Прочитај ми чланакТоком изградње наше најважније путне саобраћајнице, откривена многа нова археолошка налазишта. Прстење, минђуше, огрлице, дијадеме, стаклене и керамичке посуде, само су неки од предмета који су "изронили"
Изградња Коридора 10 коначно је у завршној фази, а у протеклих седам година колико траје, на његовој траси препречила су се многобројна археолошка налазишта. Златни и сребрни накит, огрлице од стаклених и златних перли, стаклене и керамичке посуде, само су неки од предмета који су „изронили“ испод вековних наслага земље.
Копајући терен за нову саобраћајницу испред неимара су се појављивали обриси старих цивилизација. Неки драгоцени, неки мање битни, а сви важни да се боље разуме и добије јаснија слика о прошлим временима и људима који су на овом простору живели. У „Коридорима Србије“ кажу да заводи за заштиту споменика културе који су учествовали у овим пројектима припремају изложбу фотографија, како би и грађанима презентовали обављена археолошка истраживања.
Последња четири археолошка локалитета истражена су крајем прошле и почетком ове године. Стручњаци из Завода за заштиту споменика културе Крагујевац и Завода за заштиту споменика културе Ниш су заједничким снагама откривали Бегов мост код Пирота, Белавину и Црноклиште код Беле Паланке, као и Копашницу у близини Грделице.
На локалитету Мале Копашнице пронађено је више од 200 предмета од злата, међу којима око 70 минђуша, неколико огрлица и прстења. Археолози су открили и чак 18 дијадема. Међу њима има најједноставнијих карика, али и раскошног накита, опточеног драгим камењем. Мала Копашница је позната у археологији и по карактеристичном начину сахрањивања.
– На овом простору откривени су гробови инхумираних и спаљених покојника. Сви гробови са инхумацијом имали су конструкцију од опека, док је један гроб био озидан каменом и опекама и покривен великим каменим плочама – објашњава Славица Ђорђевић, из Завода за заштиту споменика Крагујевац. На локалитету Бегов мост – Станичење у Пироту истражено је 39 гробних целина. На лобањама две индивидуе констатовани су трагови вештачког обликовања лобање, што се доводи у везу са германским племенима из периода сеобе народа. На основу покретног археолошког материјала утврђено је да је некропола из периода између IV и VI века н. е.
Археолошка истраживања на локалитету Горње поље у атару села Црноклишта у општини Пирот, показала су да је у античком периоду на овом подручју био већи занатски центар за производњу опека, а вероватно и керамичких производа. По отпаду који је одлаган поред пећи утврђено је да је печена грнчарија за кућне потребе, црепови, разни предмети за свакодневну употребу и покућство.
Током истраживања локалитета Горње Поље – Белавина у селу Сињац у општини Бела Паланка откривена је некропола старог села Сињац из периода XVI-XVII века – наводи Ђорђевићева. – Западно од ове некрополе пронађени су темељни делови два преисторијска тумула са остацима урни. То је још једна потврда да се на овом простору налазила и већа преисторијска некропола, као и насеље из периода бронзаног доба.
И јужни и источни крај Коридора 10 провучени су преко и око већ постојећих путева за Константинопољ, односно Цариград, а касније Истанбул, и Малу Азију са једне стране, а са друге према поморским путевима и лукама у Грчкој. У последњих неколико година било је доста налазишта, како на путу ка Македонији, тако и према Бугарској.
У „Коридорима Србије“ кажу да су наилазили на насеља, гробља, црквишта и путеве старог и средњег века. У самим гробницама су налажени разни предмети у зависности од доба када је сахрањиван покојник, да ли је дете или одрасла особа, у ком времену и епохи је особа сахрањена, као и од околности под којима је долазило до смрти.
