологије, Сумерци су имали потпуно исправан приступ.
Данас заиста нема никаквог разлога, да ми или наши научници не размишљамо разумно. Можда не би било лоше да људи запослени у Монсанту понекад размисле два пута. Можда наше институције треба да размисле два пута, ако не због нас, онда због своје деце да званично почну да обележавају храну која садржи ГМО. Нека се воде примером познатих компанија као што су „Марс” и „Келогс”, из америчке државе Вермонт, које су почеле да обележавају те производе, а међу њима су бомбонице „ М енд М” и „скитлес”, жваке „вригли”, као и популарне житарице.
Због тога што би институције имале потешкоћа када би нам говориле истину, најчешћи вид манипулације данас је њихово пласирање полуистине. Полуистина је постала норма. Полуистине стварају проблеме. Давно рече енглески песник Лорд Тенисон, да је полуистина најцрња од свих лажи. Најбољи начин за лансирати лаж је полуистина јер оне изгледају привлачне и вероватно тачне иако то нису.
