Прочитај ми чланакГубитник сваких, али баш сваких избора је народ, јер имати право гласа не подразумева и могућност избора, не у држави где се новац за лечење болесне деце сакупља смс порукама, а оне талентоване- свирањем на улици!
Док се политички муљ и талог раскусуривао с нашим судбинама она је ћутке, превише озбиљна за своје годинице, свирала виолину у самом центру града, прозирна и лепетава ко анђео, благословена и „проклета“ даром да умири неумирене душе намерника, Палчица небеских висина- Јована Савић!
Јел ко уживао слушајући како се виолином надсвирава с васељеном?!
Може ли се уживати у трептају неокрилаћеног анђела којем је пад једини лет, и чије висине зависе од милости нас који једва земљом ходимо, вукући свакодневицу ко бреме- не, не може, јер стајала је на том месту, ко малени путоказ ка бестрагији сакупљајући новац за одлазак на такмичење у Италију, а уживати у нечијој муци па и кад звучи као пој херувима- грех је недостојан покајања!
Да, сакупила је новац, одлепршала у славу прећутавши виолином да анђели у Србији крила морају да зараде, дословно, јер данашње задужбине иконопише грешна и неисповеђена фукара, малајући „свеце“ украдених ореола и лажног подвижништва!
Јована јесте данашња задужбина Србије за векове, једнако велика и света ко Дечани, јер је и тај божански камен зидан вером, духом и душим, како би другачије надвисио столећа до бескраја!
Данас је анђелица свачија! Свако би сада да на та крила испише спонзоркси лого; поруку вере у њу; стане крај ње верујући да јој је раван и каже оно што би требало да прећути заувек ако има иоле образа: Јована је благо Србије!
Не, Србија је благословена што је има, чемерна што има још хиљаде деце налик њој чији лет зависи од нешто ситнине добронамерника, али благо није, нажалост, о дивна земљо сељака на брдовитом Балкану и сељачина убеђених да си плаћена да само за њихове очи умроно и мазно плешеш око шипке на момачким вечерима пред њихове инцестоидне политичке бракове!
Џаба ти, Вучићу, сваки темељац којим мориш дроб ове намучене земље, баш колико и вама отужна опозицијо настојање да се на то камење успете и пљунете у вис- док год се у Србији новац за лечење болесне деце скупља смс порука а оне талентоване у коферу виолине на плочнику!
Од икона које вам у славу фарба бесчасна фукара остаће смо гримасе, а ореоли ће вам пасти на букагије и стеге људскости, таман ко она оков за бурад, пуна речите празнине о вама!
Но, опет, криви смо искључиво ми, јер гласајући вазда бирамо за најубедљивијег пајаца, верујући да ће његова победа бити наш мањи пораз, никако и тријумф човека!
Срећа па барем плочника имамо онолико, срамних узлетишта малених анђела, и још нешто ситнине што није стрчала кроз бушне џепове- да им изнајмимо крила!
Без бриге, врати ће вам их, њима требају само на кратко а онда их, господо, упртите на себе и добро залетите…
Пријатан лет, уживајте у висинама гупости и срама- бескрајне су у та четири зида ваших потемкиновских задужбина..
