"Санкције против Русије могу и требају бити укинуте када буду проведене одредбе мировног споразума из Минска и када Русија испуни своје обавезе", изјавио је амерички председник Барак Обама на заједничкој конференцији за новинаре с немачком канцеларком Ангелом Меркел у Хановеру.

Раније је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио „како санкције Русији показују неспособност Запада да утиче на Кијев, јер западни партнери одлично знају да се у Споразуму из Минска нигде не спомиње Русија, него су у свим тачкама задатке које треба испунити украјинско вођство, па чак и рокови у којима то мора спровести „.

Лавров је навео „како западни партнери разумеју да нису у стању да утичу на Кијев и како би испунили обећања Украјини“ одапињу стреле „против Русије.

Обама је боравио у радној посјети у Немачкој, где је с немачком канцеларком отворио индустријски сајам у Хановеру, један од највећих у свету, којем је ове године партнерска земља САД.

Према његовим речима, Сједињене Америчке Државе и Немачка поздрављају састав нове владе у Украјини.

Обама је рекао како је уверен да ће нова украјинска влада наставити реформску политику у тој земљи и додао како је с Ангелом Меркел разговарао о корацима НАТО савеза у пружању помоћи Ираку, али је и од Немачке затражио већи ангажман у чувању источних граница Северноатлантског савеза.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је двосмислено одговорила на питање о спремности Немачке да повећа учешће своје војске у активностима на источним границама НАТО савеза, али је најавила већа буџетска издвајања за војску.

Немачка је прошле године издвојила 35,5 милијарди евра за одбрану, што је око 1,2 посто њеног бруто домаћег производа, а до 2020. године ће то бити повећано на 39,2 милијарде евра.

„Знамо циљеве које нам поставља НАТО и ми им се полако приближавамо“, рекла је Ангела Меркел.

Иако је уочи доласка Барака Обаме, у Хановеру против планираног споразума о слободној трговини између ЕУ и Сједињених Држава (ТТИП) протестовало неколико десетина хиљада људи, Обама је са Ангелом Меркел разговарао о предностима споразума о Транспацифичком партнерству (ТТП), за којег мисли да ће бити завршен до краја ове године.

„Не очекујем да ћемо до краја године успети да ратификују споразум. Али мислим да ћемо успети да заврши посао на споразуму, који ће затим бити упућен нашим парламентима“, рекао је Обама у Хановеру.

Према речима америчког председника, „споразум ће дати огромну предност земљама које су укључене у ТТП“ и заложио се да САД и ЕУ што више промовишу идеју овог споразума, који је копија Трансатлантског споразума, у азијско-пацифичком региону.

Према његовом мишљењу, оба споразума „гарантују економијама земаља потписница већу конкурентност“, што је, наравно, апсолутна глупост.

Међутим, мора се признати да је Барак Обама, не својом заслугом, колико вазалском политиком европских лидера успео да створи јаз између Русије и Европске уније и европских земаља чланица НАТО савеза, који ће се тешко премостити. Посебно ако узмемо у обзир чињеницу да ће санкције Русији, које штете и земљама ЕУ, потрајати док се не проведе Споразум из Минска, што је још једна глупост, будући да Москва никако не може усвојити законе које мора изгласати Врховна Рада Украјине.

Дакле, све иде у најбољем реду и како је планирано. У овим околностима Русији не преостаје ништа друго него још веће окретање истоку, односно евроазијском простору и азијско-пацифичком региону. Колико ће то бити добро по Европу, видеће се у скорој будућности.

Ових дана је најављено како се очекује да ће Русија бити укључена у „јужноазијска заједницу за регионалну сарадњу“ (СААРЦ), а приступање блоку се очекује на 19. самиту који ће се у новембру одржати у Исламабаду, главном граду Пакистана. Како преноси пакистански аналитичар Tayyab Baloch, то ће бити велика прилика за Пакистан да поздрави Русију у СААРЦ-у, што би додатно интегрисало јужну и централну Азију са другим Евроазијским регионалним интеграцијама.