Инжењери из „Коридора“ су у зони села Осмаково наишли на мноштво гробних места. Археолози то откриће тумаче као доба неке епидемије или болести, јер на покојницима није било трагова ломова или пробоја са ломовима и засецима костију, a читаве породице су истовремено сахрањиване. На другим местима се наговештавало сахрањивање на брзину, у оквиру дворишта или у некадашњим кућама, па то указује на ратна времена и забране кретања или на страхове да се покојник однесе и сахрани на гробљу.
Како су се времена мењала, а и утицаји појединих центара моћи, тако се могло наслутити и којој епохи и статусу припадају покојници. Показатељи су, пре свега, ознаке чинова, оружја и оклопи, кациге и шлемови, мамузе и разне друге корице, бодежи, копче и ремења.
У зони села Шпај, по записима се налазило девет богомоља, са конструкцијом раног хришћанског периода, највероватније из четвртог века. Претпоставља се да је црквиште које је лоцирано на обронцима падине у ствари некадашња црква за коју се претпоставља да је била седиште Светог Николе Ремезијанског који је један од пионира хришћанства. Црквиште је пажљиво обрађено, а после три године застоја инжењери из „Коридора“ су урадили пројекат конзервације, који спречава нарушавање постојећег стања црквишта. Разматрано је и измештање објекта, али место на које би се изместио, по мишљену стручњака, не би било никада оно на коме су се вршили обреди. Уз пристанак највиших црквених ауторитета приступило се конзервацији објекта на месту на којем је пронађен.
РАНОХРИШЋАНСКО ДОБА
На потезу ка Бугарској, пре неколико година је откривен „Via militaris“, стари римски пут са карактеристичним поплочавањем и структуром. У „Коридорима Србије“ објашњавају да су се, нажалост, археолошка испитивања и откопавања артефаката ограничавала само на зону која је у власништву Републике Србије, односно ЈП „Путеви Србије“ и „Коридори Србије“ – такозвану зону експропријације.
– У котлини преко пута Беле Паланке, некада Ремизијане, наишли смо на многобројне гробове из ранохришћанског доба који су карактеристични по свом облику, па их је лако препознати, јер су грађени као кућице са кровом и улазом, по облику подсећају на праве куће. Налазили су се у близини вила и кућа из римског периода које су такође нађене и само делимично обрађене, јер падају ван зоне пута експропријације и налазе се на ливадама које су приватна власништва – рекли су нам у „Коридорима“.
РАДИЛИ И ПО ЗИМИ
„Коридори Србије“ су обезбедили неопходна финансијска средства како би се ископавања, први пут у историји археологије на овим просторима, протекле зиме обавила у специјално конструисаним шаторским складиштима са грејањем, светлом и вентилацијом, чиме је омогућен рад и у отежаним, зимским условима.
– На локалитету Велика Копашница почетком децембра, по снегу и мразу су инжењери „Коридора“, уз помоћ археолога конструисали три специјална шаторска складишта која су могла лако и брзо да се преместе са једне на другу локацију – објашњава Дмитар Ђуровић, директор „Коридора“. – Уместо предвиђеног почетка радова у марту 2016. и предвиђених 36 радних дана, у оваквим условима копање је завршено за 25 дана током зимских месеци. Тиме су постављени нови стандарди квалитета и услова за археолошка ископавања.
БОГАТСТВО У ГРОБУ
Војници су имали груписана војна гробља, која су најчешће формирана после окршаја и битака. Како објашњавају стручњаци, становници насеобина су имали своја, самоубице су сахрањиване ван гробних места, а разбојници и зулумћари најчешће тамо где су убијени и подаље од осталог становништва. На богатијем становништву и црквеним великодостојницима су често налажени огрлице, ланци и копче.
Како су разни пагански обичаји налагали, за „добра пута у долину смрти“, стављао се ковани новац, грнчарија са водом или храном, штапови за ходање као и штапови са атрибутима власти кмета села или неког црквеног старешине. Када су деца у питању, тада су то омиљене играчке или минђуше.
