Прочитај ми чланак

РАДНИЦИМА МАЊА ПРАВА, држави више доприноса

0

Док из Министарства рада уверавају да Закон о раду обезбеђује повећање броја запослених, синдикалци тврде да радници много лакше него раније добијају отказ.

ФОТО: Танјуг

ФОТО: Танјуг

Док из Министарства рада уверавају да Закон о раду обезбеђује повећање броја запослених, синдикалци тврде да радници много лакше него раније добијају отказ.

Овогодишњи 1. мај, Међународни празник рада, неће по свој прилици проћи у традиционалним радничким и синдикалним окупљањима и протестима. Не због тога што су радници задовољни својим положајем, платама и условима рада, већ због чињенице да се 1. први мај ове године поклапа с највећим хришћанским празником Ускрсом, који се традиционално слави с породицом код куће.

Нови закон превео 47.000 радника из сиве у легалну зону

Новине у Закону о раду су допринеле да одређен број радника пређе из сиве зоне у легалне токове. У Министарству рада истичу да је укупан број новозапослених резултат разлике између повећаног броја радника у привреди и смањеног броја радника у јавном сектору. У периоду од децембра 2013. године (када је престало запошљавање у јавном сектору) до данас, број запослених у јавном сектору смањен је номинално за 46.256, односно 6,73 одсто.У истом периоду, у реалном сектору повећан је број пријављених на осигурање за 93.363, односно 7,67 процената, што значи да је укупно повећање броја пријављених на осигурање за 47.107 запослених, односно 2,47 одсто.Ова позитивна разлика у броју запослених одразила се на повећање изворних доприноса, што је довело до смањења учешћа државних пара за исплату пензија на око 37 одсто и додатних милијарду динара. Учешће у 2014. години је било близу 50 процената.
Имају ли запослени код нас разлог за незадовољство какво се последњих недеља могло видети у Француској, где су све чешћи сукоби с полицијом управо због предложених измена закона о раду? За већину Француза тај закон угрожава сигурност радних места, успорава ново запошљавање и то када је стопа незапослености међу младима чак 25 одсто.

Управо то потврђују и у Савезу самосталних синдиката Србије из чије су се централе претходних деценија позивали и организовали првомајски протести и шетње, указујући на незадовољство запослених све мањим правима и све нижим зарадама.

– Данас не позивамо на окупљања и протесте, али упозоравамо да стотине хиљада радника страхује од отказа, од сталних смањења зарада, од одласка у пензију са ниским надокнадама, од спречавања синдикалног организовања…– кажу у СССС.

Одмах после Ускрса, додају, настављају да се боре за социјално-економски развој Србије, отварање нових радних места и бољи стандард, за шансу да радници раде и зараде, достојанствено живе, да се поштују људска, радна и синдикална права.

Очекују да одмах по формирању нове владе наставе да разговарају о евентуалном повећању минималне зараде у Србији, будући да су два репрезентативна синдиката СССС и Уједињени грански синдикат „Независност” тражили повећање минималца са 121 на 140 динара по сату, па би минимална месечна зарада износила 24.360 динара.

Послодавци би, како су поручили, могли да подрже одређено повећање, у складу са инфлацијом, али не и онолико колико предлажу синдикати.

Протекле недеље, на десетине хиљада Француза протестовало је и против намере председника Франсоа Оланда да уведе измене у радној недељи од 35 сати. Колико је српски радник заиста задовољан правима која му је донео и измењен и допуњен Закон о раду?

Из Министарства рада уверавају да Закон о изменама и допунама Закона о раду, као реформски закон, има позитивне ефекте јер обезбеђује повећање броја запослених, пре свега кроз могућност новооснованим послодавцима да у прве три године примају раднике на одређено време.

Ранка Савић, председница Асоцијације самосталних и независних синдиката, не слаже се с том тврдњом, признајући да закон има неких позитивних страна, али да су последње измене закона наставак смањења права запослених и што су они далеко мање заштићени од отказа.

– Основна намера закона је фаворизовање флексибилног радног односа, кроз продужење рада на одређено време са једне на три године и максимално олакшавање добијања отказа. Трошак рада, уместо повећањем ефикасности смањује се укидањем права запослених на сменски рад, смањењем отпремнина, времена за одмор, продужењем прековременог рада, обрачуном минулог рада само код последњег послодавца – набраја Савићева.

Она признаје да су отклоњени узроци за честе колективне спорове, као и да има и одредаба које запосленима дају већа права.

– Пре свега то је могућност да се утврди већи износ минулог рада, уводи се минимална цена за радни час и не може да се исплати боловање мање од минималне зараде, што је добро – каже Савићева.

Упитана на шта се радници највише жале, Савићева одговара да је то „лакоћа добијања отказа”.

– Та могућност као бич стоји над запосленима. Зато они пристају на мале зараде, прековремени рад који се не плаћа, фиктивну исплату топлог оброка и регреса. Тражили смо да топли оброк и регрес буду неопорезовани – каже она.

Законодавац је увео низ нових разлога за отказ, па се он може добити без обавештења, само на основу указивања да запослени не ради добро свој посао. При том, послодавац уопште није дужан да достави отказ синдикату на мишљење, што је лоше, објашњава она.

Радници су имали примедбе на то што се минули рад обрачунава само код последњег послодавца. У Министарству рада одговарају да ово законско решење има позитивне ефекте. Смањује, пре свега, трошкове рада послодаваца, што гарантује очување броја запослених.

С друге стране, закон не ограничава послодавце да са синдикатима и запосленима уговоре увећану зараду по основу минулог рада не само у већем проценту, већ и за све време проведено у радном односу (као што је било раније).