СААРЦ би се тако повезао са Евроазијским безбедносним блоком, Шангајском организацијом за сарадњу (СЦО), што је већ на путу. Углавном су се све јужноазијска земље придружиле СЦО, док СААРЦ чине нуклеарне силе Пакистан и Индија, које су као део СЦО затражиле јачање сарадње с Евроазијском економском унијом коју предводи Русија.

СААРЦ и СЦО

На југу Азије је СААРЦ економски блок од осам земаља и састоји се од Бангладеша, Бутана, Индије, Малдива, Непала, Пакистана, Шри Ланке и Авганистана. Додуше, Авганистан је географски већим делом у централној Азији, док је Мијанмар из југоисточне Азије такође потенцијални члан овог регионалног савеза. Осим тога, Аустралија, Кина, Европска унија, Иран, Јапан, Маурицијус, Мијанмар, Јужна Кореја и Сједињене Америчке Државе у групи имају статус посматрача.

Дакле, Русија, као пуноправна чланице су СЦО, али и главне земље групе СААРЦ – Индија и Пакистан, које су постале пуноправне чланице Шангајске организације прошле године, иако Индија технички блоку треба приступити током 2016., имају за циљ усредсредити се на регионалну сарадњу с циљем постизања мира и стабилности.

„Преносим наш дубоки осећај захвалности члановима СЦО за прихват Индије као пуноправне чланице“, рекао је индијски премијер Нарендра Моди, након што је одлука прошле године у јулу саопштена на самиту и то у друштву руског председника Владимира Путина, кинеског председника Сји Ђинпинга и премијера Пакистана Наваза Шарифа.

Осим тога, кроз евроазијске регионалне интеграције је цела јужна Азија на путу да се придружи породици Шангајске организације за сарадњу.

СЦО је мултилатерални блок с циљем да задржи стратешку равнотежу кроз добро осмишљен стратешки и економски механизам сарадње. Кинеско-руско партнерство у СЦО, као мултиполарне светске организације која се темељи на једнакости, сматра се кључем заштите Евроазијске економске уније и кинеског „Новог пута свиле“. СЦО је проширио свој географски досег и укључио централну, јужну, источну и западну Азију и циљ му је побољшати регионалну сарадњу кроз заштиту заједничких привредних и стратешких интереса. Осим кроз СЦО, јужну Азију повезује СААРЦ, а источну група АСЕАН.

НОВЕ МОГУЋНОСТИ

Земље групе СААРЦ су густо насељене и чине скоро једну четвртину светског становништва на само 2,96% територије. Зато се на СААРЦ гледа као на највеће светско тржиште, а ту је и суседна Кина која се сматра за најбржу растућу светсу економију. Упркос свом потенцијалу, регион СААРЦ –а је врло слаб. Политичке напетости и сукоби међу државама чланицама стварају нестабилну политичку атмосферу и то су главне препреке за већи домет овог региона. Иако је међу земљама чланицама утврђено подручје слободне трговине на основу уговора о слободној трговини (САФТ), због граничних спорова је постизање циљева и даље изазов.

Упркос препрекама у остваривању колективних економских циљева, сви народи групе СААРЦ ће потписати или су потписали споразуме о слободној трговини са другим нацијама и економским блоковима.

Кина као посматрач у СААРЦ-у је заинтересована за успостављање подручја слободне трговине са земљама чланицама и жели да све учествују у пројекту „Новог пута свиле“.

У ту сврху су Кина и Пакистан потписали споразум о слободној трговини. Непал и Индија са Кином проучавају могућности уговора, а Бангладеш, Малдиви и Шри Ланка су у фази преговора са Кином. Кроз поједностављени мега-инфраструктурни пројекат би се повезале земље јужне Азије са Европом, а такође су заинтересоване за повезивање са пакистанским транзитним трговачким путевима, односно кинеско-пакистанским трговачким коридором.

Ту је и Индија, која као и Кина, дели своје границе с Пакистаном, Непалом и Мијанмаром, због чега је Индија већ блокирала Кину и одбила захтев Пекинга за пуноправним статусом у групи СААРЦ.

С друге стране, Русија је предложила економску сарадњу између Евроазијске економске уније (ЕЕУ), СЦО и групе АСЕАН, како би се супротставила униполарном Транспацифичком партнерству (ТТП) на челу с Америком.

