Прочитај ми чланакМноги су се у прошлости бавили политичким очевима Александра Вучића, њиховим односима, верама и заверама у некада срећној радикалској породици. Тема сама по себи Србима бескрајно занимљива, као нека сапуница или неки од ријалитија.
ФОТО: Влада Црне Горе
Лажни војвода и још лажнији опозиционар, један од политичких родитеља садашњег диктатора, од повратка из Хага корак по корак опростио је издају и недвосмислено се сврстао уз своје политичко чедо. Други родитељ, гробар са лажном дипломом, који тихо крцка свој мандат, пред парламентарне изборе подржао је листу свог наследника на челу напредњака. На тај начин најпознатији произвођач ракије је ставио до знања да од могућег пуча у (још увек) заједничком стаду неће бити ништа.
Јесте се мали Алек калио уз своје бесрамне политичке родитеље, али када је порастао по свој прилици угледао се на брата ни по „бабине“ ни по „дедине“линије, дукљанског диктатора Мила.
Која је то линија по којој су они браћа, мање више је јасно. Бриселска администрација у овој породичној расподели добија улогу гувернанте. Када добро ураде домаће задатке, она им дозволи да се играју диктатора, свако у свом дворишту.
Ова два брата, иако нису близанци, личе као јаје јајету.
Никада ништа сем политике нису делали, њихово најближе окружење, поготово њихова рођена браћа су упркос лошој предузетничкој клими створила огромне иметке. Но, како вође тврде: браћа су способна, а свако питање одакле им толико – политички је напад, смишљен од зле опозиције са циљем изазивања политичких немира.
Кажу да зла опозиција има своје медије, које помажу са свих белосветских страна, како би се дестабилизовале државе и наружиле вође.
Имају и вође своје медије, који личе исто тако као јаје јајету. Алек има Информер, Мило Информер ЦГ. Вучићу је на услузи ПИНК а Ђукановићу ПИНК М (то М је од Монтенегро, не од Мило).
Оба брата су својеврсни гаранти мира и стабилности у региону. Постали су надалеко чувени и хваљени због сарадње са Албанцима. Та сарадња је посебно продуктивна када се за нешто гласа, тада браћа немају боље савезнике од Албанаца, који им увек обезбеде зацртано. Не гаде се браћа ни НАТО пакта, одлуке о сарадњи са истим доносе преко својих парламентарних већина, далеко од било каквог уплитања грађана за чије мишљење не хају.
Кажу да се браћа друже са истим тајкунума, а јавно смо упознати да и један и други воле да раде са Бебом.
Исто тако ови диктатори делују као да су непобедиви.
Да ли је тако?