Недавно је, за време састанка СЦО у Кини, руски премијер Дмитриј Медведев представио руску визију у погледу економског партнерства кроз регионалне блокове.

„Русија предлаже покретање консултација Евроазијске економске уније и Шангајске организације за сарадњу, укључујући придруживање нових земаља савезу, а са земљама АСЕАН-а о стварању привредног партнерства заснованог на принципима једнакости и узајамних интереса“, рекао је Медведев.

Руски премијер је изнео предлог за стварање Великог евроазијског подручја слободне трговине (ГЕФТА), од Азије до Европе, што је познати предлог Владимира Путина, великог простора од Владивостока до Лисабона, али уз знатне преправке, захваљујући америчкој доминацији над Европом.

Иако је Европа заинтересована да се придружи или сарађује са Евроазијском економском унијом, САД су уплашиле ЕУ имагинарном руском агресијом. Зато је планула и Украјина, НАТО је распоредио своје оружје на границама Руске Федерације. Америка је напросто нападнута у Европу, представљајући Русију као претњу, а како се видело у Хановеру, чак се ни „гвоздена канцеларка“ томе не сме да се супротстави.

У међувремену, америчка противкинеска политика у Јужном кинеском мору је пружила прилику Русији и Кини да раде заједно и створе заједнички безбедоносни механизам у Азији и на Пацифику. Тиме је мутиполарни свет спречио амбиције стварања униполарног, вероватно дугорочно.

Дакле, Русија и Кина су се удружиле како би осигурале евроазијске интеграције и поједностављени пројекат „Новог пута свиле“. У овом сценарију, јужна Азија може бити срећна због њеног географског положаја који се налази на пресеку постојећих регионалних интеграционих блокова.

Индија збуњена због све већег утицаја Кине у СААРЦ-у, што је разлог зашто је након кинеске иницијативе за изградњу дјути-фри луке у пакистанској луци Гвадар, као део кинеско-пакистанског економског коридора, Индија најавила изградњу иранске луке Чабахар, као конкуренције луци Гвадар. Пакистан је предложио уступити своје две луке, Карачи и Гвадар, Шангајској организацији за сарадњу, тако да се максимално искористи потенцијал економске интеграције мултиполарних блокова. Пакистанска лука Гвадар омогућава једноставан приступ свим затвореним земаљама СЦО до међународне поморске трговачке руте.

Осим тога, Русија и Иран раде на правцу коридор „Север-југ“ који повезује јужну Азију с  Балтиком.

Дакле, Индија гради луку Чабахар како би се могла сама повезати са средишњом Азијом, заобилазећи Пакистан.

Опет конструктиван, под окриљем СЦО Иран је заинтересован за повезивање лука Чабахар и Гвадар, железницом, путем и енергетским цевоводима.

На жалост, ове двије сестринске луке, Гвадар и Чабахар, смештене су у региону Балуџистан, коју деле Пакистан и Иран, а обе се земље боре против сепаратистичких покрета. На иранској страни се сепаратистички покрет претворио у секташко насиље под саудијским утицајем, док на пакистанској страни званичници за подршку побуњеницима у Балуџистан окривљују Индију.

Пакистан се жалио да Индија покушава да саботира кинеско-пакистански економски коридор кроз подршку милитантима и сепаратистима.

Но, Индија је на истом броду са Русијом и Кином као чланица група БРИЦС и СЦО, иако неки потези актуелне власти као да враћају Индију на линију униполарног света.

Наиме, током БРИЦС-СЦО самита на врху у руском граду Уфи, вође БРИКС-а, СЦО и Евроазијске економске уније су се договорили о постизању одрживог привредног раста кроз међународну сарадњу и боље коришћење механизама регионалне интеграције у циљу побољшања добробити и просперитета свих народа.

Декларација која је у Уфи усвојена од стране лидера БРИКС-а јасно одбацује двоструке стандарде.

„Ми инсистирамо да међународно право пружи алате за постизање међународне правде, на основу принципа добре вере и суверене једнакости. Наглашавамо потребу за универзалним придржавањем начела и правила међународног права у међусобним односима и одбацујемо посезање за двоструким стандардима и избегавамо стављање интереса појединих земаља изнад других“ , стоји у изјави лидера са самита у Уфи.

Русија и СААРЦ

Руско отварање према Пакистану и Кини је такође један од главних разлога индијског новог стратешког усклађивања односа са Сједињеним Државама и Саудијском Арабијом. Историја сведочи да је због граничних спорова са Кином и Пакистаном Индија увек гледала према Совјетском Савезу. Осим тога, Пакистан се такође сматра америчким савезником у региону и играо је прљаве игре у задржавању утицаја СССР-а по налогу Запада.

Али сада, у овом тренутку, цела ситуација се промењена. Индија проблеме с Пакистаном мисли решити са старим савезницима Исламабада, Сједињеним Државама и Саудијском Арабијом, а Пакистан се приближава Русији којА се још увек сматра индијским савезником.

Иако многи указују на индијски стратешки заокрет према униполарном свету, Индија и Русија су повезане дубље него се чини.

Русија планира повезивање са Индијом енергетским мрежама и железницом, као део евроазијске интеграције, тако да ће Москва бити повезана са индијском луком Мумбаји преко Бакуа и Техерана. Осим тога, Русија за циљ има играти своју улогу као мост између кинеско-пакистанске осовине и Индије. Зато се Русија и приближила Пакистану. Упркос губитку, Русија ће градити ЛНГ гасовод у Пакистану, тако да ће у будућности и супарници и непријатељи моћи бити спојени преко цевовода и енергетске мреже, а све с циљем регионалне интеграције.

Током недавне посете индијског премијера Нарендра Модија Москви, Русија га је уверила да ће достављати нафту и ЛНГ гас и Индији и Пакистану. Зато је, на повратку у Мумбајију из Москве, Моди слетео у Лахор у Пакистану и то с поруком мира кроз регионалне интеграције.

Сада, ако Русија уђе у СААРЦ, то ће дати нову наду руској улози посредника између Пакистана и Индије и између Индије и Кине. Русија је већ раније одиграла важан корак, када је на састанку Генералне скупштине Уједињених нација 2003. формулисала трилатерални формат Русија-Индија-Кина (РИЦ). Овај формат пружа могућност и Индији и Кини да смање спорове у присутности Русије, те да превазиђу заједнички интереси.

Као што је раније одиграла улогу у повезивању Индије и Кине, сада би Русија морала исто учинити и са сукобом између Индије и Пакистана.

Будући да су „хибридни ратови“ у свету избили да би се зауставио мултиполарни пројекат, за што су се користили побуњеници, терористи и сепаратистичке групе, као и тактике свргавања лидера држава које се залажу за мултиполарни свет, заједничка одговорност регионалних земаља је деловати мудро и тако поразити униполарни светски поредак за добробит целог човечанства. На жалост, упркос све већем броју мултиполарних светских институција, неке земље играју двоструку игру и упуштају се у неформалне савезе с униполарни снагама.

Индија не би требала да флертује са Сједињеним Државама више но што је потребно у привредној сарадњи, јер Кина ће увек пронаћи алтернативе.

Осим тога, Русија се већ удружила с Индијом како би индијски лидери превладали забринутост због кинеско-пакистанске сарадње. Кина и Пакистан су позвали Индију да буде део њиховог економског коридора, тако да цела јужна Азија буде спојена преко „Новог пута свиле“. Сада је потребно времена да се Русију укључи у СААРЦ, где може одиграти кључну улогу, те кроз регионалне интеграције буде мост и створи услове да „Будућност Азије“ постаје стварност.

Међутим, ту ће стварност са азијским земљама, како сада изгледа, чинити и Русија, а Европа ће градити паралелну стварност на Обаминим и лажима будућег станара Беле куће, била то Хилари Клинтон или Доналд Трамп. Хоће ли нам се исплати? Видећемо, али све је више аргумената у прилог тези да идемо странпутицом.

Извор: altermainstreaminfo.com.hr

Објавио: Србин.инфо

Ознаке: N.Babić, Азија, геополитика, евроазија, ЕУ, Индија, Кина, Пакистан, Русија, СААРЦ, САД, СЦО